Ni u suši država nema sluha za seljaka

Kada ne očekujete da se nešto desi, manje je razočarenje kada se to na kraju i ne dogodi. Godinama naučeni na gotovo maćehinski odnos prema poljoprivredi, poljoprivrednici su vapili za pomoći od suše, a na kraju se ispostavilo da su dobili ono što su očekivali - ništa.

Nema odgovora na hitna pitanja

Zašto maćehinski odnos? Da nije gruba reč? Pa pogledajte kakvu pomoć poljoprivrednici imaju u okruženju, pa će se na kraju taj pridev ispostaviti kao blag.

Elem, urgentni odgovori na sledeća pitanja još se čekaju: kolike su razmere štete, kakva bi pomoć zadovoljila poljoprivrednike, šta država čini kako bi pomogla sektoru proizvodnje hrane i kako poljoprivredu prilagoditi sve izraženijim klimatskim promenama?

Tri institucije moraju da deluju kao jedna

Iako se od početka sušnog perioda nagađa kako bi država mogla da pomogne u otklanjanju posledica suše, nekoliko meseci kasnije pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić rekao je da se efekti visokih temperatura i odsustva padavina - još procenjuju.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević izjavio je da stanje elementarne nepogode nije proglašeno ni 2012. godine, pa, prema njegovom mišljenju, ne može biti proglašeno ni ove godine. On za sada najavljuje prolongiranje kredita pokrajinskih fondova za sledeću godinu, kao i prebacivanje izdvajanja za odvodnjavanje, takođe, za sledeću godinu.

Da bi poljoprivrednici dobili pomoć, tri institucije moraju da razmišljaju kao jedna: Ministarstvo poljoprivrede - Ministarstvo finansija - Vlada Srbije. Tu je nešto zatajilo, posebno u svetlu činjenice da se vlast hvali suficitom u budžetu.

Janjatov: Pohvala za Robne rezerve, Ministarstvo zatajilo

Od dugo najavljivane pomoći države poljoprivrednicima, paor iz Novog Kneževca Miloša Janjatov pohvaljuje samo razmenu semenske pšenice za mernkantilnu preko Direkcije za robne rezerve u odnosu 1:1,8:

"Već pet meseci slušamo najave iz Ministarstva poljoprivrede da će pomoći poljoprivrednicima u otklanjanju posledica suše. Ja vidim da se tu ništa nije desilo. Robne rezerve su maksimalno izašle u susret poljoprivrednicima i omogućile da se uzme određena količina semenske pšenice u zamenu za merkantilnu. Dobar deo proizvođača, koji je bio informisan i pratio situaciju, ušao je u taj aranžman. Iz Ministarstva vidim samo najave i oko goriva i oko semena i pitanja poreza za ovu godinu. Poljoprivrednici su opet ostali u zapećku".

Na žalost, od Republičke direkcije za robne rezerve nismo mogli da dobijemo informaciju kolika je zainteresovanost poljoprivrednika za paritetnu razmenu semenske za merkantilnu pšenicu i koliko je tih poslovnih aranžmana sklopljeno.

Bugarin: Zatajile i opštine i Ministarstvo poljoprivrede

Odsustvo ozbiljnije akcije države je razumljivo. Mi u Srbiji nemamo jasne uslove za proglašenje elementarne nepogode, nemamo fondove za ublažavanje tih posledica. Nemamo ni spisak poslova, ni zaduženja za institucije za procenu štete. Nekadašnji sekretar Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj komori Vojvodine i dobar poznavalac agrara Đorđe Bugarin kaže da su ove godine u reakciji na katastrofalnu sušu zatajile i opštine i Ministarstvo poljoprivrede:

"Opštine su u toku leta, ne čekajući jesen, trebalo da formiraju komisije koje bi procenile posledice suše jer se to moglo uraditi i pre skidanja useva. Na osnovu toga su mogli skupštinama opština predložiti umanjenje poreza na imovinu kada je poljoprivredno zemljište u pitanju i poreza na katastarski prihod, s obzirom na to da je to u nadležnosti opština".

Bugarin zamera državi što u skaladu sa razmerama suše nije ukinula ili smanjila akcize na gorivo, a iz budžetske rezerve novčano pomogla kupovini ostalih inputa za jesenju setvu.

"Kod nas se izbegava da se suša proglasi elementarnom nepogodom, jer bi u tom slučaju država iz budžeta morala da participira u saniranju posledica takvih nepogoda. Stvari moraju da počnu da se menjaju ukoliko mi od Srbije, koja može biti potencijalno veliki izvoznik hrane, napravimo zemlju uvoznika hrane. To se već dešava zbog otvaranja tržište za dampinške, visoko subvencionisane proizvode. Kod nas su se subvencije svele na deklarativnu podršku", dodaje Bugarin.

Lazić: Duplirati agrarni budžet

Uz promišljenja Đorđa Bugarina nadovezuje se ono ekonomskog novinara Živana Lazića da već sada treba razmišljati o dupliranju agrarnog budžeta za narednu godinu:

"Posledice ove suše su još dramatičnije, kada znamo da već pet godina imamo izrazito niske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda. Ako ovu godinu poredimo sa 2012. godinom, cena soje je tada bila 67 dinara/kg, a danas je 50 din/kg. Suncokret je bio 56, a sada je 35-36 din/kg. Kukuruz je bio 28 din/kg, a sada je 18 din/kg. Pri tome repromaterijal je bio jeftiniji. Dizel je tada bio 110 din/kg, a danas je 150 din/kg. Sve to ukazuje da je položaj poljoprivrednika znatno otežan. Država bi to sve morala da ima u vidu. Ako nam sada nije jasni da agrarni budžet sa sadašnja 3% mora da se poveća na minimalno 6%-7%, ne znam kada će biti jasno".

I Živan Lazić kao i Đorđe Bugarin slažu se oko toga da bi država najlakše i najbrže poljoprivrednicima pomogla ako bi ukinula akcize na gorivo za poljoprivredu. Ako znamo da akciza u ceni goriva učestvuje sa gotovo polovinom, dakle sa 70 dinara, a da gazdinstvo od 10 hektara potoši oko 600 litara godišnje, to nas dovodi do zaključka da bi država mogla, ako bi htela, jedno manje gazdinstvo godišnje da rastereti nametom od 42 hiljade dinara. Uostalom, ako povlašćeni, takozvani plavi dizel koriste poljoprivrednici u većini evropskih zemalja, zašto to pravo uskraćivati našem seljaku od kog se očekuje da bude konkurentan. A o minornim direktnim davanjima po hektaru da ne govorimo.

Foto: Julijana Kuzmić, Đorđe Simović