#prinosi @KLUB (6)

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi Srbija ove godine mogla da ima znatno bolje poljoprivredne prinose nego prošle, koja je bila izuzetno loša. Voćarske i povrtarske kulture već pokazuju bolje rezultate, dok se kod ratarsk... Više [+]

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi Srbija ove godine mogla da ima znatno bolje poljoprivredne prinose nego prošle, koja je bila izuzetno loša. Voćarske i povrtarske kulture već pokazuju bolje rezultate, dok se kod ratarskih useva konačan ishod još čeka. Prema njegovim rečima, pšenica za sada izgleda veoma dobro, a junske kiše joj pogoduju zbog nalivanja zrna i zrenja. Ako do kraja juna ne bude većih vremenskih nepogoda, Srbija bi mogla da očekuje rekordan rod pšenice, posebno jer je zasejana na oko 630.000 hektara. Galetin navodi i da se na svetskom tržištu očekuje manji rod pšenice, što bi, uz geopolitičke i logističke faktore, moglo da utiče na rast cena žitarica. #prinosi #poljoprivreda

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voć... Više [+]

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voćnih vrsta ima dobru startnu poziciju. Master inženjer voćarstva Nikola Spasojević ocenjuje da je ključna prednost to što ovog proleća nije bilo jačih poznih mrazeva, dok su padavine bile ravnomerno raspoređene. Šljiva bi mogla da ima iznadprosečan rod, kajsija je u većini zasada dobro podnela kritični period, a dobar rod očekuje se i kod jabuke i kruške. Optimizam postoji i u Blacu, jednom od najvažnijih šljivarskih krajeva Srbije, gde proizvođači očekuju bolji prinos i dobru cenu. #prinosvoca

U ataru Čuruga ove godine posejano je oko 30 odsto više površina pod paprikom tipa crvena roga, ali su prinosi manji. Povrtari kažu da je proizvodnja neisplativa jer otkupna cena ne prelazi 80 din/kg. ”Prinosa je oko 40 odsto manje nego pro... Više [+]

U ataru Čuruga ove godine posejano je oko 30 odsto više površina pod paprikom tipa crvena roga, ali su prinosi manji. Povrtari kažu da je proizvodnja neisplativa jer otkupna cena ne prelazi 80 din/kg. ”Prinosa je oko 40 odsto manje nego prošle godine, a cena lošija“, kaže povrtar Rastko Vranješ. Prva klasa paprike prodaje se od 60 do 80 dinara, a druga za svega 30 din/kg. Prema rečima stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta dr Đorđa Vojnovića, ove godine u Srbiji je posejano oko 15 odsto više paprike nego 2024., ali su klimatski uslovi i štetni organizmi značajno umanjili rod. Stručnjaci savetuju primenu sistema ”kap po kap“ i racionalno korišćenje vode u uslovima sve izraženijih klimatskih promena. #prinospaprike

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i da... Više [+]

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i dalje preniska, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Po njegovim rečima, za pokriće troškova i minimalnu zaradu cena bi morala biti najmanje 23–24 din/kg. Situaciju dodatno otežava što je kukuruz skuplji od pšenice za 15–20%, pa se pšenica koristi i kao stočna hrana. Nisku cenu uslovljava pritisak jeftinije ruske i ukrajinske pšenice na svetskom tržištu, gde se tona kreće od 195 do 200 evra. Galetin očekuje da bi krajem godine cena mogla da poraste. #prinospsenice

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog T... Više [+]

Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike. Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca navodi da će imati svega nekoliko stotina kilograma sumporaša po hektaru, jer tokom juna, kada je pasulju najviše trebala kiša, nije bilo padavina. Iako je pasulj četiri puta zalivan, visoke temperature su negativno uticale na razvoj mahuna. Dragan Magazinović kaže da, iako poseduje tifone, nije mogao da zaliva jer je kanal iz kog crpi vodu presušio. Domaći agroekološki uslovi poslednjih godina donose niske prosečne prinose pasulja – oko jedne tone po hektaru. #prinospasulja

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem z... Više [+]

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović najavio je da će ovogodišnji prinos meda biti manji zbog lošeg vremena – bagremovog meda neće biti, a očekuje se prosečan prinos lipovog i suncokretovog. Glavni problem za pčelare i dalje je uvoz falsifikovanog meda koji obara cene. SPOS traži da se falsifikovanje meda proglasi krivičnim delom, a dogovorena je i saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede na subvencionisanju opreme za obradu i marketing meda, kao i dodatna podrška od 1.000 dinara po košnici za oprašivanje, po ugledu na EU. Godišnji trošak po jednom pčelinjem društvu procenjuje se na oko 115 evra, a cena koštanja kilograma meda iznosi najmanje 3,59 evra. #prinosmeda