Nema više onog života k'o nekad! Lepo, mirno, sve lagano

Muzej Vojvodine organizovao je atraktivnu izložbu u Hali 6 Novosadskog sajma na 90. Međunarodnom sajmu poljoprivrede, posvećenu obradi pšenice, značajne poljoprivredne kulture, od najranijih vremena do danas. Zastupljeni su eksponati Muzejskog kompelksa Kulpin u sastavu Muzeja Vojvodine, poljoprivredne mašine, a u saradnji sa RTV-om obezbeđeni su dokumentarne filmove. Izložba je izazvala veliko interesovanje, ali i "bacila" u setu pojedine posetioce:

-Gle, Vido! Gle koliko slame! Šta im je ovo?

-Izložba, ženo. Da se vidi kako smo nekad živeli. 

-Pa vidi mašinu, pa moj deda je imao baš takvu.

-Aha, jeste. Samo je nije mnogo često terao. 

-Da uđemo da vidimo? Vidi, ima i televizor. Jao, "Brazda"! Kako sam ovo volela da gledam nekada. 

Na oba lica starih prijateljica osmesi. Onako, posle svih žalosti u životu. 

-Pa ona stara pšenica. E, nema više takve. Gde su je samo našli da je pokažu ovde? To više niko ne gaji. Nema, nestalo. Moja baba je to zvala "starozavetna pšenica", ne znam zašto. Baš je lepo. K'o da sam opet dete. 

-Jašta smo neg' deca. Malo starija, malo više seda, nemamo ni zube. . . 

-Al' opet se svega sećamo. Eeee, nema više onog života k'o nekad. Lepo, mirno, sve lagano. Pa opet su ljudi sve stizali. 

-Maneš ga, radile smo k'o marva. Sa osam godina sam već dočekivala oca i majku s njive, sa skuvanim ručkom i čuvala dva mlađa brata, nevaljala k'o nesveti, stalno bi neku štetu pravili, a ja bi' dobila batina. 

-Pa opet, bilo je lepo. . . 

-Jako lepo, ruke i noge u ranama. A za cipele nije bilo baš svake godine. Samo me leđa zabole kad se setim kako sam vukla. Od desete godine - na njivu, nema zabušavanja. Sad nek' malo deca i unuci potegnu, baba može i u 'ladovinu.  

-Bar smo bile mlade i lepe. Naročito ja. 

-Što jes', jes, bila si baš lepa. 

-A sad smo ostarile. Naročito ti. 

-Pa, sad, ostarile smo, nije da nismo. 

-Ali se još dobro držimo. Naročito ja. 

-A da odemo na kafu posle izložbe i da pojedemo nešto? 

-Što sad odjednom? 'Ajde još da gledamo. 

-Da popiješ one tvoje lekove za pritisak. Počela si da proklizavaš, pa svašta pričaš. A ovamo ćemo se vratiti kad dođeš sebi.