Pare nisu problem - para nema? Za investirati u srpsku poljoprivredu

Rat, pretnje, dronovi, neuspešni pregovori, balističke rakete, atomsko naoružanje, ubistva, žrtve... to su najčešće reči koje čujemo odmah na početku svake informativne emisije na svim medijima. Možda nas taj rečnik i ne bi toliko uznemirio da ne znamo da dolazi iz usta upravo onih koji odlučuju o ratu i miru, o životu i smrti.

Posle ovako strašnog uvoda i salve "teških" reči, dolazi drugi "ešalon" informacija koji nas uvodi u realnost, a koja je posledica loših odluka neodgovornih kreatora svetske politike. Dakle, sada vojno - politički vokabular zamenjuju ekonomske, životne teme od kojih zavisi život malog, običnog čoveka.

Sumorna tema - poljoprivreda Srbije?

Pa hajde da poređamo niz reči koje slede posle uvodnog ratnog izveštaja sa bojišta, a to su: nafta, gas, mineralna đubriva, transport A hrana? Poštovani čitaoče, budi siguran da će vrlo brzo pitanje hrane biti prva vest na medijskom nebu u celom svetu.

Kao što vidite ni autor ovoga teksta nije izbegao zamku, pa je eto i početak ove kolumne u duhu lošeg klišea komercijalnih medija. Ne brinite, brzo ćemo preći na naš teren, a to je opet jedna sumorna tema, kao što je poljoprivredna perspektiva u Srbiji. Zašto je sumorna saznaćete vrlo brzo. Naime, tema ove priče su investicije.

Ipak, pre toga, još malo o globalnom tržištu hrane. Nekako stidljivo se iza pravog rolerkostera na tržištu nafte i mineralnih đubriva, nagoveštava rast cena hrane. E, sada je već vruće. Budite sigurni da se običan potrošač neće preterano mnogo uznemiriti zbog rasta cena dizel goriva ili benzina ili mineralnog đubriva. Jednostavno pronaći će se već neko rešenje u smislu manjeg korišćenja sopstvenog vozila. Najzad, malo više šetnje i malo manje zagađenja i onako zatrovanog vazduha će dobro doći kako zdravlju, tako i kućnom budžetu. Mineralno đubrivo?

EU razmatra ukidanje carina na đubriva: Poljoprivreda i industrija na sudaru interesa

Pa to je u oku običnog građanina ono nešto "što se baca" pod kukuruz da više rodi. Možemo i bez toga!? Međutim, rast cene ili ne daj Bože nestašica hrane, to je već alarm. E, pa dragi naši građani upravo tržište hrane je u niskom stavu zauzelo startnu poziciju za trku čiji je cilj visoka cena. Nemojte da vas zavaraju podaci o istorijski najvećoj proizvodnji žitarica i uljarica u svetu, kao i nikad veće zalihe ovih roba. Ima tu mnogo više faktora koji će na duži rok "pogurati" cene naviše.

Biću vam iskren i priznaću vam da me više brine ovako spor, ali kontinuirani rast cena hrane, od onog naglog i brzog rasta cena koji se desio odmah pošto je počeo Rusko -Ukrajinski sukob. Posle brzog i naglog rasta dolazi brzi i nagli pad. Međutim, spor i dosledan rast obično prerasta u trend, pa vi sada gledajte.

Odakle investirati?

Morao sam da podignem nivo ove teme pričom o tržištu hrane. Prosto, poljoprivreda je odgovorna za proizvodnju hrane. Kako ćemo je proizvesti ako ne modernizujemo poljoprivredu? Međutim, kako ćemo je modernizovati ako ne investiramo. A kako ćemo investirati ako nemamo odakle.

Dakle - investicije! Odmah na startu da kažem da prioritetna funkcija agrarnog budžeta ne počiva na investicionoj noti. Agrarni budžet je namenjen životu poljoprivrede za danas, a investicije su namenjene za život poljoprivrede za sutra.

Kako investiciona klima u srpskoj poljoprivredi izgleda danas? Srpska poljoprivreda danas ima ozbiljan problem da "zavrti" jedan ozbiljan investicioni ciklus. Kako u kontekstu sve očiglednije i surove konkurencije koja dolazi iz zemalja EU kao i generalno rastućih potreba za kvalitetnom hranom podići nivo konkurentnosti, održivosti proizvodnje i konačno ostvariti povećanje dohotka poljoprivrednika?

Sa mehanizacijom starom u proseku više od 20 godina, sa tek nešto više od jednog procenta gazdinstava koji primenjuju preciznu poljoprivredu, sa približno pet odsto površina pod zalivnim sistemima, sa svega oko 20.000 hektara pod plasteničkom i oko 300 hektara pod stakleničkom proizvodnjom, sa tek sedam odsto voćarske proizvodnje pod sistemom protivgradnih mreža .....? itd, itd - svakako ne.

Dosta bajki - o čemu se radi?

Pretpostavljam da svi znamo "u kom grmu leži zec". To su investicije. To su pare. Uskršnji zeka sa parama sakrivenim u nekom grmu, nažalost ne da nije došao za Uskrs, već nam je nagovestio da neće dolaziti do daljnjeg.

Dosta bajki, evo o čemu se radi. Dakle, Evropska unija je nagovestila mogućnost stopiranja finansijske pomoći Srbiji. O razlozima nećemo. Razmatraju se modaliteti ove mere, ali u svakom slučaju one bi pre svega mogle da se odnose na usporavanje ili privremeno blokiranje sredstava.

Dakle u pitanju su sredstva IPA fondova (pretpristupna pomoć), IPARD sredstva (poljoprivreda I ruralni razvoj) I još neki drugi razvojni programi. Šta to konkretno znači za našu poljoprivredu? Do sada Srbija je povukla oko 100 miliona EUR iz IPARD II programa za period 2014.- 2023., što je 56 odsto sredstava koji su nam bili dostupni. Odobreno je 1.556 projekata. IPARD III (2022. – 2027.) nam iz EU fondova otvara mogućnost korišćenja 288 miliona EUR.

Poređenja radi Hrvatska kao zemlja članica dobija oko pola milijarde EUR godišnje iz EU fondova!? Važna napomena: Hrvatska ima više nego duplo manje obradivih površina (1,5 miliona ha) od Srbije. Za 2026. godinu za tri javna poziva iz IPARD III fondova Srbiji je namenjeno oko 60 miliona EUR. Šta ćemo sa 2027. i ostalim godinama koje bi trebalo da obuhvati neka nova osa pretpristupnog IPARD fonda ?

Nema više Orbana - nema ni para?

Da ne mračimo mnogo, obustava finansijske pomoći je tek na nivou najave i mogućnosti, ali svakako ovo upozorenje znatno je umanjilo investicioni entuzijazam naših poljoprivrednika. Nije tu kraj našim brigama o investicionom potencijalu naših paora. Radi se o još jednom prilično izdašnom fondu koji je podsticao investicije pre svega za poljoprivrednike mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, a čije funkcionisanje je ozbiljno dovedeno u pitanje.

Glamočić: Veliko interesovanje za IPARD III, u planu tri nova poziva

U pitanju je fondacija Prosperitati koji finansira vlada Mađarske za razvoj privrede. Možda ćete se iznenaditi, ali ova fondacija je finansirala oko 14.000 projekata za šta je izdvojeno (I realizovano) 178 miliona EUR bespovratnih sredstava, što je čak 78 miliona EUR više od IPARDA. Smenom vlasti u Mađarskoj dovedeno je u pitanje funkcionisanja ove fondacije. Postoje nedvosmisleni signali da tzv. "Orbanov" projekat finansiranja privrednika i poljoprivrednika mađarske manjine u Vojvodini neće biti nastavljen, ili bar ne u ovakvom formatu.

Šta nam ostaje?

Ostaju nam sredstva iz tzv. nacionalnih mera. Iz nacionalnih mera Srbija za investicije izdvaja nešto više od 200 miliona EUR. Dakle nešto oko 15 - 18 odsto nacionalnog agrarnog budžeta. Dovoljno? Svakako nije. Bankarski krediti ? Uh, gde sam "nabasao"!? Poljoprivrednici će verujem ovu opciju sa indignacijom odbiti. Kratkoročni krediti za finansiranje sezonskih poslova još i mogu da prođu, ali dugoročni investicioni krediti, sumnjam.

I na kraju najzdraviji izvor za finansiranje investicije su svakako sopstvena sredstva. Nažalost od svih pomenutih izvora finansiranja, ovo je najmanji. Kako odvojiti sredstva za investiciono ulaganje u uslovima kada se u poslednje četiri godine naši poljoprivrednici suočavaju sa gubicima. Doduše oni su pre svega posledica ekstremnih vremenskih prilika, ali da li smo se zapitali da li bi ti gubici bili takvi kakvi su da smo ranije investirali u recimo zalivne sisteme, protivgradne mreže, staklenike, u know-how tehnologije?

Za sam kraj da se upitamo, a gde je tu država? Može li država da isfinansira recimo neki nacionalni investicioni program, poput revitalizacije sistema kanalske mreže DTD, ili tome slično? Teško. Nalazimo se nažalost u vrlo sličnoj situaciji kao 2008. godine koja je poznata kao godina velike svetske ekonomske krize (SEKA), što podrazumeva ekstremno nepovoljne uslove za velike finansijske investicione poduhvate.

Eto ni SEKA nam ne ide u prilog. Moraćemo se ipak iskonsultovati sa širom rodbinom, pa makar to bila i EU.

_{Naslovna fotografija: Marko Savić/Dinka Bogunović}