#agri @KLUB (20)

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agr... Više [+]

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agrarnih podsticaja. Reč je o merama važnim za održivu poljoprivredu, poput organske proizvodnje, očuvanja genetičkih resursa, kombinovanja useva, poljo-šumskih zasada i ispaše domaćih životinja. Ipak, u 2024. godini mere ruralnog razvoja činile su svega 4% ukupnih ulaganja u poljoprivredu. Na lokalnom nivou podrška je još slabija. Samo 15 do 20% opština i gradova izdvajalo je sredstva za ove mere, ukupno oko 226 miliona dinara, dok su stvarne mere očuvanja biodiverziteta finansirane sa svega oko 39 miliona dinara za pet godina. #agroekoloskemere
Foto: Pexels

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekol... Više [+]

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekološki ciljevi i ekonomska isplativost mogu ići zajedno. U Holandiji farmeri kroz „biodiverzitetski mozaik njiva“ kombinuju useve, cvetne trake i površine za ptice. U Nemačkoj se detelina koristi kao „živi malč“ koji čuva vlagu i smanjuje potrebu za đubrivom. Hrvatsko eko imanje Zrno pokazuje kako organska proizvodnja može biti povezana sa preradom i direktnim plasmanom hrane. Ovi primeri potvrđuju da agroekološke mere imaju najveći efekat kada nisu samo uslov za subvencije, već podrška održivoj i isplativoj proizvodnji. #agroekoloskemere

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manj... Više [+]

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manje zastupljene. To pokazuju analize za Mionicu, Rekovac i Požarevac, izrađene u okviru projekta „Zeleni kompas”. Istraživanja ukazuju da je potrebna postepena promena lokalnih programa podrške – od modela zasnovanih gotovo isključivo na investicijama ka merama koje istovremeno jačaju proizvodnju i čuvaju prirodne resurse. Za Požarevac se preporučuje veća podrška za tretman stajnjaka i otpadnih voda, navodnjavanje, pokrovne useve i racionalnu primenu đubriva. U Mionici se ističe potencijal za organsku proizvodnju, održivu poljoprivredu i povezivanje sa turizmom kroz Biodistrikt Kolubara. U Rekovcu se, zbog ograničenih kapaciteta, predlažu jednostavne mere poput podrške travnom pokrivaču u voćnjacima i vinogradima, kao korak ka zahtevnijim programima podrške, uključujući IPARD. #agroekoloskemere

Evropski parlament usvojio je zahtev da naredni sedmogodišnji budžet EU za period 2028–2034. bude povećan za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije, odnosno za dodatnih 200 milijardi evra. Time bi ukupan budžet premašio dva biliona... Više [+]

Evropski parlament usvojio je zahtev da naredni sedmogodišnji budžet EU za period 2028–2034. bude povećan za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije, odnosno za dodatnih 200 milijardi evra. Time bi ukupan budžet premašio dva biliona evra. Poslanici traže veća izdvajanja za poljoprivredu, koheziju, socijalnu politiku i konkurentnost. Za poljoprivredu, regione i socijalne programe predlaže se dodatnih 103 milijarde evra, a za konkurentnost još 70 milijardi evra. Evropski parlament podržao je i ponovno uvođenje posebnih budžetskih linija za ove oblasti, kao i nove zajedničke poreze za finansiranje programa EU. Odluka otvara put ka teškim pregovorima sa Savetom EU i Komisijom. #agrarnibudzet

Iako je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predstavio rezultate rada Ministarstva u prethodnih godinu dana, među poljoprivrednicima nema jedinstvene ocene njegovog učinka. Dok jedni smatraju da su načinjeni određeni pomaci, drugi poruču... Više [+]

Iako je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predstavio rezultate rada Ministarstva u prethodnih godinu dana, među poljoprivrednicima nema jedinstvene ocene njegovog učinka. Dok jedni smatraju da su načinjeni određeni pomaci, drugi poručuju da suštinska pitanja u agraru i dalje nisu rešena. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić ocenjuje da se i dalje ne rešavaju ključni problemi, pre svega oni koji se odnose na dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede i jasnije usmeravanje subvencija. On smatra da su subvencije često neplanske i da ne donose stvarni razvojni efekat, već da bi država najpre morala da utvrdi šta se u kojim regionima najracionalnije proizvodi i da u skladu s tim vodi agrarnu politiku. Sa druge strane, stočar i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević ima pozitivniju ocenu rada ministra. On smatra da je Glamočić stručna osoba i da bi, zbog složenosti sektora poljoprivrede, kontinuitet u vođenju Ministarstva bio važan za efikasnije rešavanje problema. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović poručuje da njihovu organizaciju ne zanimaju personalna rešenja, već konkretni rezultati. Prema njegovim rečima, uređenje tržišta, funkcionisanje berze i dostupnost dizela bez akciza ostaju među ključnim zahtevima poljoprivrednika još od protesta iz 2022. godine. #agrarnapolitika

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredsta... Više [+]

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredstava i organske proizvodnje, koje su u EU jasno definisane i podržane, dok u Srbiji ostaju bez jasnog strateškog okvira. Analiza lokalnih programa za 2025. godinu pokazuje da takve mere uglavnom izostaju. Kanjiža se delimično izdvaja, ali bez značajnije budžetske podrške, dok su u Boru, Kruševcu i Novoj Varoši prisutne tek sporadično ili ih nema. Ni u novijim programima za 2026/2027. agroekološke mere nisu prioritet, što potvrđuju i budžetska izdvajanja usmerena pre svega na infrastrukturu i administraciju. #agroekoloskemere

Agrovoltaika, odnosno kombinovanje solarnih panela i poljoprivredne proizvodnje na istoj površini, sve više se prepoznaje kao jedno od mogućih rešenja za bržu dekarbonizaciju Evrope, prenosi CEEnergy news. Ovaj model omogućava istovremenu p... Više [+]

Agrovoltaika, odnosno kombinovanje solarnih panela i poljoprivredne proizvodnje na istoj površini, sve više se prepoznaje kao jedno od mogućih rešenja za bržu dekarbonizaciju Evrope, prenosi CEEnergy news. Ovaj model omogućava istovremenu proizvodnju hrane i električne energije, uz efikasnije korišćenje zemljišta. U Evropskoj uniji se očekuje rast potražnje za strujom zbog elektrifikacije saobraćaja, grejanja i industrije, a solarna energija imaće važnu ulogu u tom procesu. Stručnjaci ocenjuju da bi agrovoltaika mogla da doprinese i većoj otpornosti poljoprivrede na klimatske promene, ali upozoravaju da su za širu primenu potrebne brže dozvole, više istraživanja i jasnija pravila. #agrovoltaika

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj organizovao je 3. marta u Mionici javnu debatu "Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije". Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave... Više [+]

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj organizovao je 3. marta u Mionici javnu debatu "Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije". Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave, poljoprivrednike i organske proizvođače Biodistrikta Kolubara — prvog biodistrikta u Srbiji. Učesnici su se složili da je vreme za iskorak ka novim agroekološkim merama kroz bolju preraspodelu postojećih sredstava. Među preporukama su se izdvojili pokrovni usevi, cvetni pojasevi, održavanje pašnjaka i ”startap" paketi za mlade poljoprivrednike. Oliver Aleksić iz Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, partnera EU resurs centra za civilno društvo u Srbiji, naglasio je da se država priprema za uvođenje agroekoloških mera u okviru IPARD programa od 2027. godine. ”Ovakvi skupovi imaju posebnu vrednost — ljudi se već sada upoznaju sa nečim što tek nadolazi", rekao je Aleksić. Preporuke iz Mionice mogle bi direktno da oblikuju lokalne agrarne politike za 2026. godinu. #agroekoloskemere

Radovi na njivi se ne planiraju po kalendaru, već prema vremenskim uslovima.🌱 Bilo da je u pitanju obrada zemljišta ili setva, na kraju uvek odlučuju vreme i pouzdanost mehanizacije. 🚜 👉 Koliko vam je puta vremenska prognoza poremetila p... Više [+]

Radovi na njivi se ne planiraju po kalendaru, već prema vremenskim uslovima.🌱 Bilo da je u pitanju obrada zemljišta ili setva, na kraju uvek odlučuju vreme i pouzdanost mehanizacije. 🚜
👉 Koliko vam je puta vremenska prognoza poremetila planove?
#agrotehnika #setva #obradazemljišta

Iz budžeta grada Kragujevca ove godine za poljoprivredu je opredeljeno 109 miliona dinara. Od toga je 100 miliona namenjeno subvencijama poljoprivrednim proizvođačima za nabavku traktora i opreme, tri miliona za podršku poljoprivrednim udru... Više [+]

Iz budžeta grada Kragujevca ove godine za poljoprivredu je opredeljeno 109 miliona dinara. Od toga je 100 miliona namenjeno subvencijama poljoprivrednim proizvođačima za nabavku traktora i opreme, tri miliona za podršku poljoprivrednim udruženjima, a šest miliona za fond za proizvođače rakije. Nadležni podsećaju da je prethodna godina bila teška zbog nepogoda i dugotrajne suše, ali i ističu da sve više proizvođača koristi podsticaje za investicije. Prošle godine bespovratna sredstva koristilo je 906 poljoprivrednika, uz podršku od 30 do 100 odsto, u zavisnosti od investicije. Najavljeno je i nastavak programa dodele sredstava za nabavku stoke i opreme, uz poziv poljoprivrednicima da osiguraju gazdinstva. #agrarnibudzet