Biber: Za varenje, prehladu i lepe bebine obrve?

Biber (Piper nigrum) pripada porodici biljaka penjačica iz roda Piperaceae. Uzgaja se zbog plodova, bobica koje se suše i koriste kao začin. Postoji u varijantama crni biber, što su kuvane i osušene nezrele bobice, zeleni, koji se dobija od sušenih nezrelih bobica, crveni, od neoljuštene zrele bobice, i beli, koji potiče od sušenih zrelih semenki.

Potiče iz Indije i gaji se u svim tropskim krajevima. Trenutno u proizvodnji prednjači Vijetnam, sa oko 34% svetskog useva bibera, od 2008. godine, a slede Indonezija, Indija, Brazil i Malezija.

Ovaj začin je korišćen u Evropi od antičkog doba zbog ljutog ukusa i lekovitih svojstava. Dodatak je sosovima, marinadama i uopšte svim slanim jelima kojima poboljšava ukus. Ljutinu duguje jedinjenju koje se zove piperin. Njime se najviše trgovalo u istoriji i dostizao je vrednost jednaku vrednosti zlata u doba srednjeg veka, zbog opasnih putovanja preko bliskoistočnih zemalja. Kad su otkriveni pomorski putevi preko dalekih zemalja, i Vasko de Gama dovezao prvi tovar bibera 1498. godine, i cena je postala manje drastična.

Da li je čaroban?

Najviše je korišćen začin u evropskoj kuhinji, obično "ide" u paru sa solju i u restoranima širom sveta na stolovima stoje posude za so i biber. U davna vremena ljudi su primetili da produžava rok trajanja namirnica (zbog antimikotičkog dejstva) te da samim tim može da učini čudo i gotovo trulo meso pretvori u jestivo. Uz sva dobra svojstva koja ima, ni biber nije čaroban. Cenjen je u narodnoj medicini zbog sposobnosti da poboljša varenje, ubrzava metabolizam, jača imunitet, deluje antioksidativno i protivupalno, u kuvanoj rakiji leči prehladu, a eterično ulje povoljno deluje na kožu i kosu.

Kurkuma u kombinaciji sa crnim biberom može da izazove oštećenje jetre?

Poljoprivrednici su znači za ova dejstva, a bilo im je poznato i da s njim ne treba da se preteruje, bilo u lečenju bilo u ishrani, jer može doći do problema sa želucem ili hemoroidima.

Obavezan na svadbenoj trpezi

Uz biber su vezana mnoga verovanja. Smatra se simbolom bogatstva koji treba da bude redovno na stolu u ozbiljnoj "domaćinskoj" kući. "Maleno je zrno biberovo, ali pred gospodu izlazi", beleži Vuk Karadžić.

Trudnice su jele cela tri zrna, da bi beba imala lepe crne obrve. Devojka neopaženo uzima zrno bibera od prazničnog ručka ili večere, krije ga u nedra da tako prenoći, pa onda s tim zrnom obilazi oko momka da bi joj uzvratio ljubav. Biberče, junak narodnih pripovedaka, rođen je tako što je njegova majka pojela zrno bibera, a momak posle narastao velik i jak, ubio aždaju i oženio se carevom ćerkom. Priče o Biberčetovim podvizima, u različitima varijantama, poznate su većini naroda Balkana što samo dokazuje koliko ovo sitno zrno uživa ugled i pažnju u najširim slojevima.

Biber se pominje u narodnim pesmama i pričama, a lekari još od srednjeg veka predlažu da se ovaj začin nađe na svadbenoj trpezi, što zbog svoje osobine da "greje" što zbog pretpostavke da poboljšava plodnost mladog para.