Ekonomska 2025/26 godina obećava - cena pšenice imaće uzlaznu putanju?

Šta nas čeka sutra? Viševekovna želja čoveka je da sazna šta ga čeka u budućnosti. Naš poljoprivrednik taj vekovni poriv svodi na jednostavna pitanja kao što su: Kako strukturirati svoj setveni portfolio? Šta sejati? Kakva će cena biti? , … Eh, kada bih znao…

Ne bojte se nećemo koristiti tarot karte. Postoje naučni metodi kako što bolje predvideti cenu u nekom budućem periodu. Veštačka inteligencija nam u tome mnogo pomaže. Algoritam - to je alat kojim se koriste brokeri za tržišne predikcije. Šta je algoritam? Algoritam je precizno definisan skup pravila i koraka koji opisuju kako rešiti određeni problem ili izvršiti zadatak.

Dakle, imamo jednu sveobuhvatnu, veliku i dnevno ažuriranu bazu podataka relevantnih za rešavanje određenog zadatka. Naš zadatak je - kako koristeći te podatke predvideti cenu. E, sada tu dolazi u pomoć veštačka inteligencija. Ona skuplja sve podatke i svakom parametru koji utiče na cenu neke robe stavlja određenu ponder vrednost. Kako se ti parametri menjaju na dnevnom nivou, tako i procene cene neke robe variraju. Tako eto dobismo jedan algoritam čiji je krajnji rezultat cena u nekoj vremenskoj perspektivi.

Kako funkcioniše algoritam?

Da bi se bolje razumeo ovaj tržišni model, evo jednog vrlo kratkog i uprošćenog primera tržišne predikcije za cenu pšenice. Pokušaću vrlo svedeno i uprošćeno da prikažem taj model. Šta imamo u bazi podataka od uticajnih faktora? To su pre svega trenutni proizvodno-potrošni bilansi. Potom, vremenska prognoza za što je moguće duži period imajući u vidu potrebe za vlagom u određenom vegetativnom razvoju biljke. Zatim dolaze geopolitičke okolnosti, pa logistički problemi, promene u potrošačkim navikama, dešavanja na tržištima inputa, kamatne stope… itd, itd.

Ovo je samo mali deo svih faktora koji se nalaze u velikom bubnju brokerskog tržišnog algoritma. Da ne zaboravimo u algoritam je akceptiran i faktor istorijskih dešavanja u dugom prethodnom periodu sa svim svojim periodikama.

Alex - sistem koji predviđa cene žitarica

Nije nužno potrebno da manuelno dopunjavamo formiranu bazu. Dakle, veštačka inteligencija sama "prepoznaje" i ubacuje nove faktore, a potom ih sve sistematizuje, ređajući ih po snazi uticajnosti na konačno predviđanje cene. Tako "izmiksani" podaci konačno daju rezultat koji smo tražili.

Pokušajte sami da se setite svih konkretnih faktora trenutno danas aktuelnih, pa da vidite da li bi cena pšenice u narednom periodu trebalo da raste ili da pada. Meni sve izgleda da tas na tržišnoj vagi pretiče na stranu koja nam govori da će cena pšenice sa aspekta duže vremenske perspektive imati uzlaznu liniju rasta. Možda ne tako izraženu i naglu, ali istrajnu i dugoročnu.

Siva zona interesa finansijskih stručnjaka

Poštovani čitaoče, ako nisi znao, poslužili smo se tek jednim od četiri modela algoritama za predviđanje cena. To je model poznat pod nazivom TFT (Temporal Fusion Transformer) baziran na obradi ogromnog broja različitih faktora - od istorijskih cena, preko makroekonomskih vesti, do sezonskih uticaja - i da prepozna dugoročne i kratkoročne zavisnosti u podacima. Ovaj model je meni lično najprimereniji za sadašnje okolnosti na svetskom tržištu žitarica.

Zašto se uopšte toliko bavimo tržišnim predikcijama? Bitno je da znamo hoće li se najzad poljoprivreda vratiti na pozicije koje su joj ranije pripadale.… I tako konačno, poljoprivreda je izvučena iz sive zone interesa finansijskih stručnjaka. Zašto?

Jednostavno treba neko da podigne posrnuli BDP. Stručna orijentacija autora teksta, kao i sam karakter medija gde se ovaj tekst objavljuje, navodi na indiciju da bi u tekućoj godini poljoprivreda mogla da bude jedan od glavnih aduta za oporavak srpskog BDP-a. Što bi se ono reklo: Kada je teško - poljoprivreda.

Spašavaj, poljoprivredo!

Godine zavidnog privrednog rasta Srbije od kraja pandemije korona virusa, zaustavljene su u 2025. godini. Dakle, rast BDP u 2025. godini, iznosio je svega 2,0%, što je, ako izuzmemo godinu pandemije, najmanji rast u poslednjih 10 godina. Jedan od glavnih razloga ovako male stope rasta, svakako je značajan podbačaj u poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pad vrednosti srpske poljoprivrede izražen u stalnim cenama iznosio je 9,8% u odnosu na 2024. godinu. Ta okolnost je značajno doprinela i tako malom rastu ukupnog BDP-a.

Pad ukupnog BDP-a je jasan signal da bi država mogla da uđe u recesiju. Teoretski država zvanično ulazi u recesiju kada zabeleži pad BDP dva kvartala uzastopno. Pad rasta BDP koji se desio Srbiji, jasno upućuje na opasnost ulaska u recesiju. Iako u strukturi ukupnog BDP srpska poljoprivreda učestvuje sa svega 4%-5%, sve češće se čuju glasovi koja sve više liče na vapaj: Spašavaj, poljoprivredo! Pokušaću da na bazi procena prinosa naših poljoprivrednih kultura u tekućoj godini, izvedem projekciju uticaja poljoprivrede na ukupni BDP države.

Da bismo nešto poredili sa nečim, moramo znati šta je baza koja nam služi kao mera naspram koje ćemo meriti ovogodišnji rezultat. To je svakako prošlogodišnji rezultat.

• Kukuruz - potpuni podbačaj na nivou istorijski najnižih prinosa od 4,4 t/ha, odnosno ukupno 4,25 miliona tona sa 925.000 hektara;
• Pšenica - veoma dobar prinos od 6 t/ha na 600.000 hektara ili 3,6 miliona tona ukupnog prinosa;
• Soja - najveći podbačaj u poslednjih 20 godina. Prinos od svega 330.000 tona na posejanih 210.000 hektara, je najmanji još od 2013. godine;
• Suncokret je sa 242.000 hektara doneo solidan prinos od 600.000 tona.

Pomenute četiri ratarske kulture zauzimaju oko dva miliona hektara što je oko dve trećine ukupnih poljoprivrednih površina, pa ćemo koncentraciju analize fokusirati na ovim kulturama.

Godina koja obećava

Ekonomska 2025/26 godina za sada obećava mnogo više toga od onoga što nam je dala prethodna godina. Ozime i prolećne kulture posejane su skoro u idealnim uslovima, snežna zima i za sada dobar raspored padavina, nagoveštava dobar prinos. Naravno, rano je davati neke iole preciznije prognoze, ali ako se po jutru dan poznaje, imaćemo lep dan, odnosno dobre prinose. Budimo pozitivni i umereno optimistični, pa da evo na bazi postojećih dobrih izgleda damo projekciju ovogodišnjih
prinosa.

U cilju što realnije procene kao što rekoh, bićemo umereni optimisti, pa ćemo uz pretpostavku prosečnih, pa čak i nešto manje od prosečnih padavina u letnjim mesecima izvršiti sledeću projekciju prinosa za posmatrane četiri kulture.

• Pšenica bi sa 630.000 hektara mogla doneti prinos od oko 3,78 miliona tona ili oko 180.000 tona više nego lane;
• Kukuruz bi sa nešto manje površina nego prošle godine (910.000 hektara) uz prinos od 7,0 t/ha doneo 6,37 miliona tona zlatnog zrna, što je 2,12 miliona tona više od prošlogodišnjeg roda;
• Soja uz skromnu procenu novog roda od 2,0 t/ha bi nam donela prinos od 380.000 tona odnosno 20.000 više od prošlogodišnjeg roda;
• Najzad suncokret bi sa nešto većih površina u odnosu na prošlu godinu (250.000 hektara) uz prosečan prinos od 2,6 t/ha imao ukupnu proizvodnju od 625.000 tona odnosno 25.000 tona više u odnosu na upoređujući podatak iz prošle godine.

Uoči žetve: Italijanske luke pune robe, trgovci žitarice prodaju ispod cene

Konačno dođosmo do naše procene za koju ponovo moramo reći da je krajnje aproksimativna uz veliki rizik da ne bude baš sasvim tačna. Dakle, prema nekim pretpostavljenim berzanskim cenama od kukuruza bi mogao da se očekuje finansijski efekat od rasta proizvodnje za 445,2 miliona EUR (2,12 mil t x 210 EUR/t), kod pšenice za 39,6 miliona EUR (180.000 t x 220 EUR/t), soja bi donela veću vrednost prinosa za 9,6 miliona EUR (20.000 t x 480 EUR/t) i suncokret 13,75 miliona EUR (25.000 t x 550 EUR/t). Dakle jedna sasvim svedena očekivana procena je da bismo od proizvodnje samo ove četiri najzastupljenije ratarske kulture imali bolji finansijski rezultat za 508,15 miliona EUR.

Rast BDP-a za 0,5%

Naravno ne smemo zaboraviti ni voćare, niti povrtare, a pogotovo ne stočare. Kolumna u ovakvom formatu ne daje nam mnogo prostora za preveliku analitiku za svaki sektor, ali moramo napomenuti da recimo ove godine naši voćari nisu imali problem sa mrazom ili nedostatkom padavina kao i da je povrtarska proizvodnja imala bolje agrometeorološke uslove nego prošle godine Istovremeno neki podaci govore ako ne o značajnijem rastu, a ono bar o stagnaciji ili bar blagom rastu stočarske proizvodnje. Upravo iz tih razloga ćemo ova tri sektora naše poljoprivrede proizvoljno staviti na nivo veće ovogodišnje proizvodnje za oko 200 miliona EUR od
prošlogodišnje.

Ukupan rast poljoprivredne proizvodnje bi iznosio oko 700 miliona EUR, što je procentualno rast od 10 %. Ovakav rast bi uticao na rast ukupnog BDP-a Srbije za 0,5%.

Malo?

Možda bolje da preformulišemo ovaj podatak pa da kažemo da bi ovaj doprinos rastu BDP - a od strane poljoprivrede iznosio čitavih 25% rasta ukupnog BDP-a u prošloj godini koji je iznosio 2,0 %!

Sada već bolje zvuči, zar ne!?

U okolnostima kada neki važni sektori kao što su građevinarstvo, industrija, pa čak i IT sektor polako posustaju, dok su istovremeno bruto investicije imale izraženu stagnaciju, poljoprivreda sve više postaje uzdanica u koju sve više ulažemo nade da može da "povuče" rast BDP na više vrednosti od one koju smo imali 2025. godine. Sam rast poljoprivredne proizvodnje neće imati samo neposredni efekat po BDP. Rast poljoprivredne proizvodnje generisaće i rast prerađivačke prehrambene industrije, a konačno i rast vrednosti izvoza.

Zbog svega navedenog, nije zgoreg pomoliti se Bogu i zamoliti ga da ove godine bude blagonaklon prema našoj poljoprivredi tako što će nas "počastiti" dobrim agrometeorološkim uslovima. Kada mi već ne možemo sami sebe da zaštitimo, ovaj "zahtev" prema samom Bogu koji više liči na religiozni fatalizam je možda jedini izlaz za našu poljoprivredu.

Samo još malo (više) padavina

Da ne preteramo sa paganskim ritualima, već da se vratimo u realnost i poželimo još 700 litara kiše po metru kvadratnom u junu, dobro ćemo "potkrepiti" naš brokerski algoritam. On bi mogao da nam odbaci prognozu dobrog prinosa, što bi uz istovremeno značajne probleme koji su već sada evidentni kod najvećih svetskih proizvođača hlebnog zrna mogli da generišu dobru cenu, pa eto dobrog prinosa i dobre cene.

Nije ovo neostvarivo, ali ipak reč je samo o prognozi. Koliko god algoritmi i veštačka inteligencija bili napredni, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da neće naići neki gradonosni oblak na dan pre skidanja useva i odneti svu letinu. Ipak, nije sada mesto pesimizmu.

Očekujemo dobar prinos, i dobru cenu pšenice, a i ostalih kultura kako smo već uzeli u elaboraciji ove analize.

_{*Naslovna fotografija: Julijana Nešić/Dinka Bogunović}