Hoćemo da izvozimo u EU? Moramo da ispoštujemo princip ogledala

Šta mi hoćemo? U uzavreloj političkoj atmosferi, ovo nije samo retoričko, već suštinsko pitanje. Nema više "izvlačenja", moramo se nedvosmisleno izjasniti. Ali, hajde da ne ulazimo u zagađeni prostor politike. Hajde da se ne "zaprljamo" ni levom ni desnom, ni plavom ni crvenom ili bilo kojom politikom, naći će se već neko ko će to nekako očistiti.

Usaglasiti se sa tržištem

Nego, da se mi okrenemo onome od čega živimo: ekonomija.

E, tu već nemamo neki veći manevarski prostor za izgovore ili prolongiranja. Ako hoćemo da budemo deo globalnog tržišta, jednostavno ćemo neke stvari morati da uradimo iz prostog razloga što nećemo imati izbor. Ako tržište Evropske unije za Srbiju smatramo najznačajnijim i najvećim segmentom tog globalnog tržišta, mi izbor praktično nemamo, osim da se prilagodimo i legislativno usaglasimo sa tim tržištem. Zašto?

Srbija može slobodno da izvozi životinje i proizvode životinjskog porekla u EU

Iznenadićete se da to nije pre svega politički zahtev EU prema zemlji kandidatu, već je to pre svega čisto naša ekonomska potreba da se i "de facto" i "de jure" upodobimo normama entiteta kakva je EU sa kojom imamo daleko najrazvijenije trgovinske odnose, gde izvozimo oko polovine ukupnog izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Dakle što bi se ono narodski reklo sa tim stvarima se ne treba igrati.

Šta je princip ogledala?

Šta se to tako drastično desilo, pa da sada posebno apostrofiramo potrebu prilagođavanja Evropskoj Uniji, kao da to nije svakodnevna politička poštapalica već godinama? Nekako "ispod radara" je prošla vest da je Evropska komisija početkom 2025. godine donela strateški dokument pod nazivom "Vizija za poljoprivredu i hranu". Nazovimo to putokazom za novu Zajedničku agrarnu politiku EU. Pa dobro, EU ide svojim putem, koriguje svoje politike… šta to ima veze sa nama? E, pa dragi moji poljoprivrednici, prerađivači, izvoznici… ima veze, i te kako ima! Pomenuti dokument naime, formalizuje uvođenje tzv. "mirror" principa.

Prevedimo to u bukvalnom smislu kao princip ogledala. O čemu se radi? Princip je sledeći: ko hoće da izvozi poljoprivredne i prehrambene proizvode neće morati samo da zadovolji standarde o zdravstvenoj ispravnosti i kvaliteta proizvoda u skladu sa propisima EU, već i standarde u pogledu načina proizvodnje dotičnog proizvoda. Da ne bismo dalje ulazili u pravne formulacije, najbolje ćemo objasniti kroz primer.

Uzmimo za primer proizvodnju sireva. Proizvođač sira koji namerava da izveze svoj proizvod u Evropsku uniju, moraće da pre svega zadovolji kriterijume i standarde kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda kakvi su oni u EU. Međutim, to je tek poslednja karika u lancu zahteva da bi naš sir dobio svoju policu u marketu neke od zemalja EU. Suštinska promena u odnosu na dosadašnju praksu izvoza u EU, jeste upravo okolnost koju nameće tzv "mrror" princip, a to je da način na koji je taj proizvod (sir u našem slučaju) proizveden u zemlji izvoznika, mora biti u skladu sa propisom koji reguliše sledljivost postupaka i načina proizvodnje tog proizvoda u EU.

To podrazumeva ishranu zdravom hranom bez nedozvoljenih hemijskih preparata, odgoj stoke u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, što podrazumeva humane uslove držanja stoke, odgovarajući način odlaganja stočnog otpada i osoke, higijenski uslovi odlaganja i čuvanja mleka,… itd., itd.

Za velike nije problem, ali šta ćemo sa malima?

Takva sledljivost u proizvodnji sira praćena je odgovarajućom proverljivom dokumentacijom, pa tek pošto se zadovolje i već pomenuti standardi kvaliteta, naš sir može u rafove hipermarketa zemalja u EU. Sve ovo lepo zvuči, ali da li je realno u našim uslovima da se taj standard postigne tako brzo? Nije problem u preradi mleka kod ozbiljnih prerađivača mleka i sireva. Pogotovo kod naših kompanija koje su u vlasništvu velikih sistema iz zemalja EU. Te kompanije svakako imaju svoje protokole proizvodnje koji su usklađeni sa EU standardima.

Nije to problem za recimo Lactalis Somboled čija imperativna tehnološka procedura mora da bude u skladu sa tim procedurama u EU. Međutim, šta ćemo sa onim malim proizvođačima koji nemaju investicioni kapacitet da se prilagode Zakonu o dobrobiti životinja? Uzgred, čak ni naš Zakon o dobrobiti životinja nije u potpunosti usklađen sa evropskim Zakonom o dobrobiti životinja.

Ministarstvo poljoprivrede: Nije povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja

Evropska unija štiti svoje tržište. Mislim da je to sada svima jasno. Štiti ga tako što donošenjem ovih principa uspostavlja svojevrsni reciprocitet na relaciji zemalja EU I tzv. "trećih zemalja". Na ovom mestu bih ipak dozvolio sebi da se upitam da li je donošenje ovih "mirror" principa diskriminatoran u odnosu na zemlje van EU? Da li je donošenje ovih principa u skladu sa prvim principom Svetske trgovinske organizacije (STO), a to je princip tzv "najpovlašćenije nacije"?

Da li smo u startu diskriminisani?

Ne bih da gubim vreme na objašnjenje ovog principa, ali ako ste dokoni pročitajte ga, pa verujem da će to i kod vas roditi sumnju u legalnost evropskog "mirror" principa. Ovo shvatite kao jednu malu digresiju koja svakako neće uznemiriti čitav stručni administrativni aparat EU zadužen za donošenje propisa, tako da na ovu primedbu ne računajte kao moguću prepreku u sprovođenju već donetih propisa u duhu "mirror" efekta, pa i onih propisa koji tek treba da se donesu.

Šta ćemo sad?

Eh, ta Evropska unija, samo nešto izvoljevaju!? Podsetiću samo da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU ratifikovan još u junu 2010. godine, a prelazni trgovinski sporazum sa EU potpisan aprila 2008. godine!? Kako brzo vreme leti, a mi 2026. godine treba da "peglamo" nagomilane neusaglašenosti od pre 18 godina. Znali smo da EU ide bržim koracima ka idealima zdrave hrane uz poštovanje ekoloških principa od nas, ali da za 18 godina nismo mogli bar u većoj meri da se usaglasimo, e to je već mnogo.

Ostaje nam samo da se nadamo da će EU biti blagonaklona i dati neke prelazne rokove za usklađivanje. U protivnom - problem.

Da ne budemo isuviše pesimistični, pomenimo da u nekim sektorima kao što je ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo prilagođavanje "mirror" principima ne bi trebalo da bude veći problem. Tu je uglavnom pitanje korišćenja hemijskih preparata u skladu sa standardom EU, te to ne zahteva neko investiciono ulaganje. Može se desiti da zabranom korišćenja nekih preparata budemo imali veći razvoj nekih bolesti biljaka, što bi eventualno dovelo do manjeg prinosa, ali i za to postoje agrotehničke mere koje minimiziraju rizik od neupotrebljivanja određenih zabranjenih preparata.

Da sumiramo:

• Pred nama je obaveza da se usaglasimo sa procedurama i protokolima u proizvodnji hrane sa EU;
• Reč je o tržištu gde Srbija izvozi prosečno godišnje oko 2,5 milijardi EUR-a ili polovinu vrednosti ukupnog izvoza poljoprivredno - prehrambenih proizvoda;
• U pitanju je regulativa koja na bazi reciprociteta stavlja zemlje EU u ravnopravan tržišni položaj sa zemljama van EU;
• Usaglašavanjem sa procedurama EU, Srbija se nedvosmisleno kandiduje za krug zemalja koje poštuju principe "zelene tranzicije", vrlo bitne za očuvanje životne sredine i biodiverziteta same Srbije;
• Kao i sve što treba da se koriguje ili menja, zahteva ulaganja. Država u tome mora da priskoči u pomoć!

Sve u svemu naš agrar istrčava na teren tržišta EU sa teškim bremenom problema i suočava se sa velikim igračem koji je za tu utakmicu spreman. Za početak, pustimo da na teren prvi istrče oni koji su već sada spremni za tu surovu tržišnu utakmicu, a ne da po principu "lako ćemo" ili "neće baš mene", budemo svedoci sve češćeg vraćanja naše robe sa granica EU i tako kompromitujemo
ceo naš agrar koji to nije zaslužio.

_{*Naslovna fotografija: Depositphotos/trofimchuk_v.mail.ru/Dinka Bogunović}

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor