Nekada su u selima devojke i deca na ovaj dan "rano ranila", to jest rano ustajala i išla u šumu da beru cveće, jer, ko prvi ubere cvet, ima pravo na ispunjenje jedne želje.
Danas su Cveti, veliki praznik, a poklapanjem kalendara za 2025. godinu slave ga u isti dan pravoslavci, katolici, reformati, protestanti i pripadnici ostalih hrišćanskih provenijencija. Praznik je ustanovljen, prema Novom Zavetu, u čast Hristovog ulaska u Jerusalim, kad je oduševljeni narod bacao na put cveće i mahao palminim granama.
S istim oduševljenjem isti narod je, samo pet dana kasnije, vikao "raspni ga, raspni!", ali, to je već za drugu priču. S obzirom na značaj praznika, mnoga sela u Srbiji danas će slaviti kroz različite manifestacije folklorne prirode, naročito smotre narodnog stvaralaštva i pijace cveća i sadnog materijala.
Cveće se nalazi svuda, na kućama, u crkvama, na i oko svih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu, a u mnogim sredinama mladi nose cveće i na svečanoj odeći odnosno narodnoj nošnji.
Cveti spadaju u praznike kad i ljudi koji strogo poste smeju da jedu ribu i kad seljaštvo sme da radi sve poslove, naročito one oko cveća i bašte. Tokom cele prethodne nedelje – Cvetne nedelje – nije se sadio krompir jer će "da ode u cvet" umesto u plod, prema starom verovanju, ali zato treba saditi lan i kupus, koji će roditi u izobilju.
Takođe, treba doneti važne odluke i sklopiti nove poslove i dogovore. Nekada su u selima devojke i deca na ovaj dan "rano ranila", to jest rano ustajala i išla u šumu da beru cveće, jer, ko prvi ubere cvet, ima pravo na ispunjenje jedne želje.
Po starom običaju, cveće bi najpre bilo ostavljeno da prenoći u vodi pred kućom, a sutra ujutro bi se svi ukućani, naročito mladi, umili vodom u kojoj je stajalo.
Devojke i momci su od cveća pravili bukete, u kojima je obavezno bila grančica vrbe, dren "radi zdravlja" i ljubičica, pa su te bukete poklanjali jedni drugima.
Simbolika cveća za Srbe poljoprivrednike – kao i za poljoprivrednike u celom svetu, uostalom – stara je i više nego jasna. Potiče iz tako davnih vremena da ni etnolozi ne mogu da joj uđu u trag kad je nastala, pošto je cveće nađeno u najstarijim ikad otkrivenim grobovima ljudske vrste.
Cveće simbolizuje život, radost, lepotu i ljubav, nagoveštava topliji deo godine i bogat rod u biljkama i ljudskoj zajednici. Cveće prati poljoprivrednika od kad se rodi, pa mu na kolevku okače cvet "protiv uroka" do onog običaja kad mu rodbina i prijatelji ostave cveće na mestu gde je sahranjen.
Izvoz cveća iz Srbije u prošloj godini vredan 6,1 milion evra. Postoji potreba za većom proizvodnjom
Bez cveća nema svadbe niti slavlja, cveće nosi nevesta i svi svatovi, ono je ukras na svečanom stolu naročito u ovom delu godine. Cvetni motiv je obavezan u vezovima na narodnoj nošnji, prvenstveno ženskoj, cvet je urezan u mnoge drvodeljske radove ili naslikan na grnčariji, a doba godine kad biljke cvetaju opevano je u narodnoj poeziji.
Poznate su pesme "Simbil cveće" (tj. zumbul), "Devojčice sitna ljubičice", "Niči, niči, krine beli" i mnoge druge, a u svakoj cveće se poredi sa lepotom momka ili devojke. Boja, miris, svežina i celokupan izgled biljke u doba cvetanja predstavljaju sam život u doba njegovog razvitka. Cvet se nalazi u grbovima gradova i država.
Simbol Banata je cvet lale, Bačke – cvet pšenice, Kučeva sa okolinom – jorgovan, Boke Kotorske – mimoza. U Japanu je trešnjin cvet tako omiljen i važan za tradiciju da u doba cvetanja trešnje stanovništvo gradova masovno putuje u sela da bi gledalo i slavilo ovaj fenomen. Na grbu i zastavi Francuske vekovima se nalazio simbol belog ili zlatnog krina. I tako dalje, po svim kontinentima osim Antarktika – gde god cveta, cveće je omiljeno i poštovano.
Tagovi
Autorka
