KARAKTERISTIKE ĐUBRENJA VOĆAKA
Voćke vrlo duboko rasprostiru korenovu mrežu u zemljištu, a đubriva obradom se ne mogu tako duboko uneti, a da se pri tome ne povredi korenova mreža. Kako se korenova mreža ne sme povrediti, u voćnjacima se praktikuje pliće unošenje đubriva, ali unošenjem PK đubriva depozitorima na 40-50 cm dubine veći je prinos voćaka 1,5-2 puta. Ako se đubriva unesu plitko u zemljište, ona se u većoj meri vežu u površinskom sloju (posebno fosforna i kalijumova) pa ne dopiru dublje do korenja. U toku letnjih meseci, zbog smanjene vlažnosti zemljišta u površinskim slojevima, čak ni pliće rasprostrto korenje ne prima u dovoljnoj meri hraniva. Međutim, prednost voćaka u odnosu na jednogodišnje biljke je u tome što u toku jeseni i proleća, kada ima dovoljno vlage u zemljištu i kada je intenzivan rast korenja, voćke skupljaju rezerve hraniva i odlažu ih u korenovu mrežu i deblo, te u deblje skeletne grane krošnje. Za vreme vegetacije ta se rezervna hraniva usmeravaju u zone rasta. Najviše rezerve se stvaraju u fosfornim jedinjenjima. Prilikom kalcizacije zemljišta, ne sme da dođe do unošenja velikih količina kreča u zemljište, jer kalcijum može blokirati pored magnezijuma i fosfor u zemljištu.
- Đubrenje kajsije: Višak azota izaziva preteranu bujnost i otpadanje mladih plodova, a u krajnjoj liniji zbog velike bujnosti i snažnog porasta letorasta može doći do "apopleksije" ili zelenog uvenuća kajsije. Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta.
Godišnje potrebe kajsije u đubrenju po ha: 1) 100 kg N/ha, 2) 75 kg P2O5/ha, 3) 120 kg K2O/ha.
Porast lastara usled đubrenja posle maja meseca može da iznosi i do 1,5 m, te da izazove "apopleksiju" ili "kap" stabala kajsije.
- Đubrenje trešnje: Trešnja vrlo povoljno reaguje na đubrenje azotnim đubrivima (iz zemljišta iznosi dva i po puta više azota nego jabuka). Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta. Orijentacione norme hraniva iznose: 1) 150 kg N/ha, 2) 75 kg P2O5/ha, 3) 200 kg/ha K2O.
- Đubrenje višnje: Višnja povoljno reaguje na đubriva, naročito na N (azot). Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta. Orijentacione norme hraniva iznose: 1) 150 kg N/ha, 2) 60 kg P2O5/ha, 3) 120-140 kg K2O/ha.
- Đubrenje breskve: 1) 150 kg N/ha, 2) 60 kg P2O5/ha, 3) 140 kg K2O/ha.
Pri srednjoj dozi đubrenja može se očekivati optimalan ekonomski efekat, ali sa nešto nižim prinosom po stablu u poređenju sa vrlo visokom dozom đubrenja breskve.
- Đubrenje šljive: 1) 100 kg N/ha, 2) 50 kg P2O5/ha, 3) 130 kg K2O/ha.
Ovo su količine za prinos šljive od 25 t/ha.
- Đubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. NPK: 1) 120-150 kg/ha N, 2) 50-60 kg/ha P2O5, 3) 150-200 kg/ha K2O.
· U jesen: 400 - 480 kg/ha NPK 0:15:30,
· Rano sproleća: 200 - 250 kg/ha NPK 20:5:5,
· Krajem proleća: u maju - 300 kg/ha 27 % KAN-a.
Orah se jedino ne đubri stajnjakom nakon stupanja u rod, pošto se plod oraha sakuplja sa zemlje (lako se zarazi bakterijom Ešerihija koli i tada nije dozvoljen za upotrebu i prodaju).
Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta.
- Đubrenje leske: Orijentacione norme ze đubrenje leske za normalan rast i rađanje, na umereno plodnom zemljištu, iznose po ha: 1) 80-120 kg N/ha,
2) 30-40 kg P2O5/ha i 3) 100-160 kg K2O/ha.
- Đubrenje jabuke i kruške: 1) N = 130-150 kg/ha, 2) P2O5 = 50 kg/ha, 3) K2O = 150-200 kg/ha. Ovo su doze za srednje visok prinos jabuke i kruške na srednje plodnom zemljištu. Okvirno, nešto veće količine mineralnih đubriva se koriste za jabuku, u odnosu na krušku.

Azot u ishrani voćaka

Nedostatak azota odražava se nizom nepoželjnih pojava koje se ogledaju u smanjenju porasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju i slabijoj oplodnji, povećanom opadanju već zametnutih plodova i uopšteno slabijem razvoju plodova. Plodovi ostaju sitniji i jače obojeni. Lišće poprima zelenožutu (hlorotičnu) boju. Uopšteno, čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju.
Pravilan izbor vremena unosa azotnih đubriva u zemljište ima veliki značaj. Naime, prekasno unošenje azotnih đubriva izaziva produženu vegetaciju. Sa druge strane, azotna đubriva su lako pokretna i rastvorljiva, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer potkraj jeseni i tokom zime obično imamo višak padavina. Zbog toga što u jesen intenzivno raste koren voćaka, zašta je potrebno dosta azota, važno je i u jesen unositi azotna đubriva, ali u manjim količinama. Na proleće, opet, korenje intenzivno raste, zatim dolazi cvetanje, oplodnja, rastu mladari i plodovi, a za razvitak tih organa treba dosta azota. Dakle, na proleće treba đubriti voćke azotom, ali u većim količinama nego u jesen. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u narednoj godini, bujno rastu mladari i plodovi, pa je opet potrebno azota. Prema tome, treba đubriti u više navrata: u jesen, posebno u rano proleće, ali i u drugoj polovini proleća.
Ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri navrata. Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azota unosi se u zemljište pri jesenjoj obradi nakon berbe, da potpomogne jesenji rast korenja. Druga četvrtina dodaje se u rano proleće, odnosno četiri nedelje pre cvetanja voćaka, da potpomogne prolećni rast korenja, razvoj cvetnih pupoljaka, cvetanje i oplodnju. Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica cvetova, da potpomogne rast zametnutih plodova i smanji njihovo opadanje. Napokon, zadnja se četvrtina dodaje oko 15. maja da potpomogne zametanje cvetnih pupoljaka, rast mladara i plodova i da pridonese smanjenju junskog opadanja plodova. Zavisno od klimatskih prilika, može se postupiti i drugačije. Gde rano nastupa suša, potrebno je đubrivo uneti ranije.

Fosfor u ishrani voćaka

Fosfor je važan za formiranje i funkcionisanje reproduktivnih organa. U mlađim grančicama ima više fosfora nego u starijim. Fosfora ima više u tvornom tkivu (kambijumu) nego u kori i grančicama. U rodnim izbojima najviše fosfora ima na početku vegetacije, pre cvetanja.
Nedostatak fosfora ogleda se slabijim porastom mladara. Osim toga, znatno je usporeno otvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka, a postrani se pupoljci ne otvaraju, već uginu. Pri vrhovima mladara pojavljuje se "rozetasti" rast. Na stablima koja oskudevaju u fosforu formiraju se sitniji lisni pupoljci. Često puta ranije opada određen broj listova i to već u junu. Na lišću se javljaju bronzane mrlje. Plodovi nemaju čvrstoću. Zbog smanjene količine fosfora umanjena je klijavost polena, pa je slabija oplodnja i slabije zametanje plodova.
Zbog toga što je fosfor relativno slabo pokretan u zemljištu, treba ga dublje zaorati. Uz jesenju obradu zemljišta, koja je dublja od obrade za vreme vegetacije, treba unositi fosforna đubriva. Najbolje je fosforna đubriva unositi na veću dubinu pomoću mašina deponatora ili depozitora. Taj se oblik đubrenja zove dubinsko đubrenje, a obavlja se u trake i to postupno, budući da mlade voćke rastu i rasprostiru korenje u širinu na sve veću udaljenost od debla. Fosforna đubriva najbolje je primenjivati zajedno sa organskim (stajskim đubrivom). Naime, u razgradnji stajskog đubriva oslobađa se ugljen dioksid, pa je povećana rastvorljivost fosfora.

Kalijum u ishrani voćaka

Kalijum voćke uzimaju iz zemljišta u velikim količinama. Tog elementa ima više u mlađim nego u starijim organima. Osim toga, ima ga više u kambijumu nego u kori. U pupoljcima rodnih izboja ima više kalijuma nego u pupoljcima nerodnih izboja. Kalijum ima vrlo važnu ulogu u životu voćke, pa se zbog njegova manjka javljaju različiti poremećaji. Ti poremećaji ponekad mogu nastati i zbog prevelikih količina kalijuma, jer se blokira usvajanje kalcijuma i magnezijuma. Kalijum reguliše nagomilavanje ugljenohidrata i osigurava njihovo "kretanje" u voćki. Kada nema dovoljno kalijuma, nastaju poremećaji u ishrani azotom, a i drugim elementima. Ako voćka ne prima dovoljno kalijuma, plodovi ga izvlače iz lišća. Kalijum deluje povoljno na kvalitet plodova jer utiče na povećanje količine šećera, kiselina, čvrstinu ploda i bolju obojenost pokožice.
Simptomi nedostatka kalijuma su višestruki. Vrh i rubovi lišća poprimaju smeđu boju i povijaju se unutra. Osim toga, javljaju se smeđe mrlje. U težim slučajevima lišće se suši i počinje opadati sa vrha prema osnovi, za razliku od prirodnog opadanja, koje počinje od osnove prema vrhu. Kada voćka nema dovoljno kalijuma, plodovi ostaju sitniji, jače opadaju, a u njima je slabije razvijeno seme. Pojedine voćne vrste različito reaguju na nedostatak kalijuma i ispoljavaju različite simptome.
Kalijumovim đubrivima đubri se u isto vreme i gotovo na isti način kao i fosfornim đubrivima, tj. u jesen, uz jesenju obradu zemljišta i unošenje stajskog đubriva. U intenzivnom gajenju jabuka u zadnje vreme se praktikuje đubrenje kalijumovim đubrivima u dva navrata: jednom polovinom u jesen, a drugom u proleće, što je greška. Utvrđeno je, naime, ako se u proleće pođubri vrlo velikom količinom kalijumovih đubriva, voćka slabije prima kalcijum, a javlja se i fiziološka bolest na plodovima koja se naziva "gorke pege".

Đubrenje organskim đubrivima

U intenzivnom gajenju voćaka veliki značaj ima đubrenje organskim đubrivima (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, malč i dr.) jer se na taj način utiče na podržavanje skladne ravnoteže u prihrani mineralnim elementima, posebno mikroelementima, kojih u organskim đubrivima ima u izobilju.
Organska đubriva unose se u zemljište u jesen, uz dublju obradu nakon berbe voća. Najčešće se unose sa celokupnom količinom kalijuma i fosfora, uz upotrebu kompleksnih mineralnih đubriva. U jesen se zemljište u voćnjacima sme nešto dublje obrađivati (od 5 cm do 20 cm, pri čemu je veća dubina u sredini međurednog prostora, kako bi se što manje oštetilo korenje), jer nakon toga dolazi intenzivni jesenji rast korenja, pa nastale povrede brže zacele. Pri tome se ne sme povrediti deblje skeletno korenje sa prečnikom većim od 8 mm, jer se ono teže obnavlja i počinje truleti, a napada ih i truležnica žila.