Marta je dobre volje, dok repom ne ošine?

U ovo doba godine, početkom marta, događalo se da zahladni i počne mećava uz jak vetar. Stariji poljoprivrednici, naročito stočari u planinskim krajevima, zvali su ovu pojavu "babini hukovi" ili "babini jarci".

Šta se priča?

Legendu o babi koja se sa jarićima smrzla u planini beleži Vuk Stefanović Karadžić i njegovi sledbenici, u različitim verzijama, koje se slažu u jednom: baba je poterala devet jarića (negde se priča da su to bili odrasli jarci) u planinu, početkom marta, iako su joj svi govorili da je rano i da je još zima.

Grad pogodio Čačak i okolna sela - da li su to "babini jarci"?

Kad je počeo vetar i sneg, baba se izrugala martu mesecu, navodeći - moji su jarići petoroščići, ne možeš nam ništa! Mart se naljuti, pa udari jakom hladnoćom u kojoj su se jarići smrzi. Uzme onda baba drugih devet jarića, od dede, pa ih povede u planinu, opet sneg, oluja, mećava, jaka hladnoća, posmrzavaše se i tih drugih devet. Najzad baba ubedi dedu da pozajmi (!) od rodbine još 15 jarića, da bi se i oni smrzli po jakoj hladnoći i vetru koji je stravično hučao preko planine, a zajedno sa nedužnim životinjama smrzli su se i deda i baba.

U nekim verzijama nema dede, ali, na planini Komovi u Crnoj Gori zaista postoji jedna kamena struktura, veliki kamen i devet manjih oko njega, a stočari iz okoline kažu da su to baba i jarići koji su se smrzli. Druge priče na istu temu smeštaju priču na Zlatar planinu ili na planine u Homolju, uvek je tu neki neobičan kamen koji liči na junake ove legende i uvek pouka: da s prirodom nema šale. Naročito u martu mesecu.

Februar široke ruke

Priča o 12 meseci (opet Vuk) pominje jedanaestoricu braće i sestru Martu (ili Marču), koja oličava mart mesec, nestabilno vreme i borbu između zime i proleća. Marta ima 28 dana, a sva njena braća - 30 ili 31 dan. Ljudi su mnogo ismejavali Martu "šta si ti uopšte, zima ili proleće? Da li znaš šta si? Baš si pravo žensko, hahahaha". Dosadi to Marti, pa krene da traži od braće na zajam tri dana, da bi ljudima pokazala šta je i šta zna. Međutim braća su je odbijala, izgovarajući se da imaju previše posla.

April je rekao "moram da podignem zelenu travu, šiblje i grmlje, a radovi na njivama su u punom jeku, malo mi je dana što imam, a ne da pozajmljujem".

Maj: "prvo voće, pa to silno cveće, ne, zaista, svaki dan mi je potreban", Jun je zauzet sazrevanjem i pripremama za žetvu, Jul ima previše briga oko žetve, i tako dalje, svi su je odbili. Jedino se Februar javio "evo ja nemam toliko posla, a nemam ni mnogo svetaca, mogu da ti pozajmim tri dana".

Ljuta Marta

Kad je Marta dobila tražene dane, udarila je na ljudski svet takvom hladnoćom, vetrom i snegom, da ni u najjaču zimu nije bilo gore. Ljudi su se ozbiljno uplašili i ubrzo otišli da se žale mesecima, "jao, ona vaša sestra, uništi nas hladnoćom, imajte milosti, kažite joj da prestane..." Ali, braća nisu smela da se pojave pred sestrom, sećajući se kako su odbili da joj pozajme dane.

Jedino se Februar usudio da ode kod Marte i počne izokola da je ubeđuje "eto, pokazala si ljudima šta možeš i da nema šale s tobom, a sad bi mogla da pokažeš i malo dobre volje, znaš, topljenje leda, topliji dani, malo cveća, trave, da vide kako umeš da budeš ljubazna".

Marta odmah pristade: "hoću. Evo od sutra počinje toplije vreme - nisam više ljuta. A tebi hvala što si mi pozajmio dane. Hoćeš li da ti ih odmah vratim?"

"Ne, ne moraš, slobodno ih zadrži“, reče Februar. "Pa dobro, onda, da ti vratim po jedan dan svake četvrte godine?",upita Marta i Februar pristade.

Zato svake četvrte godine mesec februar ima po 29 dana, baš kako se dogodilo i ove godine.

Varljivo vreme

O martovskim vremenskim prilikama ostale su poslovice "pouzdan kao mart mesec" - kad neko stalno menja mišljenje, "ako zima zubima ne ujede, ona repom ošine", što znači: i na kraju zime, u martu, može da bude hladno) i, u Boki Kotorskoj, "ako veljača ne daždi, marač (mart) dobra ne misli".

Bilo je prilika da se za Novu godinu nose laki mantili, a u martu kaputi, jer, klima se menja, a poljoprivreda prilagođava. 

_{Naslovna fotografija: Marija Lazarević/Sanja Dovečer}