Ako vam je ostalo jaja od Vaskrsa, evo načina da ih iskoristite, pripremite ukišeljena jaja.

Opštinu Topola u popodnevnim časovima pogodilo je nevreme praćeno gradom. Veću štetu pretrpela su sela Rajkovac, Zagorica i Ovsište a oštećene su tek iznikle povrtarske kulture, voće i rataski usevi.

Verko Kačarević, zaštitar iz Vinče o snegu, mrazu i voću...

Voćkice pune cveta...ali da li će biti plodova. Veliki sneg u Šumadiji, voćari strahuju od mraza

Da li ste čuli za "babino uvo"? Ovo je gljiva koja je prvi vesnik proleća a evo zašta se najčešće koristila na selu nekada... https://toppress.rs/ovo-je-nekada-bilo-rumenilo-za-devojke-sa-sela-babino-uvo-prvi-vesnik-proleca/

Proleće je stiglo 😍

Još se nismo oprostili od zime a u Topoli je ucvetao badem kao da je polovina proleća... https://toppress.rs/u-topoli-ucvetao-badem-kao-da-je-sredina-proleca-a-na-planinama-jos-uvek-ima-snega-foto/

Milentije je nesvakidasnji kucni ljubimac jedne porodice iz okoline Topole. Svojim izgledom se dosta razlikuje i upravo zbog toga vec sest godina je svima miljenik. Vise o ovom neobicnom zabcu na sledećem linku: https://toppress.rs/nekome-j... Više [+]

Milentije je nesvakidasnji kucni ljubimac jedne porodice iz okoline Topole. Svojim izgledom se dosta razlikuje i upravo zbog toga vec sest godina je svima miljenik. Vise o ovom neobicnom zabcu na sledećem linku: https://toppress.rs/nekome-je-kucni-ljubimac-papagaj-pas-macka-a-nekome-zabac-milentije-foto/#more

Viktorija je prase koje je uz mnogo ljubavi i truda postalo kućni ljubimac porodice Bataveljić iz Kragujevca, i spašeno je sigurne smrti. Ali pored ljudske dobrote i pažnje o Viktoriji je brinula i Nera, pas koji je sada dalekooo manji od s... Više [+]

Viktorija je prase koje je uz mnogo ljubavi i truda postalo kućni ljubimac porodice Bataveljić iz Kragujevca, i spašeno je sigurne smrti. Ali pored ljudske dobrote i pažnje o Viktoriji je brinula i Nera, pas koji je sada dalekooo manji od svinje a ipak su prijatelji.
Više o ovoj priči na sledećem linku:

Povodom 17. Kulturno turističke manifestacije „Dani vina“, Kulturno – turistički centar „Stefan Nemanja“ iz Lapova poziva sve proizvođače vina i rakije da učestvuju u takmičarskom delu manifestacije. Vino će se ocenjivati u sledećim kategor... Više [+]

Povodom 17. Kulturno turističke manifestacije „Dani vina“, Kulturno – turistički centar „Stefan Nemanja“ iz Lapova poziva sve proizvođače vina i rakije da učestvuju u takmičarskom delu manifestacije.

Vino će se ocenjivati u sledećim kategorijama: belo, roze i crveno.
Rakija će se ocenjivati u sledećim kategorijama: rakija od šljive, rakija od grožđa i ostale voćne rakije.

Popunjanjavanje prijava i prijem uzoraka od 23. januara do 31. januara u terminu od 07 do 15 časova u prostorijama KTC „Stefan Nemanja“ u Lapovu.

Za učešće u takmičarskom delu manifestacije potrebno je dostaviti minimum 0,7 l uzorka vina ili rakije i uplatiti 400 dinara po uzorku.

Dodela nagrada je 14. februara sa početkom u 10 časova u maloj sali Kulturno-turističkog centra „Stefan Nemanja“ u Lapovu.

Kontakt telefon: 034/ 6851361

Prvi sneg ove godine u selima oko Topole😊

Pčelar iz Topole objašnjava kako se pravilno koriste pčelinji proizvodi

Prvi sneg u selima oko Topole ove zime

Iako je zima na pragu u pojedinim selima Šumadije još nije završena berba kukuruza, pa se poslednji dani bez padavina koriste za ove radove. Prema rečima poljoprivrednika u ovako kasnoj berbi jedini problem je vlažno zemljište i rad berača. Više [+]

Iako je zima na pragu u pojedinim selima Šumadije još nije završena berba kukuruza, pa se poslednji dani bez padavina koriste za ove radove. Prema rečima poljoprivrednika u ovako kasnoj berbi jedini problem je vlažno zemljište i rad berača.

Slaviša iz kragujevačkog sela Drača pronašao je u svojoj bašti lubenicu tešku skoro deset kilograma u prvoj polovini decembra. Iznenadjenje je bilo još veće kada je rasekao plod i probao lubenicu, kako kaže, tako slatku i ukusnu nije jeo ce... Više [+]

Slaviša iz kragujevačkog sela Drača pronašao je u svojoj bašti lubenicu tešku skoro deset kilograma u prvoj polovini decembra. Iznenadjenje je bilo još veće kada je rasekao plod i probao lubenicu, kako kaže, tako slatku i ukusnu nije jeo celog leta .

Centar za ravnomerni regionalni razvoj iz Beograda i Udruženje žena „Oplenac“ Topola raspisuju javni poziv namenjen ženama koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji opštine Topola, kao i ženama koje čine glavnu radnu snagu u... Više [+]

Centar za ravnomerni regionalni razvoj iz Beograda i Udruženje žena „Oplenac“ Topola raspisuju javni poziv namenjen ženama koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji opštine Topola, kao i ženama koje čine glavnu radnu snagu u gazdinstvima registrovanim na drugo lice iz Topole, sa ciljem konkurisanja za besplatne vidove tehničke podrške kako bi započele ili unapredile prodaju svojih domaćih proizvoda preko interneta.
Javni poziv se raspisuje na projektu “Plodovi oplenačkih gazdinstava na klik do trpeze“, koji se realizuje u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kaže se u saopštenju za medije koje je dostavljeno našoj redakciji.

Zainteresovane poljoprivrednice iz Topole se mogu prijaviti za jedan ili više vidova tehničke podrške, koja će im biti dostupna u periodu od januara do maja 2023. godine, uključujući:
1) Pohađanje radionica na kojima će steći osnovna znanja i veštine neophodne za prodaju domaćih proizvoda preko interneta i društvenih mreža (20 korisnica),
2) Registraciju poljoprivrednog gazdinstava na zvanični portal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Agroponuda,
3) Otvaranje novog ili redizajn postojećeg profila poljoprivrednog gazdinstva na jednoj od društvenih mreža Fejsbuk ili Instagram (15 korisnica),
4) Uključivanje poljoprivrednog gazdinstva u trenutno najposećeniju Fejsbuk grupu za trgovinu domaćim proizvodima – “Mali proizvođači hrane u Srbiji“ (najviše 15 korisnica),
5) Profesionalno fotografisanje proizvoda i priprema priče o poljoprivrednom gazdinstvu (15 korisnica),
6) Osmišljavanje, grafički dizajn i štampa samolepljivih etiketa za ambalažu u koju se pakuju domaći proizvodi – tegle, flaše (15 korisnica),
7) Nabavka ambalaže (tegli i flaša) za pakovanje domaćih proizvoda (15 korisnica),
8) Ispitivanje bezbednosti domaćih proizvoda koje su namenjene onlajn prodaji u sertifikovanoj laboratoriji (15 korisnica).

Način i rok za podnošenje prijava

Poljoprivrednice se mogu prijaviti za jedan ili više navedenih vidova tehničke podrške (moguće su prijave i za sve vidove podrške), a prijave je potrebno poslati na jedan od sledećih načina:

1) Popuniti obrazac prijave i poslati ga na sledeću imejl adresu:
oplenacudruzenjezena@gmail.com
2) Telefonsko prijavljivanje na kontakt broj: 063 283 743 (Snežana Marinković, Udruženje žena
“Oplenac”) i ostavljanje podatka za popunjavanje službene beleške koja sadrži podatke iz
obrazca prijave.

Rok za prijavu za sve vidove tehničke podrške je 21. decembar 2022. godine.
Izbor korisnica će izvršiti tročlana Komisija, koja će na osnovu utvrđenog Protokola o evaluaciji prijava pristiglih na javni poziv, oceniti pristigle prijave i utvrditi listu izabranih korisnica. Lista odabranih korisnica će biti javno objavljena na veb-sajtu CenTriR-a i opštine Topola.

Dodatne informacije

Za sve dodatne informacije u vezi sa dostupnim vidovima tehničke podrške i prijavljivanjem na javni poziv, možete se obratiti na i-mejl: oplenacudruzenjezena@gmail.com ili na telefone: 063 283 743 (Snežana Marinković) i 063 8129 119 (Vanesa Belkić), najkasnije 5 dana od krajnjeg roka za podnošenje prijava. Odgovori na sva pristigla pitanja biće javno objavljeni na veb-sajtu CenTriR-a.

U subotu 26.11.2022. godine, 11 planinara i dve devojčice-planinarke učestvovalo je u sadnji oko 600 sadnica crnog bora, koji je posađen na čistini od oko pola hektara koja je predviđena za konverziju – unošenje na stanište degradiranog hra... Više [+]

U subotu 26.11.2022. godine, 11 planinara i dve devojčice-planinarke učestvovalo je u sadnji oko 600 sadnica crnog bora, koji je posađen na čistini od oko pola hektara koja je predviđena za konverziju – unošenje na stanište degradiranog hrasta druge vrste drveta, u ovom slučaju crnog bora, da bi se poboljšalo kroz naredne decenije veoma erodirano zemljište, saopšteno je iz planinarskog društva „Žeželj“.

„Sada je sa tih 600 sadnica popunjavano tamo gde se nije primilo prilikom prve sadnje koja je na tom prostoru bila tokom 2021. godine. Sledeće godine , u novembru je planski već određeno da imamo sličnu akciju na području sela Grbice. Sadnice su kupljene od strane Eparhije šumadijske u rasadniku JP Srbijašume, i one su stratifikovane, dakle potvrđene od strane nadležnog inspektorata. Pošumnjavano je u okviru šume manastira Voljavča. Planski, prema godišnjem planu gazdovanja manastirskim šumama Eparhije šumadijske. Plan konverzije degradirane šume hrasta prihvaćen je od nadležnih državnih organa – Uprave za šume Republike Srbiji kroz doneto Rešenje o usvajanju Šumsko-privredne Osnove za gazdovanje manastirkom šumom manastira Voljavča“, kaže se u saopštenju ovog planinarskog društva.

Pre nekoliko godina je sprovedena slična akcija pošumljavanja u šumi manastira Kalenić. Oba puta u saradnji Planinarskog društva „Žeželj“ i lica koja se u Eparhiji šumadijskoj bave čuvanjem i upravljanjem manastirskim šumama – ovoga puta šumom na Rudniku iznad manastira Voljavča.

U Šumadiji kao i u celoj Srbiji jesen je doba kada ljudi koji žive na selu čiste svoje njive I baste sakupljajući opalo voće i povrće ,neobran kukuruz i slicno , nakon čega počinju spremati zemljište za sledeću godinu.Tako je bilo i u domać... Više [+]

U Šumadiji kao i u celoj Srbiji jesen je doba kada ljudi koji žive na selu čiste svoje njive I baste sakupljajući opalo voće i povrće ,neobran kukuruz i slicno , nakon čega počinju spremati zemljište za sledeću godinu.Tako je bilo i u domaćinstvu porodice Pavlović iz sela Grabovica kod Gornjeg Milanovca kada je Nikola sa svojom majkom čisteći baštu u jednom delu njive ugledao vrežu na kojoj je ležao ogroman dulek za koji su mislili da nije preživeo sušu. Kada su ga odneli kući i izmerili, vaga je pokazala neverovatnih 26 kilograma.

Svi orašasti plodovi su zdravi, ipak orah se zbog svog sastava i kombinacije masnih kiselina smatra izuzetno zdravim. U poredjenju sa drugim orašastim plodovima, orasi sadrže najveću količinu omega-3 masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline... Više [+]

Svi orašasti plodovi su zdravi, ipak orah se zbog svog sastava i kombinacije masnih kiselina smatra izuzetno zdravim. U poredjenju sa drugim orašastim plodovima, orasi sadrže najveću količinu omega-3 masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline koje organizam ne može proizvesti i moraju se unositi kroz ishranu. 100 grama oraha sadrži oko 15 grama proteina i 7 grama vlakana. Orasi su takođe bogati mineralima i to bakrom i manganom, i dobar su izvor fosfora i magnezijuma.

U sred novembra u selu Gornja Trnava kod Topole rodile su jagode.Voćar Milorad Radosavljević ističe da je jagode brao uglavnom do Petkovice, ali za Mratindan nikada do sada.