Neposredno pred rasađivanje luka srebrnjaka (Allium cepa L.), prekraćivanje listova i korena biljaka je za 1/4 do 1/5. Rasad može da se proizvodi i u "kontejnerima". Prilikom odluke za proizvodnju "srebrnjaka" iz rasada, bez grejanja u plas... Više [+]

Neposredno pred rasađivanje luka srebrnjaka (Allium cepa L.), prekraćivanje listova i korena biljaka je za 1/4 do 1/5. Rasad može da se proizvodi i u "kontejnerima". Prilikom odluke za proizvodnju "srebrnjaka" iz rasada, bez grejanja u plastenicima, obavezna je upotreba "agrotekstila". Mladi luk sa razvijenim lažnim belim stablom i 6 do 8 zelenih listova, za berbu stiže u februaru do marta, a zrele glavice srebrnjaka stižu u aprilu i maju, za oko mesec dana ranije nego sa otvorenog polja. Stanko Nekić.

Čuvanje stonog grožđa vinove loze (Vitis vinifera L.) kod profesionalnih proizvođača vrši se u hladnjačama sa komorama za svaku sortu grožđa. Na temperaturama od nula do -1 stepeni celzijusovih, relativnoj vlažnosti oko 90% i niskim novoom... Više [+]

Čuvanje stonog grožđa vinove loze (Vitis vinifera L.) kod profesionalnih proizvođača vrši se u hladnjačama sa komorama za svaku sortu grožđa. Na temperaturama od nula do -1 stepeni celzijusovih, relativnoj vlažnosti oko 90% i niskim novoom kiseonika (KA), grožđe nekih sorti može se čuvati, najčešće i do 6 meseci. Stanko Nekić.

Mrenu (Barbus barbus L.), ribolovci nalaze na sredini reka, ali i tamo gde ima brzaka, te je pecaju sa olovom, nikako na plovak, a najčešći način ribolova mrene je "kotrljanjem" sa bočnim predvezom udice sa mamcem. Stanko Nekić.

Podmlađivanju krune ili krošnje jabuke neposredno prethodi odstranjivanje svih suvih skeletnih i poluskeletnih razgranjenja iz krošnje. Podmlađivanje se izvodi blažim, srednjim ili jačim prekraćivanjem skeletnih grana. U prilogu je podmlađi... Više [+]

Podmlađivanju krune ili krošnje jabuke neposredno prethodi odstranjivanje svih suvih skeletnih i poluskeletnih razgranjenja iz krošnje. Podmlađivanje se izvodi blažim, srednjim ili jačim prekraćivanjem skeletnih grana. U prilogu je podmlađivanje jabuke u jesen, po opadanju lišća. Stanko Nekić.

Kod potpunog ili jakog podmlađivanja voćaka sve grane se skraćuju u toku jedne godine ili odmah po opadanju lišća, te nema roda do potpunog obnavljanja krošnje. Ovaj način podmlađivanja voćka teško podnosi, jer dolazi do velikog fiziološkog... Više [+]

Kod potpunog ili jakog podmlađivanja voćaka sve grane se skraćuju u toku jedne godine ili odmah po opadanju lišća, te nema roda do potpunog obnavljanja krošnje. Ovaj način podmlađivanja voćka teško podnosi, jer dolazi do velikog fiziološkog poremećaja voćke i sporijeg obnavljanja krošnje. U prilogu je izgled voćke nakon takvog izvedenog podmlađivanja. Stanko Nekić.

Mlade biljke lucerke (Medicago sativa L.) su manje otporne na sušu, te ukoliko su mlađe utoliko im je potrebno više vode, a naročito vlage u površinskom sloju zemljišta, gde se nalaze hraniva u najvećem obimu. Đubrenje u sušnim uslovima u j... Više [+]

Mlade biljke lucerke (Medicago sativa L.) su manje otporne na sušu, te ukoliko su mlađe utoliko im je potrebno više vode, a naročito vlage u površinskom sloju zemljišta, gde se nalaze hraniva u najvećem obimu. Đubrenje u sušnim uslovima u jesen sa PK mineralnim đubrivima se izvodi uz navodnjavanje, jer ova hraniva stvaraju veću otpornost na zimske mrazeve. Stanko Nekić.

Pojavom suše drugi otkos lucerke naglo podbaci u prinosu, a treći ne završi razvoj do cvetanja. Ako je neophodno, navodnjavanje lucerke u septembru treba da ga prati đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivom i to u vreme redovnog iskorišćav... Više [+]

Pojavom suše drugi otkos lucerke naglo podbaci u prinosu, a treći ne završi razvoj do cvetanja. Ako je neophodno, navodnjavanje lucerke u septembru treba da ga prati đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivom i to u vreme redovnog iskorišćavanja. Naime, celokupna količina PK đubriva unosi se u zemljište drljanjem posle zadnjeg otkosa, na početku jeseni. Stanko Nekić.

U našoj zemlji, najbolju lozovaču daju sorte Muskat hamburg i Godominka, a najbolju komovicu sorta Godominka, koja je nastala samooplodnjom sorte Smederevka. Za proizvodnju konjaka i vinjaka pogodna sorta je Muskat hamburg. Za proizvodnju k... Više [+]

U našoj zemlji, najbolju lozovaču daju sorte Muskat hamburg i Godominka, a najbolju komovicu sorta Godominka, koja je nastala samooplodnjom sorte Smederevka. Za proizvodnju konjaka i vinjaka pogodna sorta je Muskat hamburg. Za proizvodnju konjaka u svetu koristi se posebna i najkvalitetnija sorta belog grožđa Juni Blan. Za proizvodnju vinjaka kod nas se koriste sorte, kao što su Župljanka i Rkaciteli. Međutim, na našim prostorima najpopularnija sorta grožđa za izradu vinjaka i dalje je Prokupac. Stanko Nekić.

Klen (Leuciscus cephalus L.) je po leđima prljavozelen, dok je klenić (Leuciscus leuciscus L.) srebrnastoplavog odsjaja. Klenić teško da naraste duže od 25 cm i težine od 400 grama. Razlika je u perajima, koji kod klenića su konkavna (leđna... Više [+]

Klen (Leuciscus cephalus L.) je po leđima prljavozelen, dok je klenić (Leuciscus leuciscus L.) srebrnastoplavog odsjaja. Klenić teško da naraste duže od 25 cm i težine od 400 grama. Razlika je u perajima, koji kod klenića su konkavna (leđna i analna), dok kod klena ispupčena. Stanko Nekić.

Berba vinskog grožđa je veoma skup posao, koji treba da se obavi za kratko vreme. Zbog toga se sve više prelazi na mehanizovanu berbu gde god je to tehnički izvodljivo. Vrlo je ekonomična, ali se retko izvodi na strmim terenima i za sorte k... Više [+]

Berba vinskog grožđa je veoma skup posao, koji treba da se obavi za kratko vreme. Zbog toga se sve više prelazi na mehanizovanu berbu gde god je to tehnički izvodljivo. Vrlo je ekonomična, ali se retko izvodi na strmim terenima i za sorte koje se koriste za proizvodnju vrhunskih vina, koja poseduju vrhunski renome. Međutim, tehnika mehanizovane berbe vinskog grožđa se neprekidno usavršava. Stanko Nekić.

Zaklopačka ruža je nastala u okolini Beograda (sela Zaklopača i Begaljica), gde se tradicionalno najviše i uzgaja, ali se nezna kada je nastala, dok su je stručnjaci sa Beogradskog fakulteta izdvojili i selekcionisali zbog njenih izuzetnih... Više [+]

Zaklopačka ruža je nastala u okolini Beograda (sela Zaklopača i Begaljica), gde se tradicionalno najviše i uzgaja, ali se nezna kada je nastala, dok su je stručnjaci sa Beogradskog fakulteta izdvojili i selekcionisali zbog njenih izuzetnih karakteristika, poput kasnijeg cvetanja, krupnih plodova i pogodnošću za pravljenje rakije i preradu. Cveta kasno, a sazreva na početku turističke sezone. Stanko Nekić.

Jaja kupusnog moljca odrasli insekt polaže obično u grupicama od 2 do 8 komada na naličju lista, najčešće u udubljenjima lisnih nerava lista kupusa, ali i drugih kupusnjača. Stanko Nekić.

Kupusni moljac (Plutella maculipennis) je rasprostranjen svuda gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom u svetu. Širom sveta smatra se jednom od glavnih štetočina lišća i glavica povrtarskih krstašica (kupusnjača, u... Više [+]

Kupusni moljac (Plutella maculipennis) je rasprostranjen svuda gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom u svetu. Širom sveta smatra se jednom od glavnih štetočina lišća i glavica povrtarskih krstašica (kupusnjača, uključujući i kupus) i uljarica (kupusna uljana repica i slačica). Stanko Nekić.

Na sorti tanke pokožice, kao što je Šardone, javlja se pucanje pokožice pojedinih bobica, što se razlikuje od pojave klasičnog botritisa, što se vidi iz priloga. Osim toga, na belim sortama grožđa javlja se sloj ćilibarne boje od jake insol... Više [+]

Na sorti tanke pokožice, kao što je Šardone, javlja se pucanje pokožice pojedinih bobica, što se razlikuje od pojave klasičnog botritisa, što se vidi iz priloga. Osim toga, na belim sortama grožđa javlja se sloj ćilibarne boje od jake insolacije, ožegotine na lišću i lastarima. Stanko Nekić.

Deverika (Abramis brama L.) obično živi u jatima, ali evo jednog „ugojenog“ primerka. Stanko Nekić.

Kod virusa Infektivne degeneracije vinove loze, liska je hlorotična (žuto-zelena), lisni nervi žuti i to primarni, sekundarni i tercijalni, lastari se granaju, sa velikim brojem zaperaka i čokot dobija "žbunast" izgled. Stanko Nekić.

Za razmnožavanje minerima odgovara suvo i toplo leto. Najveće štete su na lišću jabuke, zatim kruške. Na listu se mogu naći, kao u ovom primeru, mine zmijolikog minera i mine okruglog minera, odnosno mine različitih minera lista. Stanko Nek... Više [+]

Za razmnožavanje minerima odgovara suvo i toplo leto. Najveće štete su na lišću jabuke, zatim kruške. Na listu se mogu naći, kao u ovom primeru, mine zmijolikog minera i mine okruglog minera, odnosno mine različitih minera lista. Stanko Nekić.

Više koncentracije sumpora od dozvoljene mogu biti toksične za biljke, što se često dešava na zaslanjenim zemljištima, a vezano je za pojavu "kiselih kiša". Pored šteta u ekološkom smislu, koje sumpor-dioksid može izazvati, štete se ispolja... Više [+]

Više koncentracije sumpora od dozvoljene mogu biti toksične za biljke, što se često dešava na zaslanjenim zemljištima, a vezano je za pojavu "kiselih kiša". Pored šteta u ekološkom smislu, koje sumpor-dioksid može izazvati, štete se ispoljavaju i u "nekrozi" biljaka i biljnih organa (više od 1,5 mg sulfatnog jona po metru kvadratnom). Iz tog razloga se koriste kompleksna mineralna đubriva sa određenom koncentracijom sumpora. Stanko Nekić.

Priprema zemljišta za uljanu repicu (Brassica napus ssp. oleifera DC.) kombinovanim oruđima. Stanko Nekić.

Kako sprečiti slinavku i šap kod goveda i ostalih papkara? Slinavka i šap je jedna od najvažnijih virusnih zaraznih bolesti (filtrabilni virus iz familije Picornaviridae) od koje oboljevaju domaći i divlji papkari. Javlja se u mnogim delovi... Više [+]

Kako sprečiti slinavku i šap kod goveda i ostalih papkara?

Slinavka i šap je jedna od najvažnijih virusnih zaraznih bolesti (filtrabilni virus iz familije Picornaviridae) od koje oboljevaju domaći i divlji papkari. Javlja se u mnogim delovima sveta, a na prostorima Srbije javlja se u nepravilnim dužim razmacima ili periodima.
Simptomi kod goveda. Virus, prouzrokovač ove bolesti prenosi se kontaktom od inficiranih životinja na zdrave, obično aerosolom, ali je prenos moguć i na različite druge načine. Čovek se retko inficira, ali nije isključeno da obole i ljudi. Nakon kratkog inkubacionog perioda goveda postaju nevesela, imaju povišenu temperaturu, smanjenu mlečnost i jako sline iz usta pa se često ispred životinje može videti i lokvica nastala od ove sline. Slični simptomi se javljaju i kod drugih zaraznih (besnilo) i nezaraznih oboljenja - naprimer davljenja kod goveda, ali su tada prisutni i neki drugi simptomi, a ne oboleva veći broj životinja, što nije slučaj kod slinavke i šapa. Slinjenje se pojačava sa stvaranjem i pucanjem mehurova koji se odmah ne primjećuju, a javljaju se u ustima, naročito po jeziku, prečnika jedan do dva centimetra, ispunjenih tečnošću. Ovi mehurovi se mogu videti i u međupapčanom prostoru i na sisama. Starija goveda retko uginjavaju, ali je kod mlade teladi smrtnost velika (preko 60 %).
Kako se prenosi bolest ? Kao što rekoh promene su na sluzokoži usta i između papaka sa obilnim slinjenjem iz usta. Virus se nalazi u mehurićima i kad oni prskaju virus dolazi u spoljašnju sredinu. Na taj način dolazi i u slinu, pa je i ona infektivna. Virus se lako prenosi sa bolesne na zdravu životinju, a ima ga u svim izlučevinama bolesne životinje, u svim proizvodima (mleko, meso...), u otpacima zaklanih životinja, hrani i opremi koju su bolesne životinje koristile. Inkubacija traje dva do dvanaest dana. Prvo se pojave mehurići, koji pucaju i na njihovom mestu se pojavljuju ranice. One se pojavljuju u ustima, međupapčanim procepima i na vimenu životinje. Zbog bolova u međupapčanim procepima životinja šepa. Mlečnost se značajno smanjuje. Bez obzira na manju ili veću smrtnost i gubitaka u proizvodnji, bolest se radikalno suzbija ubijanjem bolesnih životinja i onih koje su bile u njihovom dodiru.
Simptomi kod ovaca, koza i svinja. Kod ovaca i koza ova bolest je obično blaga, a jedan od najupadljivijih simptoma je šepavost. Odrasla grla ne uginjavaju, ali je smrtnost mlađih kategorija velika. Kod svinja uz povišenje temperature smanji se apetit i javlja se šepavost i to gotovo istovremeno na svim nogama pa svinje leže potrbuške. Mehurovi veličine lešnika se često zapaze na vrhu rila ili na kruni papka.
Suzbijanje bolesti. U slučaju sumnje na slinavku i šap vlasnik životinje je dužan odmah pozvati nadležnog veterinara koji će preduzeti dalje mere. U cilju sprečavanja unosa ove bolesti treba izbeći, u prvom redu, kupovinu životinja nepoznatog porekla. Preventivno se neškodljivo uklanjaju zaražena grla. Zabranjuje se promet stokom. U ugroženom području hitno se vrši cepljenje svih papkara, zabranjuje se promet stoke i promet prehrambenih artikala (meso, mleko i drugi proizvodi). Na farmama vrši se stalna dezinfekcija stočarskih objekata natrijum – hidroksidom (4 %, sa temperaturom 70 do 80OC), hlornim preparatima sa 3 % aktivnog hlora i sl.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije