šuma @KLUB (102)

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji omogućavaju da šumsko zemljište oštećeno ili uništeno požarom promeni namenu ukoliko je to potrebno za projekat od javnog interesa ili izgradnju javne infrastrukture, upozoravaju Transparentnost Srbija... Više [+]

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji omogućavaju da šumsko zemljište oštećeno ili uništeno požarom promeni namenu ukoliko je to potrebno za projekat od javnog interesa ili izgradnju javne infrastrukture, upozoravaju Transparentnost Srbija i RERI. Iako zakon propisuje da izgorelo šumsko zemljište zadržava prethodnu namenu, uveden je izuzetak koji omogućava prenamenu kroz izmenu planskog dokumenta. Organizacije ističu da ova odredba nije bila deo prvobitnog predloga zakona, već je naknadno uvedena amandmanom skupštinskog odbora, bez javne rasprave. TS i RERI traže da se primena novih rešenja odloži dok javnosti ne budu predstavljeni kriterijumi, razlozi i mogući rizici prenamene opožarenih šumskih površina. #zakonoplaniranjuiizgradnji #sumskozemljiste #opozarenasuma

Žalba kompanije ”Serbia Zijin Mining“ na rešenje o obustavi korišćenja šuma na području Malke Golaje kod Zaječara odbijena je 10. avgusta, potvrdio je republički šumarski i lovni inspektor. Četiri dana kasnije sa terena je povučena celokupn... Više [+]

Žalba kompanije ”Serbia Zijin Mining“ na rešenje o obustavi korišćenja šuma na području Malke Golaje kod Zaječara odbijena je 10. avgusta, potvrdio je republički šumarski i lovni inspektor. Četiri dana kasnije sa terena je povučena celokupna mehanizacija kompanije, navodi Centar za zaštitu biosfere Balkan. Rešenje o obustavi doneto je 12. juna, nakon što je inspekcija utvrdila krčenje šume suprotno Zakonu o šumama. Protiv kompanije i odgovornog lica 20. jula podneta je i prijava za privredni prestup. Vanrednim nadzorom utvrđeno je da na 11,49 hektara nedostaje drvna masa, koja je, prema dokumentu inspekcije, gurana i zatrpavana građevinskim mašinama. $malkagolaja #serbiazijinmining #sume
Foto: LunganoD_Shots

Berba šljiva u Šumadiji privodi se kraju uz rod iznad proseka i dobar kvalitet, ali proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja, kako kažu, ne prati rast troškova. U pojedinim voćnjacima beleže se najbolji prinosi u poslednjih 20 godin... Više [+]

Berba šljiva u Šumadiji privodi se kraju uz rod iznad proseka i dobar kvalitet, ali proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja, kako kažu, ne prati rast troškova. U pojedinim voćnjacima beleže se najbolji prinosi u poslednjih 20 godina. Otkupna cena kretala se od oko 32 do 45 dinara po kilogramu, dok proizvođači ocenjuju da bi realna cena stenleja bila 55–60 dinara. Zbog toga deo najkvalitetnijeg roda ostavljaju u hladnjačama, očekujući rast cene po završetku berbe. Najbolja šljiva uglavnom se izvozi u Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku i Nemačku, dok voćari upozoravaju da sve duži sušni periodi povećavaju potrebu za navodnjavanjem. #berbasljiva

Udruženje iRevolucija, u saradnji sa stručnjacima iz Ekstremne ekologije, pokrenulo je platformu pozari.org za praćenje rizika od požara na otvorenom prostoru. Aplikacija povezuje NASA satelitske podatke o aktivnim žarištima sa meteorološki... Više [+]

Udruženje iRevolucija, u saradnji sa stručnjacima iz Ekstremne ekologije, pokrenulo je platformu pozari.org za praćenje rizika od požara na otvorenom prostoru. Aplikacija povezuje NASA satelitske podatke o aktivnim žarištima sa meteorološkim podacima i modelima mašinskog učenja, kako bi za svaku tačku na mapi procenila verovatnoću izbijanja požara. Platforma prikazuje i moguće širenje aktivnih požara u narednih šest i 12 sati, uzimajući u obzir brzinu i pravac vetra, teren i druge faktore. Dostupni su i podaci o sanitarnim, nesanitarnim i divljim deponijama, kao i o pokrivenosti zemljišta, što može pomoći u boljoj proceni opasnosti. Pozari.org obuhvata Srbiju, BiH, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju i Severnu Makedoniju, a namenjen je građanima, medijima, institucijama i organizacijama. #riziciodpozara

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije organizuje 15. avgusta od 17 časova besplatnu onlajn edukaciju ”Od udruživanja do brenda“, namenjenu poljoprivrednicima, zadrugama i udruženjima. U fokusu će biti zajednički nastup na tržištu, izgradn... Više [+]

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije organizuje 15. avgusta od 17 časova besplatnu onlajn edukaciju ”Od udruživanja do brenda“, namenjenu poljoprivrednicima, zadrugama i udruženjima. U fokusu će biti zajednički nastup na tržištu, izgradnja brenda, kvalitet i geografsko poreklo, kao i povezivanje proizvoda sa turizmom i lokalnim razvojem. Kao primer dobre prakse biće predstavljena ”Šumadijska šljivovica“, od lokalnog proizvoda do zajedničkog brenda sa oznakom geografskog porekla. Edukacija je posebno zanimljiva proizvođačima voćnih rakija, ali i svima koji žele bolje da pozicioniraju svoje proizvode. Učešće preko Zooma je besplatno uz prethodnu prijavu. #mladipoljoprivrednicisrbije #edukacija

Prosečna otkupna cena sirovog mleka u EU pala je u julu na 41,84 evra za 100 kilograma, što je 1,15 odsto manje nego u junu i čak 20,8 odsto manje nego godinu ranije. U Srbiji je prosečna cena u maju iznosila 47,61 dinar po litru, odnosno 9... Više [+]

Prosečna otkupna cena sirovog mleka u EU pala je u julu na 41,84 evra za 100 kilograma, što je 1,15 odsto manje nego u junu i čak 20,8 odsto manje nego godinu ranije. U Srbiji je prosečna cena u maju iznosila 47,61 dinar po litru, odnosno 9,2 odsto manje nego u maju 2025. Milija Palamarević iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije upozorava da mali proizvođači u Šumadiji trenutno dobijaju svega 30–45 dinara po litru, dok veći mogu da dobiju do oko 57 dinara. Ocenjuje da su te cene već ispod nivoa koji pokriva troškove proizvodnje. Premija od 19 dinara po litru, kao i podsticaji po grlu, ključni su za opstanak farmi. Palamarević smatra da prostora za dalji pad otkupne cene praktično više nema. #cenamleka
Foto: Pixabay

Negde tamo u mom rodnom kraju. Selo Masloševo u Šumadiji. #RuralFoto #životinje

Tokom manifestacije ”Šumadijski dani šljive“ u Stragarima osnovano je Udruženje ”Destilati za destilerije“, koje okuplja 43 proizvođača voća iz Kragujevca, Aranđelovca, Knića i Rače. Cilj je unapređenje proizvodnje voćnih destilata, podizan... Više [+]

Tokom manifestacije ”Šumadijski dani šljive“ u Stragarima osnovano je Udruženje ”Destilati za destilerije“, koje okuplja 43 proizvođača voća iz Kragujevca, Aranđelovca, Knića i Rače. Cilj je unapređenje proizvodnje voćnih destilata, podizanje standarda kvaliteta i primena dobre proizvođačke prakse, kako bi se dobio tržišno konkurentan proizvod namenjen registrovanim destilerijama. Udruženje će raditi i na zajedničkom nastupu članova na tržištu. Članovi su prethodne tri godine koristili podršku fonda ”Destilati za destilerije“, koja je obuhvatala nabavku opreme, pomoć tehnologa, izradu biznis planova i mini tehnoloških projekata. #destilatizadestilerije

Više koncentracije sumpora od dozvoljene mogu biti toksične za biljke, što se često dešava na zaslanjenim zemljištima, a vezano je za pojavu "kiselih kiša". Pored šteta u ekološkom smislu, koje sumpor-dioksid može izazvati, štete se ispolja... Više [+]

Više koncentracije sumpora od dozvoljene mogu biti toksične za biljke, što se često dešava na zaslanjenim zemljištima, a vezano je za pojavu "kiselih kiša". Pored šteta u ekološkom smislu, koje sumpor-dioksid može izazvati, štete se ispoljavaju i u "nekrozi" biljaka i biljnih organa (više od 1,5 mg sulfatnog jona po metru kvadratnom). Iz tog razloga se koriste kompleksna mineralna đubriva sa određenom koncentracijom sumpora. Stanko Nekić.

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra? Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se viš... Više [+]

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra?

Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se više vrsta, a crni orah (Juglans nigra) nije isto što i domaći, odnosno obični orah (Juglans regia).

Razlika nije važna samo botaničarima. Bitna je vlasnicima imanja, rasadničarima, sakupljačima i svima koji plodove ili druge delove biljke koriste za dalju preradu. Pogrešno prepoznavanje može dovesti do toga da se pod istim imenom koriste dve različite biljne vrste.

Poreklo otkriva prvu veliku razliku

Domaći orah, Juglans regia, vekovima se gaji u Evropi i Aziji i upravo njegov plod najčešće kupujemo i koristimo u ishrani. Crni orah, Juglans nigra, poreklom je iz Severne Amerike, ali se vremenom proširio i u druge delove sveta, pre svega kao šumsko, parkovsko i ukrasno drvo.

Obe vrste pripadaju istoj porodici, ali se razlikuju po izgledu stabla, broju i obliku liski, građi ploda, tvrdoći ljuske i pojedinim svojstvima važnim za uzgoj i preradu.

List je prvi trag

Crni orah ima duge, perasto složene listove sa većim brojem uskih, izduženih i sitno nazubljenih liski. Na jednom listu najčešće ih ima mnogo više nego kod domaćeg oraha, a završna liska može biti veoma mala ili potpuno izostati.

Kod domaćeg oraha list obično ima manji broj krupnijih i širih liski. One su uglavnom ovalnije i na dodir deluju punije. Ako se posmatra samo jedna liska, zabuna je moguća, ali kada se uporede celi listovi, razlika postaje mnogo uočljivija.

Zato pri prepoznavanju ne treba gledati samo plod. Najsigurnije je istovremeno posmatrati list, koru, oblik krošnje i plod.

Tamna i duboko izbrazdana kora

Odraslo stablo crnog oraha može biti veoma visoko, sa dugim pravim deblom i krošnjom koja često počinje više od zemlje. Kora vremenom postaje tamnosiva do gotovo crna, duboko izbrazdana i sa grebenima koji mogu formirati šare nalik izduženim rombovima.

Kod domaćeg oraha kora je, naročito kod mlađih stabala, svetlija i glađa. Sa starošću i ona puca i dobija brazde, ali stablo najčešće ima širu, zaobljeniju i razgranatiju krošnju.

Samo boja kore ipak nije dovoljan dokaz. Starost stabla, uslovi rasta i položaj mogu menjati njegov izgled, pa je potrebno proveriti još osobina.

Plod daje najjasniji odgovor

Plod crnog oraha je uglavnom okrugao i obavijen debelim zelenim mesnatim omotačem. Kada sazri i počne da propada, omotač brzo tamni i ostavlja snažne mrke mrlje na rukama, odeći i podlozi. Unutrašnja koštana ljuska je vrlo tvrda, debela i izbrazdana — znatno teža za otvaranje od ljuske domaćeg oraha.

Domaći orah ima tanju unutrašnju ljusku koja se lakše razbija, zbog čega je praktičniji za svakodnevnu ishranu i komercijalnu proizvodnju jezgra. Njegov zeleni omotač pri sazrevanju obično puca i odvaja se od oraha lakše nego kod crnog oraha.

Upravo plod, zajedno sa brojem liski i izgledom kore, daje najpouzdaniju sliku o kojoj vrsti je reč.

Zašto je tačan latinski naziv važan?

Nazivi „orah“, „zeleni orah“ i „crni orah“ u svakodnevnom govoru ponekad se koriste neprecizno. Dešava se da ljudi svaki nezreo orah tamne pokožice nazovu crnim orahom, iako je u pitanju obični orah u određenoj fazi sazrevanja.

To može biti posebno važno kada se biljna sirovina suši, prerađuje ili navodi u sastavu nekog proizvoda. Nije dovoljno osloniti se na narodni naziv — potrebno je proveriti da li je biljka označena kao Juglans nigra ili Juglans regia.

Primer kako se crni orah danas kombinuje sa belim pelinom i karanfilićem u okviru jednog tradicionalnog biljnog programa može se videti na https://antiparazitniprogram.rs/ .

Crni orah traži pažljivo mesto na imanju

Crni orah je moćno i dugovečno drvo, ali nije idealan za svaki deo dvorišta ili bašte. U njegovim tkivima nalazi se jedinjenje povezano sa juglonom, pa neke osetljive biljne vrste mogu slabije napredovati u zoni korena i ispod krošnje.

Zbog toga ga ne treba saditi nasumično pored povrtnjaka ili osetljivog ukrasnog bilja. Pre sadnje valja računati na konačnu veličinu stabla, širok korenov sistem, veliku senku i plodove koji pri padu mogu zaprljati staze i površine.

Sa druge strane, kada ima dovoljno prostora, crni orah može biti upečatljivo stablo na većem imanju. Njegovo drvo je veoma cenjeno u stolarstvu, jezgro je jestivo mada se teško vadi, a zeleni omotač ploda tradicionalno se koristio i kao prirodna boja.

Nije svaki orah isti

Najlakši način da se razlikuju crni i domaći orah jeste da se uporede tri stvari: broj i oblik liski, izgled kore i građa ploda. Crni orah najčešće ima više užih liski, tamniju i dublje izbrazdanu koru, kao i okrugao plod sa veoma tvrdom unutrašnjom ljuskom. Domaći orah ima manje i krupnije liske, svetliju koru i plod koji se lakše čisti i otvara.

Tačno prepoznavanje biljke nije sitnica. Ono je osnova odgovornog uzgoja, sakupljanja i prerade — naročito kada se vrsta navodi kao sastojak nekog biljnog proizvoda.