PODIZANJE VETROZAŠTITNIH ZASADA.

Vetrozaštitni zasadi uglavnom mogu biti dvojaki: Retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se iznad zasada i docnije vraća u prvobitan položaj. Ustanovljeno je da je prvi tip bolji.
Rastojanje na kojem deluju zaštitni zasadi je različito. Ono je do 100 puta veće nego što je visina drveća. Zbog toga je dobro da se podižu još na jednom ili više mesta i u samom voćnjaku takozvane vetrolomne linije. Naročito je važno da se vetrozaštitni pojasevi sastoje iz više redova različitog drveća, na malom rastojanju jedno od drugog, tako da drveta bliža vetru budu niska, pa viša i u poslednjem redu najviša, jer se tada vetar najbolje lomi i duva iznad voćaka.
Drveće za vetrozaštitu treba da ispunjava sledeće uslove: Da dobro uspeva; da raste brže od voćki; da nema sa voćkama zajedničke bolesti i štetočine; da im drvo ima veliku upotrebnu vrednost; da ne daju izdanke i da im je kruna dovoljno gusta. Jedna vrsta šumskog drveća, naravno ne može zadovoljiti sve ove uslove, zbog čega se sade razne vrste. U Metohiji najbolje se pokazalo drveće koje pripada voćarstvu: Orah, Kesten i Leska. Svakako, korist je i od plodova ovih voćki.
U obzir dolazi i klen, jasen, breza, lipa, hrast, bagrem i drugo drveće. Zaštitni zasadi sa južne strane treba da budu 20 - 40 m udaljeni od voćnjaka, a sa severne strane 10 - 20 m. Razmak između redova kod zaštitnih pojaseva treba da bude 1,5 - 2 m, a u redu 1 - 1,5 m. Žbunove šiblja treba saditi dva puta gušće, a redove treba postavljati upravno na pravac duvanja vetra.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije