PŠENICA, AGROTEHNIKA.Za sve domaće ozime sorte pšenice postoji optimalni oktobarski rok setve, koji južnije od Vojvodine može da se produži do 05. novembra, a svakih 10 dana zakašnjenja sa setvom povećava 5 % količinu semena za setvu. Izuzetak čini fakultativna sorta Nevesinjka, čije je optimalno vreme setve 10. 10. - 31. 02.
Evropa 90 i Pobeda lako mogu da daju visoke prinose u različitim uslovima gajenja, dok Renesansa i Pesma su za najintezivnije uslove proizvodnje (plodna zemljišta, intezivno đubrenje, predusev povrće). Izuzetno rana sorta Dika traži intezivne uslove proizvodnje, kratke je stabljike, otporna na poleganje i seje se 550 klijavih zrna/m2. Odlična hlebna sorta.
Pšenica ne podnosi monokulturu u kojoj prinos postepeno opada. Iz tog razloga nastojati da pšenica ne dođe na istu parcelu najmanje 3 godine.
Predusev za ozimu pšenicu treba da sazreva rano, da oslobodi zemljište do sredine septembra i da ga ostavi u pogodnom stanju, tj. nezakorovljeno i bogato u hranljivim sastojcima.
Najbolji predusevi za ozimu pšenicu su: jednogodišnje zrnene mahunice (pasulj, grašak, soja, grahorica, sočivo, bob, naut, lupina, kikiriki) i đubrene okopavine (rani krompir, šećerna repa, suncokret i dr.). Posle jednogodišnjih zrnenih mahunica, naročito graška i pasulja, dobija se veći prinos ozime pšenice od prinosa kao kukuruza kao preduseva.
Višegodišnje mahunice nisu osobito dobar predusev za ozimu pšenicu, pogotovo u uslovima sušne jeseni. Ako je jesen vlažna ili ako postoji mogućnost navodnjavanja zemljišta, višegodišnje mahunice, same ili u smeši sa vlatastim travama, povoljan su predusev za ozimu pšenicu.
Povoljnost kukuruza kao preduseva zavisi od dužine vegetacije gajenih hibrida. Rani hibridi smatraju se dobrim predusevom, jer omogućavaju blagovremenu i kvalitetnu pripremu zemljišta za pšenicu; srednje rani su prosečni, dok su kasni hibridi kukuruza loši predusevi.
Sama pšenica, za koju se zemljište duboko ore, obilno đubri i štiti herbicidima od korova, odličan je predusev za mnoge ratarske biljke, u prvom redu za kukuruz.
Potrebna je što ranija obrada. Posle kukuruza iseckati kukuruzovinu, rasturiti potrebna đubriva i odmah orati na 30 - 35 cm dubine.Ukoliko su predusevi gusti usevi obrada je u 3 faze: zaoravanje biljnih ostataka, duboko oranje i predsetvena priprema. Za eliminisanje azotne depresije - pored redovnog đubrenja azotom - preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg biljnih ostataka (slame). Kod pšenice je najširi odnos C:N (75:1), te se dešava slabije razlaganje slame u zemljištu i pojava azotne depresije kod narednog useva (dipl. ing. S. Nekić, 2015.). Predsetvena priprema zemljišta je setvospremačem ili agregatom drljača + ravnjač.

Za prinos od 1.000 kg glavnog proizvoda, pšenica iznosi hraniva:
N = 26 kg
P2O5 = 13 kg
K2O = 22 kg
CaO = 5 kg
Za prinos od 6 t/ha potrebno je:
N = 156 kg
P2O5 = 78 kg
K2O = 132 kg
CaO = 30 kg
Doze hraniva za prosečan prinos od oko 6 t/ha zrna i odgovarajuću količinu slame (5,0 - 7,0 t/ha) iznose:
N = 120 - 130 kg
P2O5 = 70 - 80 kg
K2O = 90 - 100 kg
CaCO3 i MgO = 25 - 50 kg

Primer đubrenja: N P2O5 K2O
U osnovnoj obradi-oranju
300 kg/ha NPK 7:14:21 21 42 63
Pred setvu uneti 200 kg/ha NPK 15:15:15 30 30 30
I prihrana kraj II meseca
150 kg/ha KAN-a 40,5
II prihrana 3 nedelje kasnije
150 kg/ha KAN-a 40,5
Ukupno: 132 N 72 P2O5 93 K2O

Iznete norme đubrenja mogu da prate količine od 25 - 50 kg krečnog i magnezijumovog đubriva.
Ukoliko je agrohemijskom analizom zemljišta utvrđena prirodna plodnost zemljišta, na kome se može ostvariti prinos od 3.000 kg/ha zrna pšenice, za planirani prinos od 6.000 kg/ha zrna potrebno je obezbediti vodorastvorljivih NPK hraniva: N = 94 kg/ha, P2O5 = 47 kg/ha i K2O = 75 kg/ha. Ovo samo u slučaju korišćenja vodorastvorljivih mineralnih hraniva, čiji je koeficijent iskorišćavanja 95 do 97 %. U slučaju korišćenja klasičnih mineralnih NPK hraniva za pšenicu prosečan koeficijent iskorišćavanja je po Lorchu: 50 - 80 % za azot, 25 - 30 % za fosfor i 55 - 70 % za kalijum. U tom slučaju stvarne količine NPK hraniva se proporcionalno uvećavaju. Na zemljištima vrlo dobro obezbeđenim pristupačnim kalijumom ili posle preduseva suncokreta, količine kalijumovih hraniva mogu se smanjiti ili čak potpuno izostaviti (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
Prihranjivanje i ostale radove (zaštitu i dr.) završiti do fenofaze porasta u stablo (vlatanje). Prihranu obavljamo rasturačima mineralnih đubriva ili na većim kompleksima avionom.

Za setvu koristiti deklarisano seme, praktično seme prve semenske reprodukcije, izuzetno druge.
Optimalno vreme setve je od 5. oktobra do 25. oktobra. U centralnim delovima Srbije se produžava sve do 5. novembra.
Sorte koje se manje bokore i sa krupnijim semenom seju se sa većom normom setve, čak i do 300 kg/ha semena ili sa variranjem 240 - 280 kg/ha.
Setvena norma iznosi 500 - 800 klijavih zrna po m2.
Optimalna dubina setve za ozimu pšenicu je 4 cm. Na lakšim zemljištima može se povećati na 5 cm, a na težim smanjiti na 3 cm.
Najčešći međuredni razmak u setvi je 12,5 cm, ali su postignuti dobri rezultati sa 4x4, 6x2,6 i 12,5x1,3 cm razmaka.

Norma semena za setvu izračunava se na sledeći način:
- sorta Pobeda, broj semenki koji se želi posejati po m2 (S) iznosi 600.
- apsolutna masa (AM) ili masa 1.000 semenki iznosi 44 g.
- klijavost = 95 %
- čistoća = 99 %
- UV = upotrebna vrednost semena
- N = norma semena za setvu u kg/ha
N = ________S X AM_______________= 280,70 kg/ha
UV
U kasnijoj setvi i lošoj predsetvenoj pripremi zemljišta, setvenu normu povećati za 10 - 20 %.

Kontrola količine setve (sejalica "Solado" - Evropa D):
• Odrediti količinu semena za setvu pšenice, naprimer
300 kg,
na razmaku između redova od 120 mm;
• U tabeli (1) gde su označene norme semena za setvu
pšenice, a u koloni gde je razmak između redova 120
mm tražiti najbližu vrednost. U ovom slučaju to je 305
kg/ha;
• Ručicu menjača koji dobija pogon od točka staviti u
položaj 30, a ručicu dozatora na poziciju 2 (prim. tab. 1);
Da bi kontrolisali sejalicu potrebno je znati:
 Radni zahvat sejalice (3 m) i obim točka (npr. 2,33 m).
Ove podatke treba proveriti (izmeriti) na samoj sejalici;
 Računamo površinu koja se zaseje obrtanjem točka:
 Radni zahvat x obim točka = 3 x 2,33 = 6,99 m2
 Za 100 m2 točak će da se okrene: 100 : 7 = oko 14 puta
Kada se zna ovaj podatak proverava se sejalica:
 Napuniti sanduk sa semenom tako da pokrije sve dozatore;
 Podići sejalicu na hidraulik traktora i postaviti ispod nje gredice - klocne;
 Ispod ulagača postaviti platno ili najlon za prihvat semena;
 Okrenuti točak 14 puta u pravcu kretanja traktora istom brzinom kojom bi se obavila setva - na ovaj način zaseje se 100 m2;
 Seme koje je ispalo na platno pokupiti i izmeriti, a zatim pomnožiti sa 100 i dobije se količina semena po 1 ha;
 Uporediti sa količinom semena koja se želi posejati i ako je odstupanje do 5 % utvrđuje se da je sejalica dobro podešena.

Podešavanje dužine markera:
 Formula za izračunavanje je:
L = dužina markera - meri se od krajnjeg ulagača do vrha markera;
A = razmak između redova;
n = broj setvenih redova;
B = rastojanje prednjih točkova traktora
Napomena: za setvu intezivnih, visokorodnih sorata, otpornih prema poleganju, koje se slabije bokore, upotrebljava se veća količina semena i obrnuto. U tom slučaju, treba obezbediti u proseku 600 do 700 klasova/m2. U kasnijim rokovima setve treba da se poveća količina semena za 0,5 % za svaki dan zakašnjenja. Voditi računa da seme bude deklarisano, najbolje original ili eventualno I reprodukcija, sa dobrom klijavošću (90 do 95 %) i čistoćom od 97 do 99 %. Deklarisano seme mora da bude tretirano hemijskim preparatima protiv prouzrokovača najvažnijih bolesti i štetočina (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015. godine).