Nema odmora zimi za poljoprivrednike: Šta treba obaviti?

Osim nekoliko velikih praznika, svaki dan je rezervisan za rad na njivi, u štali, vinogradu, voćnjaku, povrtnjaku, u kući i oko kuće. Šta se radi u poljoprivredi u decembru? A šta može da se radi po hladnoći, pitaće oni koji ne znaju kako poljoprivreda stvarno funkcioniše. Zar vredni paori tokom zime nemaju odmor, kad uživaju u plodovima svog rada uz bogatu trpezu u krugu porodice?

Nemaju.

Poljoprivrednik i njegova porodica nemaju odmor uopšte, pa ni u decembru. Prema "Narodnom učitelju" Vase Pelagića, upravo u ovo doba svaki pogodan dan, kad baš nije kiša, blato do kolena ili mećava, korišćen je za radove na njivi. Valjalo je obradive površine nađubriti, a korišćeno je uglavnom stajsko đubrivo. Prema izjavama starijih poljoprivrednika iz Kikinde i okoline, ovo je posao koji trezan čovek ne može da podnese, zato su se paori snabdevali većim količinama žestoke rakije, toplom odećom i odgovarajućom obućom.

Na pčelinjaku, u vinogradu, na njivi

Za decu rođenu u ovo doba godine, govorilo se, kao u šali, "rodio/rodila se kad se đubre vuklo". Na njivama su paori takođe čistili odvodne kanale, a na livadama obustavljali svako navodnjavanje, čistili jarke i sprovodnice, a tamo gde je na potoku ili reci postojala ustava ili brana, opravljali i utvrđivali ove mehanizme i ojačavali obalu. U vinogradu, ako vreme dozvoli, riljali su za novu sadnju, đubrili, nanosili zemlju i čistili već pominjane jarke i sprovodnice. 
U podrumima je počinjalo pretakanje vina od ove godine. Ko je imao košnice, utopljavao ih je, i to slamom, pregledao pčelinja društva, pa slabija prihranjivao, a po potrebi lečio. S košnica i oko košnica sneg se redovno čistio. 

Kod kuće, gde uvek ima posla, porodice su krunile kukuruz, prevrtale zalihe žita, prerađivale lan i konoplju i izrađivale užad. Najlepši drvodeljski radovi nastajali su u ovo doba. Pelagić insistira da je decembar pravo vreme da seljaci pročitaju poljoprivredne knjige, časopise i ostalu poučnu literaturu, svedu račune o prihodima i izdacima i naprave planove za sledeću kalendarsku godinu. Žene su prele, tkale i plele odevne predmete, a devojke, naročito one iz imućnih gazdinskih kuća, čak i vezle.

"Nema lako takve živomučenice kao što je žena u seljačkom domaćinstvu", zabeležio je Milan Đ. Milanković, naučnik i etnolog. 

Provetravati i čistiti štalu

Radovi oko stoke nisu prestajali: životinjama treba obezbediti topao ušuškan prostor i najveću moguću čistoću, naročito jasala i posuđa iz kog dobijaju vodu. Pelagić preporučuje "brižljivo hranjenje i timarenje stoke" uz napomenu da se nikako ne poji ledenom vodom. Po lepom vremenu stoku treba pustiti napolje, a za to vreme pospremiti - provetriti i počistiti - štale, košare i ostale objekte u kojima krave, konji, ovce, koze i ostale životinje borave. 

U voćnjaku i povrtnjaku sledi đubrenje, čišćenje i uništavanje štetočina, a u toplim lejama seje se paprika, paradajz, krastavci i rotkvice. U šumi, ko ima šumu, seku se drva za ogrev i građu i dovlače kući po lepom vremenu. I kad vreme nije bilo lepo, poljoprivrednici i članovi njihovih porodica su svejedno radili, jer posao ne čeka. 

Osim nekoliko velikih "svetaca", tojest verskih praznika, kad se poljoprivredna porodica pojavljuje u najlepšoj odeći, svečano odevena za odlazak u goste ili za prijem gostiju, odmora praktično i nema, jer i u te "blage" dane mora da se nahrani stoka i živina, zgotovi obrok za sve ukućane, pospremi u kući i oko kuće, što se nekad radilo "pre zore" ili kasno popodne, kad je već mrak. Iako mnoga domaćinstva danas imaju savremene mašine i alate, suština posla se nije promenila: on je svakodnevan, kakav je i nekada bio. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor