#stocarstvo @KLUB (3)

U 2023. godini, 59 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji bavi se stočarstvom, s tim da su najvažnije grane ove proizvodnje svinjarstvo, govedarstvo i živinarstvo. Udeljeni su u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje na sledeći način:... Više [+]

U 2023. godini, 59 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji bavi se stočarstvom, s tim da su najvažnije grane ove proizvodnje svinjarstvo, govedarstvo i živinarstvo. Udeljeni su u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje na sledeći način: svinjarstvo sa 38,5%, govedarstvo sa 37,7%, a živinarstvo sa 15,3%. Međutim, u poređenju sa podacima iz Popisa poljoprivrede 2012. godine, stočarstvo pokazuje negativan trend, što se vidi u smanjenju broja gazdinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom, kao i u opadanju broja uslovnih grla, navodi se u publikaciji "Poljoprivredna gazdinstva sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji – stanje i perspektiva", autora dr Radeta Popovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Napuštanje stočarske proizvodnje, kako se navodi, često je rezultat nepovoljne starosne strukture radne snage, nedostatka naslednika na gazdinstvima, kao i nemogućnosti ostvarivanja dovoljnog prihoda, naročito na malim i srednjim gazdinstvima. Većina stočarske proizvodnje u Srbiji zasniva se na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, dok gazdinstva registrovana u formi pravnih lica polako povećavaju udeo u ukupnom broju grla živine i svinja. #stocarstvo

Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezu... Više [+]

Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, ova privredna grana je i 2023. podbacila u većini ekonomskih pokazatelja. Doduše, poljoprivredna proizvodnja prošle godine je porasla za 8,7%, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15%, koje je uspelo da nadoknadi smanjenje u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto. Posmatrano po sektorima, rastu biljne proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje žitarica, naročito proizvodnje kukuruza od bezmalo 55%. Kada je reč o povrću, po visini prinosa prednjačili su krompir i pasulj. Nasuprot tome, voće je podbacilo. Bez obzira na povećanje površina pod voćem u 2023. godini, pad prinosa smanjio je godišnju proizvodnju za preko 16%, na 1,26 miliona tona. Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine. Ionako desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. #biljnaproizvodnja #stocarstvo

Subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje – napominje profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Draga... Više [+]

Subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje – napominje profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragan Glamočić. ”Mora se većim sredstvima stimulisati rast stočnog fonda i hitno ga povećati uvozom priplodnih grla. U svinjarstvu treba formirati matične zapate, odnosno nukleus farme, umesto što se za klanice uvoze muška prasad iz Danske, a meso iz Španije“, rekao je Glamočić, povodom polemike između stočara i ratara ko treba da dobije veće subvencije. Od žitarica se, prema njegovim rečima, može ostvariti prihod oko 1.500 evra po hektaru, a od stočarstva 5.000 do 10.000 evra po hektaru. #stocarstvo #proizvodnjazitarica