šuma @KLUB (116)

Zemlje Zapadnog Balkana usvojile su dva regionalna plana za zaštitu biodiverziteta i obnovu šumskih predela do 2030. godine, saopštila je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Dokumenti su usvojeni na ministarskom sastanku o Zelenoj... Više [+]

Zemlje Zapadnog Balkana usvojile su dva regionalna plana za zaštitu biodiverziteta i obnovu šumskih predela do 2030. godine, saopštila je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Dokumenti su usvojeni na ministarskom sastanku o Zelenoj agendi na Žabljaku. Ključni ciljevi su zaštita najmanje 30 odsto kopnenih, slatkovodnih, morskih i priobalnih područja i obnova 20 odsto degradiranih ekosistema. Planovi predviđaju i očuvanje ugroženih vrsta, održivo gazdovanje šumama i zaštitu zemljišta i voda. Poseban akcenat stavljen je na uključivanje zaštite prirode u poljoprivredu, šumarstvo, energetiku i infrastrukturni razvoj. Usvojeni dokumenti predstavljaju važan korak u sprovođenju Zelene agende i prilagođavanju regiona klimatskim promenama. #zastitabiodiverziteta #zapadnibalkan

Topola će od 9. do 11. oktobra biti domaćin 63. Oplenačke berbe grožđa, jedne od najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Šumadiji, koja se održava još od 1962. godine. Uz vino i grožđe, program obuhvata i Sabor izvornog narodnog... Više [+]

Topola će od 9. do 11. oktobra biti domaćin 63. Oplenačke berbe grožđa, jedne od najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Šumadiji, koja se održava još od 1962. godine. Uz vino i grožđe, program obuhvata i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva, sa tradicionalnom pesmom, igrom i sviranjem na narodnim instrumentima. Svečano otvaranje zakazano je za 9. oktobar u 13 časova u Karađorđevom gradu, a među sadržajima je i izložba grožđa, voća i drugih poljoprivrednih proizvoda. Manifestacija kroz vino, gastronomiju, običaje i domaće proizvode promoviše tradiciju Topole i šumadijskog kraja. Oplenačka berba svake jeseni okuplja proizvođače, vinare, izvođače i veliki broj posetilaca iz različitih krajeva Srbije. #oplenackaberbagrozdja

Uz dovoljno vlage i povoljno vreme, lisičarke mogu da se pronađu i tokom oktobra, ali jesenje branje zahteva dobro poznavanje vrsta. Jedna od njihovih otrovnih dvojnica je zavodnica. Važna razlika vidi se ispod šešira: lisičarka ima tupe, r... Više [+]

Uz dovoljno vlage i povoljno vreme, lisičarke mogu da se pronađu i tokom oktobra, ali jesenje branje zahteva dobro poznavanje vrsta.
Jedna od njihovih otrovnih dvojnica je zavodnica. Važna razlika vidi se ispod šešira: lisičarka ima tupe, razgranate nabore koji se spuštaju niz dršku, dok zavodnica ima jasno izražene listiće. Boja nije pouzdan znak, jer obe vrste mogu biti žute ili narandžaste. Lisičarke uglavnom rastu na šumskom tlu, a zavodnica na panjevima, korenju i ostacima drveta. Ubrane pečurke treba nositi u korpi, ne u plastičnoj kesi, a bez stručne potvrde vrstu ne treba konzumirati. Početnicima se preporučuje da u branje idu sa iskusnim gljivarima ili u okviru organizovanih šetnji gljivarskih društava. #lisicarke
Foto: Pexels

Vlada Srbije usvojila je Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode ”Deliblatska peščara“, prvi takve vrste, sa ciljem obnove posledica požara. Plan predviđa formiranje stručnih timova, procenu štete, sanaciju i revitalizaciju... Više [+]

Vlada Srbije usvojila je Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode ”Deliblatska peščara“, prvi takve vrste, sa ciljem obnove posledica požara. Plan predviđa formiranje stručnih timova, procenu štete, sanaciju i revitalizaciju šuma, zemljišta i staništa, kao i unapređenje prevencije i zaštite od požara. Za realizaciju mera u 2026. godini obezbeđeno je 50 miliona dinara. Sprovođenje plana povereno je ”Vojvodinašumama“, dok će Ministarstvo zaštite životne sredine i nadležna inspekcija pratiti realizaciju. Obnova će se zasnivati na stručnim procenama razmera štete, praćenju efekata sanacije i predlaganju dodatnih mera zaštite za naredni period. #deliblatskapescara #obnova

U koordinisanoj akciji poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva unutrašnjih poslova, šest osoba zatečeno je na delu prilikom paljenja žetvenih ostataka, četiri osobe su privedene, a proti... Više [+]

U koordinisanoj akciji poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva unutrašnjih poslova, šest osoba zatečeno je na delu prilikom paljenja žetvenih ostataka, četiri osobe su privedene, a protiv dve su već podnete prekršajne prijave. Protiv preostale četiri osobe biće podnete prekršajne prijave i preduzete zakonom propisane mere, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo još jednom upozorava da je paljenje strnjike i žetvenih ostataka zakonom zabranjeno i da više nije reč samo o šteti koja se nanosi zemljištu. Dim sa njiva ugrožava bezbednost saobraćaja i može direktno ugroziti ljudske živote. Svako ko primeti požar na svojoj parceli ili zemljištu koje koristi dužan je da ga odmah prijavi vatrogascima na broj 193.

Na području obuhvaćenom planiranim Prostornim planom rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja evidentirano je 117 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je 78 strogo zaštićeno u Srbiji. Kada se tim nalazima pridr... Više [+]

Na području obuhvaćenom planiranim Prostornim planom rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja evidentirano je 117 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je 78 strogo zaštićeno u Srbiji. Kada se tim nalazima pridruže podaci Biološkog fakulteta, šire područje budućeg rudnika predstavlja stanište za oko 300 zaštićenih vrsta i 16 značajnih tipova staništa. Među posebno značajnim nalazima su retka biljka velika mužica, za koju se sumnjalo da je iščezla iz Srbije, kao i šumski gušter, čije se važne populacije nalaze između Zvezdana, Metovnice i Nikoličeva. Eko Istok je podatke dostavio Zavodu za zaštitu prirode i zatražio da budu uzeti u obzir pri izradi prostornih planova i uslova zaštite. #zasticenevrste #biodiverzitet
Foto: Miloš Popović

Lisičarka je najpoznatija gljiva iz porodice Cantharellaceae. Česta je u našim šumama sve do kraja oktobra. Znate li da je cela porodica Cantharellaceae - jestiva! Momčilo Daljev iz Gljivarskog društva Novi Sad će nam reći više o njima. :)

Republička rudarska inspekcija naložila je kompaniji Bobija d.o.o. Ljubovija sanaciju i rekultivaciju površinskog kopa barita, nakon što je utvrđeno da se rudarski radovi godinama ne obavljaju. Rok za završetak sanacije je 31. decembar 2026., dok projekat trajne obustave radova treba da bude izrađen... Više [+]

Republička rudarska inspekcija naložila je kompaniji Bobija d.o.o. Ljubovija sanaciju i rekultivaciju površinskog kopa barita, nakon što je utvrđeno da se rudarski radovi godinama ne obavljaju. Rok za završetak sanacije je 31. decembar 2026., dok projekat trajne obustave radova treba da bude izrađen do kraja januara 2027. Lokalna organizacija OSNA podnela je i krivičnu prijavu zbog sumnje na zagađenje životne sredine, vodotokova i nepropisno upravljanje rudarskim otpadom. Na području Bobije poslednjih godina sprovođena su istraživanja, a australijska kompanija Middle Island Resources saopštila je da je utvrđen potencijal sistema bogatog zlatom, srebrom i obojenim metalima. #sanacija #bobija

Područje Trgovišta, zahvaljujući nadmorskoj visini i prirodnim uslovima, ima dobar potencijal za proizvodnju bobičastog voća, posebno borovnice. U Gornjoj Trnici, na gotovo 1.000 metara nadmorske visine, Slađan Jovanović na oko pola hektara... Više [+]

Područje Trgovišta, zahvaljujući nadmorskoj visini i prirodnim uslovima, ima dobar potencijal za proizvodnju bobičastog voća, posebno borovnice. U Gornjoj Trnici, na gotovo 1.000 metara nadmorske visine, Slađan Jovanović na oko pola hektara gaji više sorti borovnice, uz sistem ”kap po kap“ i protivgradnu zaštitu. Prednost ovog kraja je zemljište kome, kako navodi, nije potrebno dodatno zakiseljavanje tresetom, jer u okolini prirodno raste i divlja borovnica. Porodica Jovanović bavi se i proizvodnjom šljive, sakupljanjem šumskih plodova i preradom šipurka. Ipak, broj proizvođača borovnice u ovom kraju se smanjio, a kao glavni razlog navode se stalna ulaganja i zahtevnost proizvodnje.
#uzgojborovnice

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija. Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“... Više [+]

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija.
Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“, pokazalo je da su za njih posebno značajni vodotokovi, šume, rubovi staništa, živice i drvoredi. Posebno je zanimljiv podatak da su vodena staništa činila svega oko tri odsto analiziranog pejzaža, a na njima je zabeleženo gotovo 30 odsto ukupne aktivnosti šišmiša. Potoci, kanali, livade, voćnjaci i stara stabla zato nisu samo delovi pejzaža, već mesta za lov, vodu, sklonište i kretanje ovih noćnih saveznika poljoprivrede. #sismisi #poljoprivreda