Milkica
pre 4 godine

Sa mrvicom straha da ne ispadnem luda, ipak delim želju koja mi slikovita pada na um: da ih zagrizem, još uvek zelene, još uvek nespremne i na prvi Više [+] zagriz odviše kisele. Da koštica blago hitne zub. Da se na licu smenjuju grimase koje, mada pružaju utisak neuživanja, ipak predstavljaju komad dečje slasti. Džanarike, ringlovi, ime bitno nije. Bitno je ono što izazovu već na slici: potrebu da se setim vremena kad sam bila dete, malecnu želju da načas to ponovo budem. Da zelena, voljenija od rumene i za grickanje spremne, bude sitni prekršaj, nestašluk detinji, strah da ko ne stariji ne vidi i ne vikne: “Aman, ne jedi, zelene su, pokvarićeš stomak!” Džanarike, volim ih samo nezrele. Sad sve ređe i jedem. Ali ih se često setim, pa izniknu slike, misaone, malopre ispričane!