#lan @KLUB (4)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 17. do 29. maja po deseti put organizuje konkurs ”Domaćinstvo koje su laste izabrale“, namenjen seoskim domaćinstvima sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta. Najbolje očekuju vredne nagrade... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 17. do 29. maja po deseti put organizuje konkurs ”Domaćinstvo koje su laste izabrale“, namenjen seoskim domaćinstvima sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta. Najbolje očekuju vredne nagrade: tona kukuruza, tona pšenice, tona ječma, kao i sadnice voća. Seoska lasta svake godine iz Afrike preleti 5.000 do 6.000 km kako bi se vratila u štale i okućnice. Njena brojnost opada zbog smanjenja stočnog fonda, insekticida i klimatskih promena. Iz DZPPS-a ističu da je za deset godina na konkurs prijavljeno više od 1.600 domaćinstava, što pokazuje koliko je veza ljudi i lasta na selu i dalje snažna. Prijave su otvorene do 29. maja, a pobednici će biti proglašeni 13–14. juna. #seoskadomacinstva #laste #konkurs

Lale se danas najčešće povezuju sa Holandijom, ali je ovaj cvet u Evropu stigao sa Istoka, preko Persije i Osmanskog carstva. U vreme osmanskih sultana lala je bila simbol raskoši i moći, a u Holandiji je u 17. veku izazvala čuvenu ”tulipom... Više [+]

Lale se danas najčešće povezuju sa Holandijom, ali je ovaj cvet u Evropu stigao sa Istoka, preko Persije i Osmanskog carstva. U vreme osmanskih sultana lala je bila simbol raskoši i moći, a u Holandiji je u 17. veku izazvala čuvenu ”tulipomaniju“, kada su pojedine lukovice vredele više od kuća i imanja. Iako je do Holandije stigla iz Turske, upravo su Holanđani od lale napravili snažan izvozni i turistički brend. Danas godišnje plasiraju više od 1,8 milijardi lukovica tulipana. Turska i dalje čuva lalu kao nacionalni simbol i svake godine organizuje festival u Istanbulu, ali je ekonomski koristi znatno slabije: izvoz lukovica lala vredi oko 3,5 miliona dolara. #lale
Foto: Pexels

Lastavice, jedne od prvih vesnica proleća, u Srbiju obično stižu krajem marta. U našoj zemlji živi pet vrsta, a najzastupljenije su seoska i gradska lasta. U Požegi učenici jedne osnovne škole sa nastavnikom godinama prate njihovo vraćanje... Više [+]

Lastavice, jedne od prvih vesnica proleća, u Srbiju obično stižu krajem marta. U našoj zemlji živi pet vrsta, a najzastupljenije su seoska i gradska lasta. U Požegi učenici jedne osnovne škole sa nastavnikom godinama prate njihovo vraćanje i broje gnezda na školskoj hali, gde ih trenutno ima 13. Lastavice su dragocene jer se hrane mušicama i komarcima, pa godišnje pojedu desetine hiljada insekata. Ipak, njihov broj opada širom Evrope, pa i u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da se smanjenje broja gnezda povezuje sa ljudskim uticajem. Kako bi podstakli domaćinstva da ih štite, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije svake godine nagrađuje domaćine sa najviše lastavičjih gnezda na imanju. #lastavice
Foto: Pixabay

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve... Više [+]

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve faze – od proizvodnje i distribucije do marketinga i prodaje – dok biljne alternative ostaju dozvoljene. Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da laboratorijsko meso ugrožava tradiciju, prehrambenu kulturu i domaću poljoprivredu. Zakon je dobio široku političku podršku, a Mađarska se ovim potezom pridružila Italiji, koja je zabranu uvela 2023. godine. Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle usporiti inovacije u održivoj proizvodnji hrane. #laboratorijskomeso