#proizvodnja @KLUB (74)

Selska gozba. #RuralFoto #proizvodnja

#Ruralfoto #proizvodnja 2026 moja bašta

Niska otkupna cena mleka, rast troškova i nesiguran plasman sve više guraju mala gazdinstva da razmišljaju o preradi na farmi kao načinu da zadrže veću vrednost svog proizvoda. Umesto da mleko prodaju kao sirovinu, proizvođači sve češće tra... Više [+]

Niska otkupna cena mleka, rast troškova i nesiguran plasman sve više guraju mala gazdinstva da razmišljaju o preradi na farmi kao načinu da zadrže veću vrednost svog proizvoda. Umesto da mleko prodaju kao sirovinu, proizvođači sve češće traže put ka siru, kajmaku i drugim proizvodima koji mogu imati duži rok trajanja, prepoznatljiv kvalitet i bolju cenu. O toj temi razgovaralo se i na dvodnevnoj obuci „Od mleka do tržišta“, održanoj u Sjenici i selu Aljinovići, gde su učesnici prošli kroz tehnologiju prerade, regulativu i praktičan rad u mlekari. Poseban značaj ima ideja o udruživanju seoskih sirara, jer zajednički nastup, brendiranje i razmena znanja mogu malim proizvođačima otvoriti sigurniji put do kupaca. #proizvodnjasira

U šabačkom kraju, gde su najveće površine pod jagodom u Srbiji, proizvođači iz Pocerine počeli su berbu zrelih plodova u plastenicima. U Culjkoviću, na obroncima Cera, Spomenka Borković u šest plastenika gaji 4.500 biljaka, a ovih dana oček... Više [+]

U šabačkom kraju, gde su najveće površine pod jagodom u Srbiji, proizvođači iz Pocerine počeli su berbu zrelih plodova u plastenicima. U Culjkoviću, na obroncima Cera, Spomenka Borković u šest plastenika gaji 4.500 biljaka, a ovih dana očekuje sve veći prinos. Proizvođači kažu da je jagoda krupna i slatka, a početna otkupna cena prvog roda je oko 450 dinara za kilogram. Na šabačkoj pijaci domaća jagoda još nije stigla, pa se trenutno prodaje uvozna iz Grčke. U plastenicima u ovom kraju jagoda se uzgaja na oko 50 hektara, dok se na području Šapca i tri okolne opštine ukupno prostire na oko 2.000 hektara. #proizvodnjajagoda

Nemanja Gavrilović (26) iz Stublina za samo godinu i po dana razvio je proizvodnju jaja iz slobodnog uzgoja, a danas na gazdinstvu ima oko 500 koka nosilja koje mesečno daju 11.000 do 12.000 jaja.Posao je, kako kaže, pokrenuo bez većeg pred... Više [+]

Nemanja Gavrilović (26) iz Stublina za samo godinu i po dana razvio je proizvodnju jaja iz slobodnog uzgoja, a danas na gazdinstvu ima oko 500 koka nosilja koje mesečno daju 11.000 do 12.000 jaja.Posao je, kako kaže, pokrenuo bez većeg predznanja, oslanjajući se na interesovanje, rad i kvalitet. Koke su stalno puštene, imaju pristup svežoj vodi, zelenoj hrani, kukuruzu i sojinoj sačmi, a Nemanja ističe da je važno da ne trpe stres, jer tada nose manje jaja. Njegova jaja prepoznatljiva su po jarko narandžastom žumancetu, čvrstoj ljusci i krupnoći, a dešava se i da jedno jaje ima više žumanaca. Registrovao je dva gazdinstva, a u planu su nova farma i proširenje kapaciteta. #proizvodnjajaja

Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji je u porastu, a podaci pokazuju rast i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Danica Mićanović iz Privredne komore Srbije navodi da potrošnja cveća raste oko 8% godišnje, ali da je u poslednje četiri godin... Više [+]

Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji je u porastu, a podaci pokazuju rast i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Danica Mićanović iz Privredne komore Srbije navodi da potrošnja cveća raste oko 8% godišnje, ali da je u poslednje četiri godine uvoz rastao brže od izvoza, pa je deficit povećan. Najvažnije izvozno tržište je EU (59%), zatim CEFTA (21%) i Carinska unija (14%), dok u uvozu dominira EU sa 78% udela. U 2025. u EU je izvezeno cveće i ukrasno bilje u vrednosti 3,93 miliona evra, a u CEFTA 1,43 miliona evra. Najznačajniji segment domaće proizvodnje su ruže: izvoz je sa 2,5 miliona evra u 2024. porastao na 3,4 miliona evra u 2025, dok je uvoz povećan sa 7,04 na 7,95 miliona evra. #proizvodnjacveca

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šar... Više [+]

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Srbija). Ipak, njihova dobit u 2024. iznosila je nepunih 220 miliona dinara, što je gotovo 40% manje u odnosu na prethodnu godinu. Direktor DTD Ribarstva iz Bača, Aleksandar Stajčić, ističe da je najveća pretnja za domaće tržište uvoz ribe. On navodi da zemlje u okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, subvencionišu svoje proizvođače i izuzimaju ih od nameta, čime su u daleko boljem položaju od srpskih firmi. #proizvodnjaribe

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbi... Više [+]

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama. Na početku berbe sorta ”gala” dostizala je 85–90 dinara, a potom pala na 60–65 dinara. Prošle godine Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,79 €/kg. #proizvodnjajabuke

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu... Više [+]

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu. Prosečan građanin Nemačke tokom 2024. pojeo je 249 jaja i 13,6 kilograma živinskog mesa, što je rekordna potrošnja. I dok su domaće farme gotovo u potpunosti zadovoljile potrebe tržišta za pilećim mesom, u slučaju jaja to nije moguće – domaća proizvodnja pokriva tek oko 72% ukupne potražnje. U Nemačkoj je trenutno oko 44,6 miliona koka nosilja raspoređenih na oko 2.200 farmi, a najveći broj potiče iz podnog (25,5 miliona) i slobodnog uzgoja (11,3 miliona). #proizvodnjajaja #zivinarstvo
Foto: Pixabay