Na Tisi do Titela - pijani zaspali u čamcu

Miodrag je ozbiljan čovek, odan muž, otac i deda, ma fini čovek, na svom mestu. Ali u mladosti bio je ribolovac da mu nema ravna. Nije propuštao da iziđe na vodu. Živeo je za ribolov, iako je imao dobar posao u dubokoj fotelji, kako se u Banatu kaže. I kad je zima, nikog nema blizu vode, Miodrag se nalazio tamo negde, bilo da je u pitanju bara, bilo Tisa.

Taj nije propuštao vikend, a da ne ode u ribolov. Ostavi sve poslove ženi, i dvoje dece, i svoje roditelje i babu, a on od petka do nedelje peca. Ženu su mnogo zadirkivali zbog toga, baš je propatila sirota. Šta misliš, ili muž na pecanju, ili samo misli kako će za vikend da ide na pecanje?

Sa drugarima ili sam, bilo mu je svejedno. Hvalio se da mu je još lepše kad nikog nema, bar se odmori od ženinog zapitkivanja i dernjave dva vrlo nemirna muška deteta. Bilo je tako do jedne zime i Nove godine za pamćenje.

Leden dan uz rakiju

Ta zima ostala je zapamćena po velikim snegovima i jakoj hladnoći. Iz kuće da ne iziđeš. Ali ne i Miodrag i njegova ekipa. Pobegli njih trojica od žena i dece i cele one proslave Nove godine, od prasetine i ruske salate, sa izgovorom da imaju "važan sastanak", pa se našli na Tisi spremni za ribolov. Palo im na um da idu da love ribu kod bečejske brane, čamcem. Noć vedra, brana osvetljena, prava idila za veselo društvo. Dan leden. Žene, naravno, nisu pojma imale gde su im muževi.

Da je iko znao kuda su se uputila tri drugara pecaroša, bar neko od poznatih pokušao bi da ih nekako odgovori od takve namere, da ih ubedi da ne idu. Tako su tri pajtaša pecala, pecala, već se i mrak spustio. I naravno dolivali rakiju, koju su sva trojica doneli.

-Pa živeli.
-Pa ajd' da živimo..., pa tako više puta.

Neman iz Tise, u nemani ruka, u ruci novci

Nisu ništa upecali, ali to njima nije ni bilo važno. Šta i da upecaju na takvu zimu. Oni su tamo na Tisi pili, što su i obično radili kad se okupe. Pa ih nema pa ih nema da dođu kući, mrak pao uveliko, zima, žene i roditelji se zabrinuli, nije svejedno, krenula potraga za njima. A oni su se tako izopijali da su zaspali u čamcu. Kako su mogli da spavaju, po hladnoći, na vodi, u čamcu, niko nije razumeo i svi su samo vrteli glavama.

Hrču u plićaku

Tek kad su nađeni tako pijani, krenula je po njihovom selu priča da ih je odnela Tisa, kažu, skoro do Titela, još malo pa da zaplove po Dunavu. Nije da verujem, jer je nemoguće, ali, tako se pričalo. A njih su potpuno komirane našli, u nekom plićaku, kako hrču. Bili su tako mrtvi pijani, da nisu znali gde su ni šta im se desilo. Te ljude što su ih izvlačili na suvo su napali, Miodrag je jednog ujeo za ruku.

Dobro se kaže da pijane ljude i budale sam bog čuva, trezan čovek bi postradao kad bi pokušao takvo nešto, a ova trojica su bili i pijani i budale. Nijedan od njih se posle nije ni prehladio, osim što su bili mamurni danima. Miodragova žena htela da se razvede, bilo je mnogo teških reči zbog te dogodovštine. Pričalo se i pripovedalo o tom njihovom putovanju Tisom, zafrkavali su ih svi u selu.

"Miodraže, je l' grize riba kod Titela?"

Posle se priča još i pročula, cela Kikinda i svih devet sela kikindske opštine razglabala su o tome, a još su i dodavali svi svašta u priču. Ali, svako čudo za tri dana, pričalo se, pričalo, pa i palo u zaborav.

Sad nijedan od one trojice iz čamca ne peca više, a prvi Miodrag ne voli da vidi ribu ni na tanjiru i kad žena, prilično retko, priprema soma ili šarana, gleda da nekako ne bude kod kuće.