Oglašava se svinjskim groktanjem, jede sve pred sobom

Malo je životinja koje prosečan poljoprivrednik u Srbiji toliko ne voli kao što je to jazavac. Ova životinja iz porodice kuna, teška oko dvadeset kilograma, prosečne dužine do 110 centimetara, ponaša se kao dosadan komšiluk. Živi blizu čoveka i njegovih njiva, a u društvu brojne porodice rado ide u pljačku svih poljoprivrednih proizvoda.

Živi pod zemljom, pravi haos na zemlji

Ako porodica jazavaca može da pojede više od tone mladog ili zrelog kukuruza godišnje, jasno je zašto poljoprivrednici koriste sva sredstva da se reše ove napasti. Ali, on se ne zaustavlja na kukuruzu, jede sve poljoprivredne proizvode, na njivi, u voćnjaku ili povrtnjaku, a ne mrzi ni meso. 

Kao društvena životinja, dosadni komšija iz šume živi u zajednicama veoma zanimljivo raspoređenim u čitav sistem rupa, međusobno povezanih tako da porodica može da se druži u svakom trenutku. Ne spava zimski san, iako zimi spava više nego leti. U toplijem delu godine, veoma je aktivan, jer treba nabaviti hranu za odrasle jedinke i ljupku mladunčad.

U pitanju je noćna životinja, zato joj je od svih čula vid nešto slabiji, ali sluh i njuh su za divljenje. Oglašava se zvukom koji liči na svinjsko groktanje. Kopa zemlju jakim dugim kandžama, a poznavaoci tvrde da su rupe u kojima živi nekad i po sto godina stare i veoma čiste. Pažnju privlači običaj jazavaca da puštaju i pripadnike drugih životinjskih vrsta da prenoće ili provedu zimu u njihovim rupama, tako da stvaraju neku vrstu simbioze radi zajedničkih akcija. 

Složni kao jazavci

Postoji osam podvrsta jazavaca, različitih uglavnom po boji krzna i težini. Živi na evropskom kontinentu, od Norveške do Krita, rasprostranjen je u Aziji, naročito u Sibiru i Japanu, pa sve do Indonezije i Filipina, a postoje i američke podvrste.

Zastupljen je u književnosti - svetskoj i domaćoj, gde mu je posvećena drama "Jazavac pred sudom" Petra Kočiča, u svoje vreme toliko popularna da su se pozorišta, naročito ona sa šaljivim repertoarom, rado nazivala "Jazavac". U bajkama većine evropskih naroda ova životinja pomaže junakinji ili junaku koji ga je oslobodio iz zamke, dajući mu jednu svoju dlaku, pa, kad se nađe u nevolji, treba samo da protrlja tu dlaku i celo pleme jazavaca doći će mu u pomoć.

Izraz "kao jazavci" koristi se u selima za veliku i složnu porodicu. Klasična japanska bajka govori o siromašnom mladom seljaku koji je jednom spasao ovu malu zver. Pokazalo se da spasena životinja zna svakojake vragolije, zato predlaže svom spasiocu da otvori pozorište. Momak posluša, a jazavac izvodi razne veštine i akrobacije pred oduševljenom publikom, priča šale, hoda po konopcu, tako da se za neobično pozorište čuje i na dvoru. Spasilac jazavca postaje carski koreograf, a ovaj se vraća u šumu.

Do smrti brani svoju porodicu

U stvarnosti, daleko od bajki, u pitanju je prilično opasna životinja, koja snažnim ugrizom i kandžama do smrti brani svoju porodicu, naročito mladunčad. Ova osobina pribavila je jazavcu od davnih vremena veliko poštovanje ljudi i ovaj sisar često se nalazi na grbovima srednjevekovnih gradova kao simbol hrabrosti koja ne odstupa. Zbog povreda koje može da nanese čoveku, lov na ovu životinju u mnogim državama je zabranjen, pa ipak ima lovaca koji ne mogu da se uzdrže.

U drugoj polovini prošlog veka velika populacija evropskih jazavaca pobijena je gasom, da bi se iskorenilo besnilo, što nije uspelo, a vrsta je dovedena na rub opstanka. Danas je zaštićena vrsta, ali, poljoprivrednici su uvek na oprezu, za svaki slučaj.