#agroekoloskemere @KLUB (6)

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agr... Više [+]

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agrarnih podsticaja. Reč je o merama važnim za održivu poljoprivredu, poput organske proizvodnje, očuvanja genetičkih resursa, kombinovanja useva, poljo-šumskih zasada i ispaše domaćih životinja. Ipak, u 2024. godini mere ruralnog razvoja činile su svega 4% ukupnih ulaganja u poljoprivredu. Na lokalnom nivou podrška je još slabija. Samo 15 do 20% opština i gradova izdvajalo je sredstva za ove mere, ukupno oko 226 miliona dinara, dok su stvarne mere očuvanja biodiverziteta finansirane sa svega oko 39 miliona dinara za pet godina. #agroekoloskemere
Foto: Pexels

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekol... Više [+]

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekološki ciljevi i ekonomska isplativost mogu ići zajedno. U Holandiji farmeri kroz „biodiverzitetski mozaik njiva“ kombinuju useve, cvetne trake i površine za ptice. U Nemačkoj se detelina koristi kao „živi malč“ koji čuva vlagu i smanjuje potrebu za đubrivom. Hrvatsko eko imanje Zrno pokazuje kako organska proizvodnja može biti povezana sa preradom i direktnim plasmanom hrane. Ovi primeri potvrđuju da agroekološke mere imaju najveći efekat kada nisu samo uslov za subvencije, već podrška održivoj i isplativoj proizvodnji. #agroekoloskemere

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manj... Više [+]

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manje zastupljene. To pokazuju analize za Mionicu, Rekovac i Požarevac, izrađene u okviru projekta „Zeleni kompas”. Istraživanja ukazuju da je potrebna postepena promena lokalnih programa podrške – od modela zasnovanih gotovo isključivo na investicijama ka merama koje istovremeno jačaju proizvodnju i čuvaju prirodne resurse. Za Požarevac se preporučuje veća podrška za tretman stajnjaka i otpadnih voda, navodnjavanje, pokrovne useve i racionalnu primenu đubriva. U Mionici se ističe potencijal za organsku proizvodnju, održivu poljoprivredu i povezivanje sa turizmom kroz Biodistrikt Kolubara. U Rekovcu se, zbog ograničenih kapaciteta, predlažu jednostavne mere poput podrške travnom pokrivaču u voćnjacima i vinogradima, kao korak ka zahtevnijim programima podrške, uključujući IPARD. #agroekoloskemere

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredsta... Više [+]

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredstava i organske proizvodnje, koje su u EU jasno definisane i podržane, dok u Srbiji ostaju bez jasnog strateškog okvira. Analiza lokalnih programa za 2025. godinu pokazuje da takve mere uglavnom izostaju. Kanjiža se delimično izdvaja, ali bez značajnije budžetske podrške, dok su u Boru, Kruševcu i Novoj Varoši prisutne tek sporadično ili ih nema. Ni u novijim programima za 2026/2027. agroekološke mere nisu prioritet, što potvrđuju i budžetska izdvajanja usmerena pre svega na infrastrukturu i administraciju. #agroekoloskemere

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj organizovao je 3. marta u Mionici javnu debatu "Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije". Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave... Više [+]

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj organizovao je 3. marta u Mionici javnu debatu "Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije". Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave, poljoprivrednike i organske proizvođače Biodistrikta Kolubara — prvog biodistrikta u Srbiji. Učesnici su se složili da je vreme za iskorak ka novim agroekološkim merama kroz bolju preraspodelu postojećih sredstava. Među preporukama su se izdvojili pokrovni usevi, cvetni pojasevi, održavanje pašnjaka i ”startap" paketi za mlade poljoprivrednike. Oliver Aleksić iz Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, partnera EU resurs centra za civilno društvo u Srbiji, naglasio je da se država priprema za uvođenje agroekoloških mera u okviru IPARD programa od 2027. godine. ”Ovakvi skupovi imaju posebnu vrednost — ljudi se već sada upoznaju sa nečim što tek nadolazi", rekao je Aleksić. Preporuke iz Mionice mogle bi direktno da oblikuju lokalne agrarne politike za 2026. godinu. #agroekoloskemere

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj pokrenuo je projekat „Zeleni kompas“, inicijativu koja jača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju agroekoloških politika u ruralnim sredinama Srbije. Projekat traje osam meseci i real... Više [+]

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj pokrenuo je projekat „Zeleni kompas“, inicijativu koja jača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju agroekoloških politika u ruralnim sredinama Srbije. Projekat traje osam meseci i realizuje se u opštinama Požarevac, Mionica i Rekovac. Ruralne zajednice suočavaju se sa degradacijom zemljišta, klimatskim promenama i pritiskom na vodne resurse, dok su agroekološke mere u lokalnim politikama često nedovoljno prisutne. „Zeleni kompas“ ima za cilj da uključi lokalno stanovništvo u donošenje odluka o očuvanju zemljišta, održivoj proizvodnji hrane i upravljanju prirodnim resursima. U svakoj opštini biće sprovedena analiza lokalnih agrarnih politika, kao i javne debate sa poljoprivrednicima, mladima, institucijama i civilnim sektorom. Na osnovu dialoga biće pripremljene preporuke za unapređenje lokalnih budžeta i planova ruralnog razvoja. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola sa partnerima iz civilnog sektora, uz podršku Evropske unije. #poljoprivreda #agroekoloskemere #agrarnapolitika