Žene prve u koloni - nadali su se da neće pucati. Greška

Danas je osmi mart, Dan žena, ili Međunarodni dan borbe za prava žena, kako mu je zvaničan naziv u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Slavljen i osporavan, za sobom ima dugu i zanimljivu istoriju koja nije prošla bez žrtava.

Zašto je upravo ovaj datum odabran da bude dan žena? Sve je počelo u Čikagu i drugim gradovima severne Amerike 1909. godine. U to doba istok je još spavao, u mnogim zemljama seljaštvo je još bilo u statusu kmetova; ali, zapad se komešao.

Greška, velika greška

Borba za minimum radnih i ljudskih prava, započeta još 1838. godine, nastavljajući se na tradicije osvajanja slobode, tresla je režime. Demonstrirali su radnici, muškarci i žene svih struka, tražeći ono što danas zovemo minimumom radnih prava. Demonstrirali su nadničari i seljačka sirotinja, tražeći pravo glasa i sva prava koja sleduju iz njega. Demonstrirale su i žene, aktivistkinje za opšte pravo glasa. Jer, u to doba, glasali su samo punoletni muškarci bele rase koji su plaćali porez na nekretnine - radništvo i većina seljaštva bili su isključeni iz demokratskog procesa.

Porodično nasilje na selu: Žene ćute i trpe, jer nemaju kuda

I tog osmog marta organizatori protesta postavili su na čelo kolone žene s transparentima. Smatrali su da će takva slika poslati snažnu poruku u svet, a nadali su se i da vojska i žandarmerija neće pucati kad vidi žene u prvim redovima.

Greška, velika greška.

Zašto cveće?

Žrtve su sahranjene u zajedničku grobnicu, a kad su sledeće godine na isti dan aktivistkinje i aktivisti hteli da polože cveće, žandarmerija im nije dopustila. Onda su aktivisti pripremljeno cveće predali svojim koleginicama čestitajući im na taj način što su žive i da nastave borbu. Tako je, prema nekim izvorima, nastao običaj da se ženama za Osmi mart poklanja cveće. Iste godine, 1910., u avgustu, na međunarodnom kongresu žena u Kopenhagenu, Klara Cetkin i Roza Luksemburg predložile su da se osmi mart proglasi Međunarodnim danom borbe za prava žena što je i usvojeno.

Godina žena koje hrane svet: UN 2026. posvetili poljoprivrednicama

Danas, više od sto godina kasnije, prema proračunima međunarodnih organizacija, žene i dalje obavljaju više od dve trećine radnih sati, naročito onih neplaćenih, a poseduju manje od 10% novčane mase na svetu. Ceneći izvanredan doprinos žena ljudskom društvu, UN su, na inicijativu FAO, 2026. godinu proglasile godinom žena u poljoprivredi.

Njihov doprinos je ključan

Godina žena koje hrane svet ima cilj da ukaže na nemerljiv značaj žena i njihovog rada u svetskoj poljoprivredi i omogući bolji tretman žena koje proizvode i prerađuju hranu, snabdevaju domaćinstvo i zajednicu hranom, a često imaju znatno manji zemljišni posed i neodgovarajući pristup subvencijama i drugim vidovima podrške.

Predstavljaju 42% radne snage u poljoprivredi, ali se suočavaju sa nezavidnim položajem, jer su retko vlasnice gazdinstva nego rade na porodičnom gazdinstvu, gde je vlasnik muž ili otac. Ovako angažovane, žene rade bez formalnog zaposlenja, penzijskog ili socijalnog osiguranja. Većina njih u poljoprivredi je često neplaćena radna snaga u poljoprivrednom domaćinstvu. Njihov doprinos je ključan, ali je neophodno da se menja njihov formalno - pravni status i pristup resursima.