PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA.

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi, itd.
U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali obrnuto ne.
Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.
Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije neposredno pred cvetanje.
Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine 3 - 5 cm i obavezno je ostaviti 2 - 3 grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one (grančice hraniteljice) treba da obezbede hranu do prijema pupoljaka i štite deblo od ožegotina i sunca.
Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Osim toga može se kalemiti i u avgustu na spavajući pupoljak ili još bolje čipovanjem. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru, procep, spavajući pupoljak i očenjem na „čip“.
Kada se obavi kalemljenje najbolje je preseke grana i kalem grančica premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko ne dođe do prijema, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na spavajući pupoljak ili još bolje „čip“.
Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, uklanjati korove, orezivati, sprovoditi redovnu zaštitu zasada i đubrenje NPK đubrivima.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA NA ISEČAK.

Na granama, koje su skraćene i okvirno pripremljene za prekalemljivanje se poprečno, vodoravno obnovi presek i na njima se izreže isečak posebnim nožem ili običnim kalemarskim nožem. Dimenzije isečka usklade se sa debljinom plemke. Plemka se uzima sa 3 do 4 pupoljka. Na plemci, na suprotnoj strani pupoljka se sa dva reza napravi trouglasti klin i uloži na mesto isečeno na grani, tako da se međusobno pokriva sloj kore i sloj drveta isečka grane i plemke, jer je bitno da se kambijumi plemke i isečka grane poklope. Plemka se poveže sa mestom kalemljenja na grani plastičnom ili specijalnom trakom, a vrh plemke se premaže voćarskim voskom, kao i rana na grani kako se ne bi isušivale dok ne srastu.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA ČIPOVANJEM.

Praktično se u voćarstvu koriste dve vrste kalemljenja: okulacija (kalemljenje na spavajući pupoljak) i čipovanje (spajanje dva vegetativna elementa, obično podloge i čipa plemke). Valja reći da se okulacija obično radi u avgustu na način da se sa jednogodišnjeg izboja - kalem grančice izreže vegetativni pupoljak i na čip ugradi isti na podlozi. Na podlozi odrežemo kosim rezom pod uglom od 450 deo kore i drveta koji je jednak delu kore i drveta sa pupoljkom koji smo odrezali na plemci. To se radi na način da se izreže pupoljak prosečne veličine najčešće 2 x 1 cm ili 1 x 1 cm i pritom treba imati na umu da je nož oštar, čist i da odreže sa pupoljkom i deo "drveta" (ne samo pupoljak na kori) jer se tamo nalazi meristemsko tkivo koje je ključno u srašćivanju pupoljka. Bitna stvar pritom je da se plastičnom folijom dobro poveže pupoljak kako bi gubitak vlage iz pupoljka bio minimalan, kao što je i bitno da je period od izrezivanja pupoljka do čipovanja što kraći (obično se kalem grančice nose sa sobom na mesto kalemljenja ili prekalemljivanja). Pupoljak se postavlja na deo podloge bez kore i tankog dela drveta. Pripaziti da se kambijumi poklapaju barem na jednoj strani. Pričvrstiti okalemljeno mesto kalemarskom gumicom kao i kod klasične okulacije na spavajući pupoljak. Kako su pupoljci koje prekalemljavamo u pazuhu lista, tako sa pupoljkom prenosimo i oko 1 cm peteljke lista. Ako peteljka nakon kalemljenja otpadne onda možemo biti sigurni da je prekalemljavanje uspelo. Ako ne otpadne, to je onda znak da je pupoljak dehidrirao i da je prekalemljavanje bilo neuspešno.
Kada u proleće mladar iz okuliranog pupoljka poraste 20 - 30 cm podlogu skraćujemo kosim rezom iznad mesta okulacije, 0,3 do 0,5 cm. Odstranjivati rezanjem svih novih mladara, koji izrastaju iz podloge ili grane, a ostaviti samo mladar izbio iz okuliranog pupoljka na "Čip".
Osim navedenog, prekalemljivanje se može izvesti u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2 - 3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak u avgustu mesecu.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije