Samo mi u Agroklubu (18) znamo ko ostavlja više šljiva za pekmez nego za rakiju

Na današnji dan pre 18 godina otisnuli smo veb-stranicu www.agroklub.com u bespuća interneta, s prilično ambicije, ali ne sluteći gde će nas to odvesti. I dan-danas čuvam imejl od 18. septembra 2008. godine u kom ekipi šaljem link, javljam da smo nakon meseci razvoja konačno onlajn i molim ih da provere da li sveže lansirani veb-sajt kod njih izgleda dobro.

Bio je to tada još jedan internet projekat iz naše produkcije, ali vreme će pokazati - i najuspešniji.

To je doba digitala bilo plodno. Te iste godine lansiran je Spotify, popularni švedski servis za striming muzike, Google je objavio svoj internet pregledač Chrome, a osnovan je i Airbnb, poznati servis za rezervaciju smeštaja. Iste godine Apple je pokrenuo svoj App Store.

Oni su uspešni i mnogima poznati primeri, ali statistike kažu da 20. godišnjicu doživi tek 20 odsto od ukupnog broja novoosnovanih kompanija na današnjem surovom tržištu. Nije naročito stimulativna informacija, zar ne? Ali svakako zanimljiva za ovu priču.

Ko se usudi, pobeđuje

Svemir je, čini se, posložio kockice i nama u korist ili „He who dare, wins“, kako bi rekao legendarni Derek "Del Boy" Troter iz kultne britanske humorističke serije Mućke.

Pre Agrokluba stekli smo iskustvo u razvoju internet platforme, zajahali talas novih "disruptivnih" tehnologija. Znali smo gde se okupljaju korisnici, kako odabrati i obraditi teme i koja pravila poštovati u tehničkom smislu. Poljoprivredom na internetu tada se kod nas niko ozbiljno nije bavio.

Moglo se tih dvehiljaditih, uz ponešto znanja o razvoju internet rešenja i mnogo entuzijazma, napraviti rezultat. Danas je ta scena znatno kompleksnija, zasićena, regulacija ima napretek, a znanja su u međuvremenu drastično poskupela zbog brojnih subspecijalizacija.

Sećam se kako su na prvim sajmovima Mariju i mene pomalo čudno gledali, dok smo govorili da poljoprivrednici na internetu čitaju vesti. Bilo je to pre gotovo dve decenije u Gudovcu i Novom Sadu, gde smo animirali prve oglašivače. Danas je, naravno, ljudima jasan uticaj interneta na našu svakodnevicu. Kao i uloga Agrokluba u sektoru.

Radili smo tokom godina i stvarali vrednost. I zajednici i sebi. Za 18 godina delovanja uvek smo iznova sav prihod reinvestirali. I tako, kroz decenije rasli, stvorili nešto veće od nas samih.

Agroklub - najveći poljoprivredni digitalni medij u regionu

Proverili smo, zaista vredi ona stara mudrost: Ako želiš da ideš brzo, idi sam, ali ako želiš da ideš daleko, treba ti društvo.

One davne 2008. Agroklubu su čitaoci pristupali sa ličnih računara, mobilne smo tada koristili za slanje SMS-a i pozive. Danas 85% naših korisnika vesti čita na svom pametnom telefonu.

Agroklub je danas najveći poljoprivredni digitalni medij u regionu, što pokazuju podaci o "klikanosti", zahvaljujući brojnim faktorima.

Priznajem da na početku nismo mnogo znali o medijskoj industriji, ali smo usput učili. Od mnogih i raznih. Radili i grešili. Pratili smo domaću scenu, čitali (a kasnije i gledali) strane uzore, živeli tehnološke revolucije. Menjali sebe i Agroklub. I svaka ta promena zahtevala je dodatne napore, generisala tenzije, ali i donosila rast.

Posetili smo hiljade farmi, kod nas i u inostranstvu. Bili smo verni hroničari života na selu, ali i zagovornici boljitka ruralnih područja i agrara.

Učili o nišama u agraru i predano, svakodnevno radili na tome da se glas poljoprivrednika čuje još glasnije.

Od mnogih smo čuli da su ih naši sadržaji motivisali na bavljenje poljoprivredom, što nas posebno raduje i podstiče na dalji rad.

Aktivirali smo se u profesionalnim organizacijama, godinama učestvovali u radu Evropske mreže agrarnih novinara, kao i Međunarodne federacije agrarnih novinara.

Putovali smo, gledali kako drugi rade, donosili znanja kući. I sebi i poljoprivredi. Tražili odgovore na pitanja i iznova otvarali i neka nova.

Teško je izračunati koliko je reportaža nastalo na sajmovima, danima polja i raznim drugim manifestacijama. Koliko je stotina hiljada kilometara pređeno, redova napisano, trenutaka ovekovečeno fotografijama.

Mnogo ljudi utkalo je sebe u Agroklub. Današnji status, oblik i ukupan rezultat predstavljaju zbir rada brojnih vrednih pojedinaca. Više od 400 novinara i urednika dalo je svoj doprinos tokom godina. Što zaposlenih, što spoljnih saradnika.

Povezivali smo se s različitim akterima, prepoznajući prostor za saradnju. Sa udruženjima, preduzetnicima i naučnom zajednicom. Kreirali i nadograđivali modele. Uvek radoznalo išli korak dalje.

Tehnologije koje danas koristimo i uz čiju pomoć stvaramo, te davne 2008. godine nismo mogli ni da sanjamo. I agrar se tokom tih 18 godina prilično promenio, baš kao i globalne okolnosti.

Objavili smo desetine hiljada sadržaja, donosili dobre i loše vesti, prenosili i obrađivali informacije, tražili istinu. Naučili koliko su slojevite, koliko lica imaju. Koliko su važne. Naročito u društvu niskog nivoa poverenja, poput našeg.

Agroklub zajednica je kroz godine rasla i danas okuplja stotine hiljada poljoprivrednika na različitim internet platformama.

Podsticali smo rasprave, razvijali pluralizam, čuvajući demokratiju. Vodili računa o objektivnosti i tačnosti. Grešili i ispravljali greške. Borili se protiv lažnih informacija, pisali i realizovali medijske projekte. Gradili i čuvali našu nezavisnost. Nastojali da budemo svoji.

Svedočili smo promenama u medijskoj industriji, ali i čitavom društvu, kao i različitim granama privrede. Beležili smo složenost vremena, posmatrajući eskalacije sukoba i sve veće tenzije, koje budućnost čine prilično neizvesnom.

A ko će u toj budućnosti i kako proizvoditi hranu? Eee, na tome radimo gotovo dve decenije. Volimo da kažemo da je naš medij jedini koji se raduje "sezoni kiselih krastavaca". I da samo mi znamo ko ostavlja više šljiva za pekmez nego za rakiju ;)

Ali, šalu na stranu.

Na tromeđi agrara, medija i interneta

Dok su mnoge redakcije prešle na niske strasti i lake note, mi smo se bavili ozbiljnim izazovima ruralnih prostora i proizvodnjom hrane. Dok su se regionalna dopisništva velikih izdavača gasila, mi smo postali glasnik iz onih malih mesta u koja su kamere odlazile samo kada bi se dogodile velike nesreće.

Redakcija je vremenom rasla, ekipirala se i uhodavala u hodu. Stvorila specifične ekspertize na tromeđi agrara, medija i interneta.

Moj je utisak da se odnos prema poljoprivredi vremenom u opštim medijima počinje menjati. I to nabolje, jer sve češće nailazim na pozitivne sadržaje o agraru u drugim publikacijama. Vidimo da i pojedini influenseri s ruralnom tematikom ostvaruju zavidne rezultate. Afirmativne priče više nisu retkost, pa volim da mislim da i sami imamo zasluge za tu promenu trenda.

Danas, ovako tek sveže punoletni, mogu da konstatujem da uopšte nismo loši u onome što radimo. Naprotiv. Imamo sjajno uredništvo prepuno različitosti koje se međusobno dopunjuju. Ima nas na svim platformama i u svim formatima. Tehnološki smo rame uz rame sa najvećima. Klijentima donosimo merljive rezultate, razvijajući dugoročne odnose.

U poređenju sa sličnim medijima, u okviru naše specijalizacije, pripadamo samom vrhu agrarnih medija u EU prema brojnim kriterijumima.

Godinama ulažemo energiju i znanje za viši cilj. Za bolje sutra našeg društva, sela i agrara. A onda i nas samih i naših klijenata.

Raduje me perspektiva.

Jer s vremenom sve jasnije vidimo prostor za napredak, kako naše redakcije, tako i poljoprivrede.

I zato slobodno očekujte više od nas. Jer želimo da obradimo još mnogo tema, ispričamo još mnogo priča, donesemo još mnogo informacija. Na još kvalitetniji način, zajednici koja to zaslužuje i kojoj je to potrebno.

Dragi naši, čestitam vam 18. rođendan našeg zelenog mesta za okupljanje!

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor