#prinosi @KLUB (4)

Prinos kukuruza u Srbiji ove godine mogao bi biti umanjen za 30 do 40 odsto u odnosu na normalne uslove, ocenio je agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Pri povoljnim uslovima prinos iznosi sedam do osam to... Više [+]

Prinos kukuruza u Srbiji ove godine mogao bi biti umanjen za 30 do 40 odsto u odnosu na normalne uslove, ocenio je agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Pri povoljnim uslovima prinos iznosi sedam do osam tona po hektaru, dok temperature iznad 35 stepeni otežavaju punjenje zrna. Značajan pad beleži se i kod soje, čiji je prosečan prinos poslednje dve godine bio oko 1,6 tona po hektaru, naspram 3,5 tona u normalnim uslovima. Petrović procenjuje da gubitak prihoda može iznositi oko 400 evra po hektaru kukuruza i 500–600 evra kod soje, odnosno stotine miliona evra na nivou Srbije. Najviše bi mogla biti pogođena Vojvodina, dok niski vodostaji dodatno ograničavaju mogućnosti navodnjavanja. #prinoskukuruza

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi Srbija ove godine mogla da ima znatno bolje poljoprivredne prinose nego prošle, koja je bila izuzetno loša. Voćarske i povrtarske kulture već pokazuju bolje rezultate, dok se kod ratarsk... Više [+]

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi Srbija ove godine mogla da ima znatno bolje poljoprivredne prinose nego prošle, koja je bila izuzetno loša. Voćarske i povrtarske kulture već pokazuju bolje rezultate, dok se kod ratarskih useva konačan ishod još čeka. Prema njegovim rečima, pšenica za sada izgleda veoma dobro, a junske kiše joj pogoduju zbog nalivanja zrna i zrenja. Ako do kraja juna ne bude većih vremenskih nepogoda, Srbija bi mogla da očekuje rekordan rod pšenice, posebno jer je zasejana na oko 630.000 hektara. Galetin navodi i da se na svetskom tržištu očekuje manji rod pšenice, što bi, uz geopolitičke i logističke faktore, moglo da utiče na rast cena žitarica. #prinosi #poljoprivreda

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voć... Više [+]

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voćnih vrsta ima dobru startnu poziciju. Master inženjer voćarstva Nikola Spasojević ocenjuje da je ključna prednost to što ovog proleća nije bilo jačih poznih mrazeva, dok su padavine bile ravnomerno raspoređene. Šljiva bi mogla da ima iznadprosečan rod, kajsija je u većini zasada dobro podnela kritični period, a dobar rod očekuje se i kod jabuke i kruške. Optimizam postoji i u Blacu, jednom od najvažnijih šljivarskih krajeva Srbije, gde proizvođači očekuju bolji prinos i dobru cenu. #prinosvoca

U ataru Čuruga ove godine posejano je oko 30 odsto više površina pod paprikom tipa crvena roga, ali su prinosi manji. Povrtari kažu da je proizvodnja neisplativa jer otkupna cena ne prelazi 80 din/kg. ”Prinosa je oko 40 odsto manje nego pro... Više [+]

U ataru Čuruga ove godine posejano je oko 30 odsto više površina pod paprikom tipa crvena roga, ali su prinosi manji. Povrtari kažu da je proizvodnja neisplativa jer otkupna cena ne prelazi 80 din/kg. ”Prinosa je oko 40 odsto manje nego prošle godine, a cena lošija“, kaže povrtar Rastko Vranješ. Prva klasa paprike prodaje se od 60 do 80 dinara, a druga za svega 30 din/kg. Prema rečima stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta dr Đorđa Vojnovića, ove godine u Srbiji je posejano oko 15 odsto više paprike nego 2024., ali su klimatski uslovi i štetni organizmi značajno umanjili rod. Stručnjaci savetuju primenu sistema ”kap po kap“ i racionalno korišćenje vode u uslovima sve izraženijih klimatskih promena. #prinospaprike