Cena pšenice u avgustu dosegle najvišu vrednost u zadnje tri godine, šta septembar donosi?

Trend rasta cena iz jula prelio se i na avgust. Eksterni faktori i dalje snažno utiču na kretanje cena poljoprivrednih roba na tržištu, a kada se na taj talas nadovežu fondovi, scenario je prilično izvestan. Situacija na Bliskom istoku, koja već traje pola godine, kao i najnovija eskalacija sukoba na Crnom moru, uznemirili su tržišta, zbog čega je premija na rizik značajno porasla.

Tu su i fondovi koji su ponovo bullish (optimistični) kada je reč o poljoprivrednim robama. Procene su da je njihova long pozicija (kupovina sa očekivanjem da će cena u budućnosti rasti, prim. ur.) porasla na nivo veći od 30 milijardi dolara i da se vrlo brzo približavamo rekordnoj vrednosti od 36,5 milijardi dolara s početka maja. Tada su fondovi efektivno ostali bez kupovne moći. Sirova nafta je doživela preokret, poljoprivredna tržišta su je pratila, a cene su pale. Postoji mnogo razloga zbog kojih su fondovi danas ponovo izgradili long poziciju: snažna potražnja u Kini, zaustavljeni izvozni tokovi preko Crnog mora, upitni prinosi u SAD i rizik proizvodnje u Brazilu. Ali danas je pozicioniranje sve više obaveza nego imovina.

Na ovim nivoima, bullish vesti su potrebne svakog dana, a veliko je pitanje koliko je optimističnih vesti već uračunato u ove cene na berzama.

Najsnažniji mesečni rast od februara 2022.

Terminska cena pšenice na CBOT-u, za septembarski ugovor, završila je na nivou iznad 7,4 $/bušela, premda je u jednom trenutku dostigla najviši nivo u poslednje tri godine, od 7,67 dolara po bušelu. Rast cene pšenice na CBOT-u u avgustu bio je najsnažniji mesečni rast od februara 2022. godine. Taj rast podstakla je sve veća zabrinutost zbog poremećaja u snabdevanju preko Crnog mora, pri čemu se Rusija i Ukrajina suočavaju sa kontinuiranim napadima na luke i brodarsku infrastrukturu. Obe zemlje su veliki izvoznici i zajedno čine više od četvrtine globalnog izvoza pšenice.

Strah od nepoznatog i špekulanti podigli cenu žitarica na rekordnu vrednost

Ruski izvoznici sve više preusmeravaju teret prema baltičkim lukama, dok se neki kupci okreću alternativnim dobavljačima poput Rumunije, Francuske i Poljske. Pojava pošiljki francuske pšenice namenjenih Egiptu i Sudanu, zemljama koje inače kupuju pšenicu iz crnomorskog regiona, ukazuje na početak preusmeravanja tokova međunarodne trgovine. Izgledi ostaju neizvesni jer tenzije eskaliraju, a šanse za kratkoročni mirovni sporazum slabe. U međuvremenu, Ukrajina očekuje da će poljoprivrednici smanjiti setvu ozime pšenice za žetvu 2027. godine.

Na mesečnom nivou, terminska cena pšenice na CBOT-u, za septembarski ugovor, porasla je 14,5 odsto i sada je 48,4 odsto viša u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD), koji prati referentno tržište za ovu robu. Na Euronextu je terminska cena pšenice, za septembarski ugovor, na mesečnom nivou porasla za čak 13,75 evra po toni, pa je zaključna cena poslednjeg dana avgusta iznosila 237 evra po toni!

Terminska cena kukuruza, za septembarski ugovor, završila je na nivou iznad 5,1 dolara po bušelu, dostigavši novi maksimum od jula 2023. godine, jer sve veća zabrinutost zbog izgleda za useve u SAD i smanjenje globalnih zaliha i dalje podržavaju cene. Štaviše, rast u avgustu bio je najveći mesečni rast još od aprila 2021. godine. U SAD i EU postoji ukupan manjak od približno 50 miliona tona kukuruza u poređenju sa stanjem od pre 12 meseci. U SAD su ekstremne julske vrućine i prekomerne padavine oštetile useve u delovima takozvanog Kukuruznog pojasa. Sve veći pritisak bolesti nakon obilnih avgustovskih kiša dodatno je zamaglio izglede.

Suša smanjila prinose kukuruza

U međuvremenu, dugotrajne vrućine i suše oslabile su evropsku proizvodnju kukuruza, pri čemu je stanje useva u Francuskoj palo na samo 28 odsto dobrih do odličnih. MARS je ažurirao svoje procene prinosa za Evropu, pa se evropski prinos sada procenjuje na 6,61 t/ha, u odnosu na 6,93 t/ha prošlog meseca, iako su moguće dodatne revizije u narednim mesecima. USDA je takođe povećao prognozu izvoza kukuruza iz SAD za 75 miliona bušela, na 3,3 milijarde bušela, što odražava snažniju globalnu potražnju. Na globalnom nivou, deficit kukuruza, odnosno razlika između proizvodnje i potrošnje, iznosiće najmanje 30 miliona tona.

Međunarodna potražnja za kukuruzom ostaje snažna, što odnos zaliha i potrošnje u SAD gura na najniži nivo u poslednjih šest godina. Kada se tome doda nedostatak pošiljki iz ukrajinskih luka, Ukrajine kao četvrtog najvećeg svetskog izvoznika, bullish slika je potpuna. Na mesečnom nivou, terminska cena kukuruza, za septembarski ugovor, porasla je za 14,5 odsto, a viša je i za 29,4 odsto nego pre godinu dana, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD), koji prati referentno tržište za ovu robu. Na Euronextu je, pak, terminska cena, za novembarski ugovor, na mesečnom nivou porasla za 27 evra po toni, kao posledica ovog toplotnog talasa i straha od njegovih posledica, pa je zaključna cena poslednjeg dana avgusta iznosila 269,75 evra po toni.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Tokom avgusta, na CBOT-u je cena soje, za septembarski ugovor, porasla na nivo od 12,75 dolara po bušelu. Taj nivo je 9,1 odsto viši nego pre mesec dana, odnosno 23,4 odsto viši u odnosu na isti period prošle godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD), koji prati referentno tržište za ovu robu. S obzirom na kretanje cena svih drugih roba, ne čudi ni činjenica da je cena uljane repice na Euronextu, za novembarski ugovor, porasla, i to za 31,25 evra po toni na mesečnom nivou. Volatilnost je i dalje velika, što ne iznenađuje s obzirom na to da je i kod cene nafte prisutna velika volatilnost. Zaključna cena poslednjeg dana avgusta iznosila je 544,25 evra po toni.

Što se tiče cena na fizičkom tržištu, trend rasta je prisutan. Međutim, obim trgovanja robama je mali. S jedne strane, proizvođači čekaju početak žetve i radove u polju, ostavljajući prodaju tih roba za kasnije, dok istovremeno kupci, obezbeđeni za spot isporuke, čekaju pritisak žetve kako bi mogli da dođu do jeftinije sirovine.

Kako god bilo, pred nama je vrela jesen.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor