Ludaja - raste "kao luda", a da li su ovogodišnje teže od 700 kg?

Dani ludaje, manifestacija koja se u Kikindi održava 39. put, počela je 19. septembra i završava se 22. septembra, to jest večeras. Prošle godine, Dane ludaje posetilo je, prema podacima kikindske Turističke organizacije, više od 40.000 ljudi, ali, rekord iz 2019. godine, kad je u Kikindi bilo 65.000 gostiju, još nije oboren.

Manifestacija je zamišljena kao pohvala ludaji - bundevi, koja je u davna vremena othranila mnogo gladih usta, jer je u to doba bila vrlo jeftina: rasla je obično u nekom kutku bašte da bi, kad sazri, završila u "pleku" uz krompire i poneki režanj slanine ili u najjednostavnijim kolačima.

Ne traži posebne uslove

Do danas, ludaja (nazvana tako jer raste "kao luda", ne traži posebne uslove) je postala podloga za čorbe, paprikaše, kolače, zdrave sokove, slatkiše, prilog uz meso, od nje se pravi sapun, puter, čak i nadev za burek koji se u Kikindi priprema samo za ovaj svojevrsni spektakl koji prekriva centar grada tezgama sa različitom robom i za nekoliko dana menja ceo način života Kikinđana.  

Kada su bundeve spremne za berbu i kako ih čuvati narednih meseci?

Program Dana ludaje obuhvata mnoge sadržaje, neke već ustaljene, neke nove. "Banatski fruštuk", "Gostinska soba", "Ulica starih zanata" i Karavan predškolaca održavaju se godinama i uvek privuku publiku. Novost je učešće Konjičkog kluba “Banat” u programu.

Mere se najteže ludaje, najduže tikve, a od nedavno je uvedeno i takmičenje za najslađi plod. Najuspešniji odgajivači dobijaju svoj trenutak slave u medijima i nagrade. Folklorne grupe svih kulturno umetničkih društava takođe pokrivaju celodnevni program što na bini, što među publikom.

Kako je bilo nekada?

Od osnivanja, manifestacija se značajno izmenila: na prvim Danima ludaje, davne 1985.godine, najteži plod imao je 99 kilograma. Gosti su stizali uglavnom iz obližnjih mesta, a publiku zabavljali Raša Popov, lokalni muzičari i glumci. Predškolci i školarci defilovali su u kostimima koje su im mame i babe kreirale i pravile od suvog lišća, kukuruzne ljuštike, starih džakova i ostalih priručnih materijala i ta praksa trajala je godinama.

Deca su crtala i slikala ludaje, pisala sastave o ludaji, održavane su izložbe ludaja i predmeta izrezbarenih od njih. U ponudi na Trgu srpskih dobrovoljaca u centru Kikinde, koji se onda još zvao Titov trg, bili su uglavnom domaći, već zaboravljeni kolači, dela  žena iz gradskih i seoskih organizacija.

Dani ludaje imali su i naučni deo. Dolazili su stručnjaci iz Beograda i Novog Sada, sa instituta i fakulteta za poljoprivredu da održe predavanja o značaju bundeve u ljudskoj ishrani, gajenju bundeve i svim blagodetima koje ova skromna biljka pruža. Predavanje je 2012. godine održala dr Olga Zirojević, istoričarka sa Istorijskog instituta SANU, ali o nastanku reči "bundeva" i "ludaja" i o korenima prezimena Ludajić, ćestog u Kikindi. Bundeva, prema istraživanju dr Zirojević,  potiče od turske reči "bundir", koja znači - topovsko đule.

Mere se pred publikom

U međuvremenu je manifestacija postala grandioznija, proširila se na veći prostor i više učesnika, jer su Dani ludaje uvršteni u turističku ponudu Srbije i regiona. Izlozi u centru su ukrašeni u skladu sa prilikom i za najlepše ukrašen izlog postoji nagrada. Kostime za decu koja će učestvovati u karnevalu šiju žene vične ovom poslu, u okviru modnih salona ili same kod kuće, reklamirajući svoje usluge još od početka leta.  

Ludaje koje se mere pred publikom dostižu težinu od 700 kilograma, stižu gosti iz inostranstva, naročito iz Rumunije, udaljene osam kilometara od mesta gde se slavlje održava, a sve je praćeno muzičkim programom. Poljoprivrednici koriste priliku da skrenu pažnju javnosti na svoj rad i sve što proizvode, med, domaću zimnicu, rakiju i vino, a i da pazare, jer se u okviru Dana ludaje održavaju mali sajmovi novih tehnologija u poljoprivredi, mašina i opreme.

Iz starih vremena su potpuno zadržani svi domaći specijaliteti koje ženski aktivi iz Kikinde, svih devet sela opštine i drugih opština donose i izlažu na tezgama, da bi ih brojni posetioci pojeli bez oklevanja.  Posle četiri dana slavlja i veselja, ostaju brda otpadaka koje će komunalne službe vremenom da uklone.