Evo duge, evo dobrih vesti

Ponekad, posle letnjeg pljuska, pojavi se na nebu velika šarena traka koju poljoprivrednici od nastanka poljoprivrede vole i uvažavaju. Zakon fizike o prelamanju svetlosti kroz zavesu vodenih kapljica odgovoran je za jednu od najlepših i najspektakularnijih pojava u prirodi. Ovu optičku i meteorološku pojavu posmatrač može najbolje da vidi ako stoji leđima okrenut suncu.

Duga, u stvari, ne postoji na određenom mestu, nego zavisi isključivo od pozicije sa koje se posmatra. Kad su uslovi dobri, to jest kad ima tamnih oblaka posle kiše, može da se vidi i sekundarna duga, još jedan šareni most na nebu. Može da se pojavi i kod vodopada ili fontane, ukoliko ima dovoljno vodenih kapljica, ili kroz maglu.

Na manjoj nadmorskoj visini, vidi se deo duge, a na većoj nadmorskoj visini ili iz aviona posmatrač može da sagleda ceo dugin luk. Ovu pojavu pokušavali su ljudi da objasne od pradavnih vremena.

Kako su je objasnili?

Pisao je o njoj Aristotel (384 - 322. pre nove ere) i rimski filozof Seneka Mlađi. Mark (Markantun) de Dominis, hrvatski fizičar, filozof, isusovac, biskup senjski, nadbiskup splitski i primas cele Dalmacije i Hrvatske, dao je prvo naučno objašnjenje duge u XVI veku.

Rene Dekart je 1637. objašnjavao dugu refleksijom i lomom sunčeve svetlosti. Ovu teoriju dopunio je i usavršio Isak Njutn, a dalje razvili Džordž Bidel Eri (1837.) i austrijski meteorolog Jozef Marija Pertner (1897.)

U verovanjima duga zauzima istaknuto mesto. Kako ima oblik mosta, ljudi su verovali da je materijalne ili magijske prirode, otuda izrazi "hodati po dugi" za čoveka koji sanjari ili "tamo iza duge", za mesto do koga se ne može stići. Različiti narodi smatrali su dugu vezom između zemlje i nebesa. Kod Grka i Rimljana, duga je Irida (Iris), glasnica bogova koja ljudima donosi dobre vesti.

U Ilijadi, Hera, boginja braka i dužnosti, pozvana je da pomiri zavađene strane, ali, ona poznaje sebe, ima "gadnu" narav, pa će da posvađa i one koji se nisu svađali. Zato ide kod Afrodite, boginje ljubavi i sile nad silama, a Afrodita joj daje "šareni trak", traku u duginim bojama, da bi mogla da pregovara.

Kod Germana, duga predstavlja Bifrost, most između sveta ljudi i sveta bogova. U Kini, dugin most je stvorila jedna od boginja, bacajući po nebu kamenčiće u pet različitih boja. U Epu o Gilgamešu, boginja Ištar stavlja dugu na nebo da bi uvek podsećala na one koji su izginuli u velikom potopu. U biblijskoj Knjizi postanja, Bog postavlja dugu na nebo kao znak saveza sa ljudima.

Koja boja - koje biljke?

Poljoprivrednici veruju da je duga dobar znak i da nagoveštava rodnu godinu. Po bojama gataju šta će najbolje roditi: ako je najizrazitija crvena boja, godina je najbolja za crveno voće i povrće, žuta predstavlja žito, zelena kukuruz, a plava i ljubičasta grožđe.

Pesme, šale i amaterska drama na žetvi

Takođe su verovali da, kad bi osoba mogla da prođe ispod duge, promenila bi pol, muškarac bi postao žena i obratno. Postoje priče o tome kako su devojčice stradale pokušavajući da prođu ispod duge da bi postale sinovi, jednu od njih zabeležio je književnik Veljko Petrović.

Prema drugom tumačenju, verovatno veoma starom, duga je nebeska zmija koja silazi na zemlju da pije vodu, a zatim se vraća u oblake. Ko vidi dugu, dobiće dobre vesti. Poljoprivrednici su nazivali dugu "božjim pojasom" i pričali da postoji ćup zlata na mestu gde duga "pije vodu" to jest izgleda kao da se završava u vodi. Taj ćup niko nikada nije našao, jer duga, kao i mnoge druge pojave, relativno kratko traje.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor