Da se ukućani "ponove", pobednik proslavi, a stoka "omrsi"

Za pravoslavne vernike danas (12.4.) je Vaskrs, praznik nad praznicima, najstariji praznik u hrišćanstvu i nema sumnje jedan od najstarijih praznika uopšte. Slavi se dan kada je Hristos postradao na krstu i sahranjen, a zatim ustao iz mrtvih i na taj način pobedio smrt.

Slavi se uvek u nedelju, jer su u nedelju žene koje su išle na pogreb našle prazan Hristov grob, a anđeo im rekao "zašto tražite živoga među mrtvima?". Praznik je pokretan, što znači da može da "padne" od marta do maja što se posebno izračunava za svaku godinu, baš kao i u vreme kad je ustanovljen. Vuk Karadžić beleži da se praznik naziva Uskrs, Vaskrs, Veligden ili Vazam, iako ova druga dva imena više nisu poznata i uobičajena.

Veselin Čajkanović navodi da je Uskrs stari poljoprivredni i to stočarski praznik proleća, što znači da običaji koji ga prate sežu u veoma davna vremena. Poljoprivrednici, poznato je iz etnologije, poštuju stare običaje i ponavljaju ih svake godine bez promene, što omogućuje da se ceo postupak sačuva. Od brojnih običaja za Uskrs najpoznatiji je onaj da se farbaju jaja koja će na gozbi biti svečano razbijena, pošto se utvrdi koje je najtvrđe. Još ima poljoprivrednih domaćinstava koja oboje po nekoliko stotina jaja, obično zato što ih već imaju, pa to posle podele svoj deci iz komšiluka ili sela.

Pobednik da se "duplo" dokaže

Jaja se farbaju u savremenim bojama koje se kupuju u prodavnici, ali, i ovde ima tradicionalista koji priznaju samo farbanje u ljuskama crnog i belog luka i preparatima od drugih biljaka koje mogu trajno i neškodljivo da oboje ljusku jajeta. Takmičenje za najlepše obojena jaja i za najtvrđe jaje, koje razbija sva ostala, poznata su, prema Vuku Karadžiću, iz njegovog vremena. I tada je pobednik morao da pokaže kako nije "zalio" pobedničko jaje voskom ili gipsom tako što bi ga pojeo pred svima okupljenima.

Praznujući Vaskrs poštujemo tradicionalne običaje

Sve "tucanijade" koje se organizuju danas imaju koren u ovom običaju, okupljanju oko crkve na Uskrs, i ljudi se dugo pripremaju obilazeći salaše i odgajivače u potrazi za jajetom koje ima najtvrđu ljusku i koje će svom vlasniku na takmičenju doneti trenutak slave.
Još jedan običaj ima veliki značaj za Uskrs, a to je da se svi ukućani "ponove". Svako u kući treba da dobije bar nešto novo od odeće za veliki praznik. Bogatiji poljoprivrednici pojavljivali su se na Uskrs u potpuno novoj odeći, njihovi ukućani isto tako. Da bi svako u kući dobio bar nešto novo od odevnih predmeta, žene su marljivo radile.

Gozba i za stoku

Uskrsom se završava najduži i najteži post u godini, Veliki post. Tada se, u vreme velikih radova na njivi, poljoprivredno stanovništvo uzdržavalo od mesa, mleka i jaja, pa tako nedeljama. Zato se na Uskrs svi ujutro prvo omrse, jajetom i suhomesnatim proizvodima, što je uvod u gozbu koja sledi za ručak: supa, meso, zeleniš, naročito zelena salata, mladi luk i rotkvice, kolači i šarena jaja. Gde ih se mnogo ofarba, ostane i za mnogo narednih dana, a mrvicu od šarenih jaja treba da dobiju i sve životinje u domaćinstvu, radi svakog napretka.

Hristos Vaskrse!