Kako sprečiti slinavku i šap kod goveda i ostalih papkara? Slinavka i šap je jedna od najvažnijih virusnih zaraznih bolesti (filtrabilni virus iz familije Picornaviridae) od koje oboljevaju domaći i divlji papkari. Javlja se u mnogim delovi... Više [+]
Kako sprečiti slinavku i šap kod goveda i ostalih papkara?
Slinavka i šap je jedna od najvažnijih virusnih zaraznih bolesti (filtrabilni virus iz familije Picornaviridae) od koje oboljevaju domaći i divlji papkari. Javlja se u mnogim delovima sveta, a na prostorima Srbije javlja se u nepravilnim dužim razmacima ili periodima.
Simptomi kod goveda. Virus, prouzrokovač ove bolesti prenosi se kontaktom od inficiranih životinja na zdrave, obično aerosolom, ali je prenos moguć i na različite druge načine. Čovek se retko inficira, ali nije isključeno da obole i ljudi. Nakon kratkog inkubacionog perioda goveda postaju nevesela, imaju povišenu temperaturu, smanjenu mlečnost i jako sline iz usta pa se često ispred životinje može videti i lokvica nastala od ove sline. Slični simptomi se javljaju i kod drugih zaraznih (besnilo) i nezaraznih oboljenja - naprimer davljenja kod goveda, ali su tada prisutni i neki drugi simptomi, a ne oboleva veći broj životinja, što nije slučaj kod slinavke i šapa. Slinjenje se pojačava sa stvaranjem i pucanjem mehurova koji se odmah ne primjećuju, a javljaju se u ustima, naročito po jeziku, prečnika jedan do dva centimetra, ispunjenih tečnošću. Ovi mehurovi se mogu videti i u međupapčanom prostoru i na sisama. Starija goveda retko uginjavaju, ali je kod mlade teladi smrtnost velika (preko 60 %).
Kako se prenosi bolest ? Kao što rekoh promene su na sluzokoži usta i između papaka sa obilnim slinjenjem iz usta. Virus se nalazi u mehurićima i kad oni prskaju virus dolazi u spoljašnju sredinu. Na taj način dolazi i u slinu, pa je i ona infektivna. Virus se lako prenosi sa bolesne na zdravu životinju, a ima ga u svim izlučevinama bolesne životinje, u svim proizvodima (mleko, meso...), u otpacima zaklanih životinja, hrani i opremi koju su bolesne životinje koristile. Inkubacija traje dva do dvanaest dana. Prvo se pojave mehurići, koji pucaju i na njihovom mestu se pojavljuju ranice. One se pojavljuju u ustima, međupapčanim procepima i na vimenu životinje. Zbog bolova u međupapčanim procepima životinja šepa. Mlečnost se značajno smanjuje. Bez obzira na manju ili veću smrtnost i gubitaka u proizvodnji, bolest se radikalno suzbija ubijanjem bolesnih životinja i onih koje su bile u njihovom dodiru.
Simptomi kod ovaca, koza i svinja. Kod ovaca i koza ova bolest je obično blaga, a jedan od najupadljivijih simptoma je šepavost. Odrasla grla ne uginjavaju, ali je smrtnost mlađih kategorija velika. Kod svinja uz povišenje temperature smanji se apetit i javlja se šepavost i to gotovo istovremeno na svim nogama pa svinje leže potrbuške. Mehurovi veličine lešnika se često zapaze na vrhu rila ili na kruni papka.
Suzbijanje bolesti. U slučaju sumnje na slinavku i šap vlasnik životinje je dužan odmah pozvati nadležnog veterinara koji će preduzeti dalje mere. U cilju sprečavanja unosa ove bolesti treba izbeći, u prvom redu, kupovinu životinja nepoznatog porekla. Preventivno se neškodljivo uklanjaju zaražena grla. Zabranjuje se promet stokom. U ugroženom području hitno se vrši cepljenje svih papkara, zabranjuje se promet stoke i promet prehrambenih artikala (meso, mleko i drugi proizvodi). Na farmama vrši se stalna dezinfekcija stočarskih objekata natrijum – hidroksidom (4 %, sa temperaturom 70 do 80OC), hlornim preparatima sa 3 % aktivnog hlora i sl.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
