Sve o krompiru na jednom mestu: Šta otkriva knjiga koja je osvojila svet?

Meni lično najbolji je kuvani u nekom varivu. Nekada davno dok sam bio "mlad lovac" odabrao bih pečeni uz neki komad masne životinje. Ali holesterol, pritisak, steatoza…da ne dužim.

Krompir se sprema na razne načine - kuvan, pečen, pržen (pomfrit, kroketi), pire, gratiniran sa sirom, pečen u ljusci, na roštilju ili sa puterom i začinima, pa čak i u rerni kao hrskavi čips. Ili onaj moj dosadni s početka teksta - u varivu.

Sve što želite da znate o njemu, možete pročitati u tekstu Krompir, globalna supernamirnica u brojkama i činjenicama.

Jedna od legendi o ovom gomolju, koji je u Evropu stigao u 16. veku zahvaljujući španskim konkvistadorima, govori o tome kako je francuski agronom Antoan Ogisten Parmentije u 18. veku pokušao da natera Francuze da jedu krompir, jer su ga mnogi smatrali neukusnim pa čak i opasnim. Kako bi privukao pažnju, svoj vrt s krompirom "čuvao" je danju, dok su ga noću ljudi mogli krasti, misleći da su to vredne biljke. Ta genijalna taktika izazvala je znatiželju i pomogla da krompir postane popularna hrana u Francuskoj.

Formula koja menja sve

Za naučnike, poljoprivrednike i stratege globalne ishrane, krompir je treća najvažnija prehrambena kultura na svetu i ključni igrač u borbi protiv gladi. Upravo tu fascinantnu, složenu i često potcenjenu priču donosi knjiga "The Potato Crop: Its Agricultural, Nutritional and Social Contribution to Humankind" (u slobodnom prevodu: Uzgoj krompira: Poljoprivredni, prehrambeni i društveni doprinos čovečanstvu), objavljena 2019. godine pod okriljem izdavača Springer.

Urednici Hugo Kampos i Oskar Ortiz iz Međunarodnog centra za krompir (CIP), uz pomoć stručnjaka iz više od 25 zemalja, stvorili su kapitalno delo koje sintetizuje decenije istraživanja u jednu kohezivnu celinu. Knjiga je postala globalni hit, ne samo zbog svoje sveobuhvatnosti, već i zato što je dostupna za svakoga ko želi da razume budućnost hrane.

Jedan od najrevolucionarnijih doprinosa knjige je uvođenje formule P = G × E × M × S. Autori tvrde da performanse (P) krompira nisu samo rezultat genetike (G), okruženja (E) i upravljanja (M), već i društvenih zahteva (S). To znači da poljoprivreda više nije samo pitanje prinosa na polju, već da ceo sistem hrane mora uzeti u obzir šta ljudi žele da jedu i kako sve to može biti održivo i pravedno.

Jedan deo knjige otkriva zašto je krompir bio tvrd orah za genetičare. Kao autotetraploid, što znači da ima četiri seta hromozoma, klasično oplemenjivanje bilo je sporo i bolno složeno. Međutim, knjiga najavljuje prelazak na diploidne hibride, što se smatra "game-changer-om". Ova inovacija omogućava korišćenje semena umesto krtola, što smanjuje troškove transporta i rizik od širenja bolesti.

Priča o Kralju krompira koji čuva genetsku raznolikost globalne supernamirnice

Uz nove alate za genetsko "uređivanje", poput CRISPR-Cas9, naučnici sada mogu krompir učiniti otpornim na sušu ili bolesti poput plamenjače.

Borba protiv "skrivene gladi"

Knjiga razbija i uobičajene mitove. Krompir nije hrana koja goji; naprotiv, bogat je otpornim skrobom i vlaknima koja doprinose osećaju sitosti. On je moćno oružje protiv "skrivene gladi" - nedostatka mikronutrijenata koji pogađa milijarde ljudi.

CIP je razvio sorte sa dvostruko više gvožđa i cinka, dok ljubičasti i crveni krompiri sadrže antocijanine sa antikancerogenim svojstvima. Zanimljivo je da se vitamin C u krompiru odlično zadržava čak i nakon kuvanja, što je ključno za apsorpciju gvožđa.

Možda najzanimljiviji deo knjige bavi se društvenim aspektom. Na Andima su upravo žene te koje čuvaju genetsku raznolikost, birajući sorte ne samo po prinosu, već i po ritualnoj važnosti. Knjiga upozorava i na rodnu nejednakost. Iako žene obavljaju lavovski deo posla, često nemaju pristup kreditima niti učestvuju u odlučivanju o prihodima.

Godina žena koje hrane svet: UN 2026. posvetili poljoprivrednicama

Knjiga opisuje i izuzetnu tržišnu transformaciju. U Peruu je krompir, nekada smatran hranom za siromašne, postao vrhunski gurmanski proizvod. Zahvaljujući pristupu PMCA - koji povezuje poljoprivrednike sa kompanijama i tržištem - mali proizvođači danas zajedno razvijaju proizvode poput čipsa od obojenih sorti krompira (Kiwa) koji se izvozi širom sveta.

Obavezno štivo

Ipak, budućnost nije bez prepreka. Plamenjača i dalje uzrokuje gubitke od 6,1 milijardu evra godišnje, a novi štetnici poput onih koji izazivaju bolest "zebra chip" (prugavost gomolja) prete čitavim industrijama. Zato autori zagovaraju pametnu poljoprivredu - korišćenje satelita, senzora i modeliranja kako bi se smanjila zavisnost od pesticida.

Krompir raste brže i na manjoj površini nego bilo koji drugi veliki usev, što ga čini strateškim saveznikom u svetu koji se ubrzano zagreva. Ukratko, obavezno štivo.