Idvorski Pupin: Napredak društva zavisi od jake poljoprivrede

Mihajlo Pupin bio je naučnik svetske slave i glasa, utemeljivač savremenih komunikacija, proslavljeni fizičar čiji se svi patenti koriste i danas i omiljeni profesor na Univerzitetu Kolumbija. Bio je takođe i prvi čovek sa ovih prostora koji je dobio Pulicerovu nagradu. Njegov pronalazak, "Pupinovi kalemovi" doneo mu je bogatstvo koje je ulagao u dobrotvorne svrhe, naročito u stipendiranje mladih ljudi.

Život "preko bare"

Rođen je u selu Idvor kod Kovačice 1854. godine u porodici poljoprivrednika, Konstantina i Olimpijade. Sa nepunih 20 godina morao je da prekine studije u Pragu zbog očeve smrti, a zbog siromaštva odlučio je emigrira u daleku Ameriku. Kad se iskrcao u Sedinjenim Američkim Državama, imao je, prema sopstvenom priznanju, pet centi u džepu. Novac je potrošio na skroman obrok, ostavši potpuno sam, među ljudima koje nije poznavao niti govorio njihov jezik, a onda pet godina radio najteže fizičke poslove učeći jezik i obrazujući se.

Poljoprivrednik Oto fon Bizmark, kancelar koji je napustio studije agronomije

Školovao se u SAD i u Velikoj Britaniji, na Kembridžu, i kao dobar student bio oslobađan školarine. Posle 25 godina, predavao je elektrotehniku na Univerzitetu Kolumbija i postao prvi diplomata Srbije u SAD.

Pulicerovu nagradu osvojio je za svoju autobiografiju 1923. godine. Ovo delo prevedeno je na srpski jezik 1929. godine, pod naslovom "Od pašnjaka do naučenjaka". U njemu ističe ulogu svoje majke Olimpijade, koja je, iako nepismena, stalno podsticala sina da čita i uči.

Podstakao osnivanje NASA-e

Pupin bio je jedan od osnivača organizacije iz koje je vremenom nastala NASA i celog života verovao u edukaciju. Umro je u Njujorku 1935. kao nosilac mnogobrojnih odlikovanja i čovek po kome je jedan krater na mesecu dobio ime.

Njegov rad ugrađen u današnje digitalne projekte u poljoprivredi

Međutim, Pupin je imao još jednu veliku ljubav i polje interesovanja: selo. Znao je "iz prve ruke", iz sopstvenog iskustva, kako izgleda život u selu, jer je u njemu proveo detinjstvo i mladost. Znao je kako funkcioniše poljoprivreda i kako poljoprivrednici teško žive i rade. Po rodnom Idvoru, dodao je sebi prezime Idvorski.

Kupio je poljoprivredno imanje u svojoj novoj domovini i kad nije predavao na univerzitetu ili se bavio pronalascima radio je sa radnicima, govoreći da ga to podseća na Idvor. Značajan je za srpski agrar zbog svog istorijskog zalaganja za edukaciju poljoprivrednika. Smatrao je da primena savremenih naučnih metoda mora da dođe do svake ruralne sredine kako bi se unapredila proizvodnja i olakšao život u selu.

Iako fizičar i pronalazač u oblasti telekomunikacija, shvatao je da napredak društva zavisi od jake poljoprivrede, zbog čega se zalagao za sistemski razvoj poljoprivrednih domaćinstava. Njegov rad je ugrađen u današnje digitalne projekte u poljoprivredi. Osnovao je mnoge fondove u Kraljevini Jugoslaviji, naročito fond koji je dodelio "Privredniku" za školovanje omladine i nagrađivanje vanrednih uspeha u poljoprivredi.

Od svojih sredstava podigao je narodni dom "Mihajlo Idvorski Pupin" u Idvoru sa željom da ovaj dom postane univerzitet za poljoprivrednike, voćarska i baštovanska škola. Želja mu se nije ispunila. U Idvoru danas postoji Memorijalni kompleks posvećen Mihajlu Pupinu. Njegovo ime nose mnoge škole i naučne institucije u Srbiji.