VREME SAĐENJA I TEHNIKA SAĐENJA VOĆAKA.

VREME SAĐENJA VOĆAKA

Voćke se mogu saditi u jesen, preko zime i rano u proleće. U našim klimatskim uslovima, naročito u suvljim i toplijim krajevima, najbolje rezultate daje jesenja sadnja, pogotovu na lakšim zemljištima. Međutim, na težim zemljištima bolje je sadnju obaviti u rano proleće.
Jesenja sadnja obavlja se od otpadanja lišća, odnosno od početka novembra, pa do početka ranih mrazeva. Prednost jesenje sadnje je što se voćke obezbede dovoljnom količinom vlage, što preseci žila kalusiraju i na njima se razvijaju žile sisalice, koje rano u proleće, čim se zemlja zagreje intezivno obavljaju funkciju. U jesen posađene voćke ranije kreću i brže se razvijaju.
Ako ne može da se obavi jesenja sadnja onda treba nastojati da se obavi u zimu, kada je temperatura vazduha iznad nule i kad zemlja nije smrznuta.
Na lakšim zemljištima zimsko sađenje je bolje od prolećnog.
Ako sađenje mora da se obavi u proleće onda to treba uraditi što ranije, po mogućstvu do prvog aprila. Kasnija sadnja je rizična i zahteva češće zalivanje.
Na teškim zemljištima sadnju treba obaviti rano u proleće.

TEHNIKA SAĐENJA VOĆAKA

Neposredno pre sadnje iskopa se mala jama, čija je dubina i širina dovoljno velika da se posadi voćka. Predhodno se rigoluje zemljište (najmanje na 60 cm) i pripremi tanjiranjem, kultivatorima i setvospremačima. Međutim, u amaterskim malim zasadima postupak je sledeći:
Za sađenje su potrebna dva radnika: jedan drži uspravno sadnicu, a drugi obavlja sađenje. Radnik koji vrši sađenje motikom nanese u jamu plodnu i rastresitu zemlju do potrebne visine u vidu humke. Zatim drugi radnik postavi sadnicu na uzdignutu zemlju, pa žile rasporedi na sve strane. Dubina sađenja se reguliše pomoću specijalne daske (dužine oko 2 m i širine 10 cm) sa tri ureza. Dva krajnja su za postavljanje kočića, a u srednji urez se postavi sadnica. Dubina je takva da korenov vrat sadnice bude ravan sa donjom stranom daske. Obično je deo sadnice koji je bio u zemlji bleđi od onog iznad zemlje. Kad se odredi dubina, onda drugi radnik motikom nagrne na žile rastresitu zemlju, pa je dobro ugazi. Zatim se preko te zemlje baci lopata - dve dobro zgorelog stajnjaka i 50 do 100 g NPK, pa preko njega opet sloj zemlje i ovlaš nagazi. Bez obzira da li je sadnja obavljena u jesen ili proleće svaka voćka se zalije sa 5 - 10 litara vode radi sleganja zemlje oko žila. Kada zemlja upije vodu nabaca se sitna zemlja oko voćke i po potrebi napravi činija kod prolećne sadnje da bi voćka što bolje iskoristila vodu od kiše, snega ili zalivanja. Kod jesenje sadnje pravi se mala humka od zemlje, a ne činija kao kod prolećne sadnje, da se voda ne bi zadržavala i gušila koren sadnice.
Po izohipsama se voćke sade kada je nagib terena 4 - 6°. Kod ovog načina sađenja često se stvara veći broj suredaka, koji otežavaju mehanizovanu obradu. Po konturnim brazdama voćnjaci se podižu na terenima sa nagibom 6 - 8°. Brazde se izgrađuju po izohipsama, a na svakoj brazdi izgrađuju se horizontalna proširenja u vidu činije, na kojima se sade voćke. Mehanizacija radova je ovde još otežanija.
Terasiranje zemljišta je na terenima sa nagibom preko 8°. Mehanizacija radova je otežana, a izgradnja terasa skupa.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije