B e r b a d u n j e

S obzirom da dunja vrlo dugo vegetira (raste i do kraja oktobra) preranom berbom često nastaju vrlo veliki gubici u težini (do 1 % dnevno), ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost im se smanjuje, a uvećavaju gubici pri čuvanju.
Ukoliko se dunje kasno uberu, postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Pored toga, javljaju se izrazitije posmeđivanje mesa i gorke pege. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi, u roku 7 - 10 dana, kako se ova oboljenja ne bi suviše razvila.
Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoći odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i drugo. Boja pokožice ploda treba u vreme berbe da se menja iz zelenkastožute u bledožutu boju. Semenjača semenke treba da bude tamnomrka. Plod se u najpovoljnijem momentu berbe lako odvaja od grančice na kojoj se drži. Vranjska i Leskovačka dunja se beru na oko 160 - 170 dana od vremena punog cvetanja.
Karakteristična aroma dunje i ukus ne mogu da posluže kao pokazatelji zrelosti, jer se tipičan ukus i aroma razvijaju tek nakon kraćeg stajanja (zavisno od stepena zrelosti 1 - 4 nedelje).
Plodovi dunje se beru tako, što se plod obuhvati rukom, blago zavrne i okrene na gore. Plodovi sorti koji se kod nas najčešće sreću (Vranjska i Leskovačka) nemaju pravu peteljku i beru se dakle bez peteljke, što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki.
Za osmočasovno vreme jedan radnik može da nabere od 700 do 1.200 kg plodova, u zavisnosti od krupnoće ploda, rodnosti i razvijenosti stabala.
Pri berbi paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Dunja ima tvrdo meso ploda, pa u praksi postoji mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Međutim, ona je, kao i jabuka i kruška, osetljiva na udar, jer mehanički oštećena mesta oksidišu, potamne, što doprinosi lošijem izgledu i kvalitetu ploda, znatno smanjenoj trajnosti i intezivnijoj pojavi gljivičnih oboljenja. Osetljivost na uboje zavisi u dobroj meri od stanja zrelosti, te su plodovi u odmaklijoj zrelosti osetljiviji na uboje.
Dunje za upotrebu u svežem stanju treba pakovati u holandezima, u kojima su plodovi složeni u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoće plodova.
Dunja se klasira u dve klase: kvalitet I i kvalitet II.
Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare, u kom slučaju se transportuju u rasutom stanju.

Č u v a n j e p l o d o v a d u n j e

Dunja se može relativno dobro čuvati pod uslovom da ne dođe do pojave fizioloških oboljenja, koja su ograničavajući faktor uspešnom čuvanju dunja. Prema Bünemanu i Hansenu (1972) dunja se čuva samo kada se ukaže preka potreba. Za duže čuvanje moraju se primeniti odgovarajuća prskanja u voćnjaku ili potapanje u fungicide. Prema navedenim autorima, dunja se čuva oko 3 meseca na 0 - 2°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha 90 - 92 %.
Manje količine dunje se mogu čuvati i u primitivnim uslovima. Kako se u nas dunja bere uglavnom kasnije, sredinom ili krajem oktobra, kada su dani već hladniji, ona se može uz dobro provetravanje podruma i drugih podobnih prostorija čuvati uspešno kraće vreme (do početka januara).
Pri čuvanju dunje javljaju se neparazitarna i parazitarna oboljenja. Od neparazitarnih oboljenja najčešće se javljaju unutrašnje potamnjivanje, gorke pege i pege slične gorkim pegama, koje se javljaju pri napadu pojedinih virusa. Od parazitarnih oboljenja najčešće se javlja meka trulež (prouzrokovač Penicillium expansum).
Za sprečavanje pojave gorkih pega preporučuje se, kao i kod jabuke, prskanje kalcijum nitratom. Prema Holevasu i Brisu (1980) tretmani prskanjem Ca(NO3)2 x 4H2O (0,5 %) + H3BO3 (0,1 %) + okvašivač Triton XII 4 (0,025 %) daju promenljive rezultate u prevenciji pojave gorkih pega i posmeđivanje mesa ploda.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije