Februar u košnici: Mesec kada pčele odlučuju o životu i smrti

Dok mi, zgrbljeni pod teškim zimskim kaputima, još uvek gunđamo na hladnoću i snežne pahulje koje znaju, zavisno od lokacije pčelinjaka, da se zapletu u februarskom vetru, dole, u utrobi košnice, odvija se tiha revolucija. Za ljudsko oko, pčelinjak u februaru izgleda napušteno, gotovo mrtvo. Ipak, to je samo iluzija. Ispod drvenog krova, u potpunom mraku, jedna od najsloženijih zajednica u prirodi donosi odluku o životu ili smrti.

Februar nije mesec mirovanja - to je mesec, kao što smo pisali, strateškog planiranja i najsitnijeg detalja neke pčelinje zajednice.

Unutrašnji sat: Kad svetlost pokrene "milion krila"

Pčele ne poseduju sat, rokovnike niti gledaju na kalendar. Njihov gospodar je svetlost. Iako su temperature često i dalje niske, februar donosi nešto neprimetno, a presudno – dužinu dana. Sunce se svakim danom sve duže zadržava na nebu, a ti fotoni, prodirući kroz leteći otvor, dodiruju košnicu i bude nešto u dubokoj memoriji pčelinje zajednice. Vreme je za obnovu naraštaja.

Februar je ispit za pčelare: Ove provere spašavaju zajednicu od propasti

Taj produženi dan signal je za maticu - kraljicu pčela. Nije reč o naredbi, već o suptilnom biološkom impulsu. Iako napolju još uglavnom vlada zima, u mračnom srcu zajednice počinje nova sezona. Matica, podstaknuta tim prvim naznakama proleća, polako, ali odlučno, povećava broj jaja koje polaže u ćelije saća. U decembru je možda legla tek poneko jaje kako bi održala minimalnu zajednicu, ali u februaru se taj ritam bitno ubrzava. Zavisno, dakle, od vremenskih prilika i podneblja u kojem se nalazi zajednica - pčelinjak.

Ona ne pita da li je napolju hladno – ona "zna" da ako ne krene sada, zajednica neće stići da ojača za prvu pravu prolećnu pašu. Kasnije je teško nadoknaditi zaostatak - ponekad gotovo nemoguće.

Termoelektrana od voska: Kako održati "tropsku vrućinu" usred zime

Jedno od najvećih čuda koje se odvija u februarskoj košnici je inženjering toplote u zajednici. Da bi larve uopšte mogle da se razvijaju, one zahtevaju konstantnu temperaturu od 34 do 37 stepeni Celzijusa. Zamislite to: usred februara, kada se temperatura vazduha spusti i do -10°C, u središtu pčelinjeg gnezda vlada gotovo pa tropska vrućina.

Kako im to uspeva? Pčele nisu pukim slučajem okupljene u zimski "grozd" (klupko). One se zbijaju jedna uz drugu, a u unutrašnjosti svojim letnim mišićima proizvode toplotu - tresu se, ali ne lete. To je savršeno organizovan toplotni sistem koji kao takav funkcioniše i u najhladnijim danima već hiljadama godina. Pčele se menjaju: one koje su na ivici, hladnije, probijaju se prema unutra, dok one iz centra, zagrejane, odlaze prema ivici. Ta neprestana cirkulacija i kolektivna toplota omogućava da se leglo (nova generacija) uspešno razvija, dok napolju besni zima.

Smena generacija: Tajna besmrtnosti zajednice

Ali zašto pčele čine sav ovaj napor? Zašto pčele rizikuju trošeći energiju na grejanje usred spoljašnje, pa moguće i unutarašnje oskudice hrane? Odgovor leži u genijalnom planu evolucije – to je smena generacija.

Zimske pčele, koje su se izlegle u jesen, potpuno su drugačije od svojih prolećno - letnjih sestara. One su "dugoživuće" - njihov zadatak je da prežive hladne mesece, čuvaju maticu i održavaju minimalnu temperaturu. One su poput zimskih čuvara, čiji je životni vek nekoliko meseci. Ipak, njihova snaga kopni. Njihovo telo tamni, iscrpljeno je dugotrajnim mirovanjem i probavom ponekad i nekvalitetne hrane (često pomešane s medom i polenom), polako otkazuje poslušnost. Pčele to osete.

Upravo zato matica u januaru i februaru mora da krene s leglom. Zajednici trebaju "prolećne pčele". To su radilice kratkog veka, rođene da rade na brzinu, da skupljaju polen, nekada, grade saće i eksplodiraju u rastu čim temperature dopuste prvi izlet. One su te koje će zameniti iznemogle zimske pčele i preuzeti brigu o rastućem leglu. Ako taj proces krene prekasno, zimske pčele će pomreti pre nego što ih prolećne zamene, a zajednica će oslabiti ili se ugasiti. Sivka, Kranjska pčela, poznata je po tome, u zimu ulazi u malom broju, ali prolećni razvoj je buran kad dođe vreme.

Februar: Mesec odluke

Dok pčelar u februaru na svom pčelinjaku može samo da nagađa, osluškuje ili kucanjem o košnicu proceni stanje zajednice, pčele unutra igraju najveću igru nade. One ne planiraju samo da prežive još jedan hladan dan - one planiraju eksploziju života zajednice koja će uslediti za mesec do najviše dva.

One su živi dokaz da priroda i delatnosti povezane sa poljoprivredom, ne poznaju pauzu, odmor za letovanje ili skijanje. Februar u košnici nije čekanje, već naporna ciljana priprema. To je vreme kada se odvija najdelikatnija operacija: uspostavljanje ravnoteže između trenutnih resursa (hrane i energije) i budućeg rasta. Svako jaje koje matica položi, svaka toplota koju pčele proizvedu, ulog je u budućnost. I kada prvi cvetovi probiju sneg, one će biti spremne. Jer u njihovom svetu, uspeh ne donosi sreća, već savršeno sinhronizovani biološki sat koji im je omogućio da u najmračnije doba godine osete dolazak svetla.