Na dan polja po pljesku

Kruna oplemenjivačkog rada za genetičara, selekcionera, oplemenjivača kao i članove njegovog tima je kada sorta ili hibrid budu priznati, stavljeni na sortnu listu ali i zažive u proizvodnji. Da bi na dugom putu uspeo i ovaj poslednji segment, potrebno je puno rada, uspona i padova. Novajlija se promoviše u stručnoj literaturi, sajmovima, medijima ali i na danima polja.

Dani polja idealno mesto za promociju sorte / hibrida

Na danima polja sorta ili hibrid vizuelno moraju da pokažu svoju superiornost. To je jedan od preduslova da ih proizvođači, prvo stidljivo, uvedu u proizvodnju. Ako potvrde navode iz kataloga, zauzimaće sve veće i veće površine dok ih ne zameni neka nova sorta, ili hibrid, naravno. Koliko će biti aktuelna? Pet, deset, a ako se pokaže da ima izuzetne karakteristike možda 15 godina. I potom ostaje deo istorije - završava u kolekcijama ili bankama biljnih gena.

Zato se semenske kuće svojski trude da dobro organizuju dane polja. Da ni jedan segment ne prepuste slučaju. Usevi vizuelno moraju da izgledaju savršeno. Atraktivno obeleženi. Trebalo bi da ih "prate" pagode sa dekorativno uređenim štandovima. Na njima stručnjaci, "skockani" i spremni da daju svaku neophodnu informaciju. Prema pravilu, ove manifestacije su sadržajne i nije ni čudo što su na njima prisutni mnogobrojni poslenici "sedme sile". Ali i poljoprivrednici.

Kapa, majica, pljeska, pivo i "da te Bog vidi"

Pod ovim poljoprivrednici se, na žalost, podvodi mnogo toga. Naime, mnogobrojne opštine organizuju prevoz znatiželjnika koji bi da posete ovakve manifestacije. Uz prave poljoprivednike, na žalost, budu tu i oni "drugi". Mnogi od njih se po ovom principu prevoze sa mitinga na miting, za provijant u vidu sendviča, soka ili piva. Kako ih prepoznati? Lako. Gledam ih godinama. Putanja im je ista. Prvo se pokupi promo materijal (kesa u kojoj su majica, kapa, katalog, olovka i rokovnik), a potom se zauzme busija blizu piva i roštilja. Po mogućnosti u debeloj ladovini i što dalje od bine i, Bože sačuvaj, ogleda. Ko će još tabanati po polju? Ali tu nije kraj. Da se kući ne bi otišlo praznih ruku u pripremljene torbe tovari se i po desetak pljeskavica (časna pionirska), ali i piva iste brojnosti. Da je to surova istina potvrđuje i situacija od lane kada mi se, nakon snimljene reportaže, mladi konobar izvinjavao što mora da mi otvori pivo.

Zanesen, rekoh:  "Pa što se izvinjavaš? Ja treba da ti se zahvalim. Ionako bih sam morao da ga otvorim".
Na to on reče: "Ne razumete. Moram da otvorim. Tako sprečavam grebatore da nose gomile piva sa sobom".

Šta da kažem. Tuga.

Hrana nije sporna

Kao zemlja koja se hvali gostoprimljivošću, najmanje što organizator može da uradi je da ponudi low level ketering. Ali ne može jelo biti osnovni motiv da se pređe stotinu, dve stotine, pa i više kilometara. I da se pravi gužva i smetnja pravim poljoprivrednicima koji su na dane polja došli da bi nešto novo saznali, ali i odabrali seme u čije stvaranje je toliko uloženo.

Glasajte u našoj anketi ispod teksta zbog čega vi odlazite na dane polja.

A kako je oplemenjivačima?

Verovatno da se, gledajući ovaj scenario, često upitaju: "Za koga je ovo radim?" (dok ovo pišem pred očima mi je scena iz "Maratonaca" i Pavle Vujsić koji se krsti i kaže: "Bože, s kim ja živim?"). Pojava ovog tipa je bilo i biće. Da li je reč o siromaštvu, nezahvalnosti, nezasitosti, nevaspitanju, prostakluku ili svemu pomalo? Baš iz tog razloga se psihologija studira četiri godine. Sve u svemu, verovatno da mnogi o ovome razmišljaju godinama. Pitanje je - zbog čega sami poljoprivrednici, koji su na dane polja došli iz pravih razloga, ne reaguju?