#sezona @KLUB (3)

Sezona berbe malina i borovnica u Srbiji ušla je u najintenzivniju fazu, a proizvođači se i ove godine suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom sezonske radne snage. Iako se dnevnice kreću od 4.500 do 7.000 dinara, a pojedini voćari nude i oko 50... Više [+]

Sezona berbe malina i borovnica u Srbiji ušla je u najintenzivniju fazu, a proizvođači se i ove godine suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom sezonske radne snage. Iako se dnevnice kreću od 4.500 do 7.000 dinara, a pojedini voćari nude i oko 50 evra dnevno, uz smeštaj i obroke, interesovanje za ove poslove ostaje ograničeno. Voćari upozoravaju da voće mora da bude ubrano u kratkom roku, zbog čega svaki dan bez dovoljno radnika povećava rizik od gubitaka. Stariji berači sve teže podnose rad na visokim temperaturama, dok mlađi češće biraju poslove u drugim sektorima. Zbog toga se sve više proizvođača okreće radnicima iz inostranstva, najčešće iz Nepala, Indije i Uzbekistana, iako to podrazumeva dodatne troškove za vize, put, smeštaj i organizaciju rada. #sezonskiradnici

Evropska komisija ocenila je da su postojeća pravila za zaštitu sezonskih radnika u EU i dalje odgovarajuća, iako su poljoprivreda i prerada hrane označene kao sektori visokog rizika za radnu eksploataciju. Prema izveštaju Komisije, trgovin... Više [+]

Evropska komisija ocenila je da su postojeća pravila za zaštitu sezonskih radnika u EU i dalje odgovarajuća, iako su poljoprivreda i prerada hrane označene kao sektori visokog rizika za radnu eksploataciju. Prema izveštaju Komisije, trgovina ljudima radi radne eksploatacije porasla je za 70,5% od 2019. godine, dok je broj sezonskih radnih dozvola u EU više nego udvostručen. U 2024. godini najviše dozvola izdato je za poslove u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu. Problemi su i dalje loš smeštaj, potplaćenost, neprijavljen rad i slab pristup zdravstvenoj zaštiti.
Komisija smatra da direktivu ne treba menjati, već bolje sprovoditi, dok sindikati traže jaču zaštitu radnika. #sezonskiradnici
Foto: Pexels

Na jugu Španije, u okolini Almerije, prostire se najveća koncentracija plastenika na svetu, iz kojih se evropsko tržište tokom cele godine snabdeva povrćem. Na površini nešto većoj od od 30.000 hektara, godišnje se proizvedu milioni tona pa... Više [+]

Na jugu Španije, u okolini Almerije, prostire se najveća koncentracija plastenika na svetu, iz kojih se evropsko tržište tokom cele godine snabdeva povrćem. Na površini nešto većoj od od 30.000 hektara, godišnje se proizvedu milioni tona paradajza, krastavaca, paprika i drugog povrća, zahvaljujući savremenim tehnologijama, navodnjavanju i efikasnom upravljanju proizvodnjom. Ipak, iza ovog uspešnog modela stoji i ozbiljan socijalni problem. U plastenicima radi više od 70.000 stranih radnika, uglavnom iz Maroka i podsaharske Afrike, a deo njih suočava se sa niskim zaradama, nesigurnim poslovima i lošim uslovima stanovanja, što otvara pitanje koliko je ovakav sistem zaista održiv. #sezonskiradnici
Foto: Pexels