Koje je biljke najbolje saditi uz pčelinjak?

Pčelama možemo zahvaliti oprašivanje skoro 80 odsto cvetnica, što uključuje i naše jestivo voće i povrće.

Iako su ovo sitni insekti, prosečno će pčela leteti na udaljenost i do 1,5 km u potrazi za hranom. Ovo je definitivno energetski iscrpljujući zadatak i ona će jedan deo sakupljene hrane iskoristiti za svoje potrebe. Dodatno, ako je ne sakupi dovoljno, društvo će biti podložno bolestima. Pčelar, osim redovne brige za svoje zajednice, može da pomogne planiranom sadnjom bilja posebno bogatog nektarom i polenom ili bilja čiji polen i nektar sadrže visoki sadržaj bioaktivnih supstanci sa antivirusnim i antibakterijskim svojstvima. 

Kakvo bilje pčelama treba?

Iako će se u prirodi najverovatnije dobro same snalaziti u traženju bogate paše, ponekad je dobro oko pčelinjaka zasaditi ciljane biljne vrste.

Polenova paša obezbeđuje im izvor proteina u svrhu rasta, razvoja i razmnožavanja. Paša nektara snabdeva ih energijom potrebnom za let i rad. Osim toga, med od određenih biljnih vrsta postiže puno bolju cenu na tržištu i zato će se pčelaru isplatiti i sadnja takvog bilja u blizini pčelinjaka.

Oni koji ciljaju na pčelinjak, seliće pčele u krajeve bogate vrstama na kojima lisne vaši vole proizvoditi medljiku ili čak mogu saditi takvo bilje u blizini pčelinjaka. Glodari često prave štete u blizini, ali postoje biljke koje ih odbijaju. Njih je dobro posaditi uz košnice.

Prilikom planiranja i sadnje pčelinjeg vrta, važno je poznavati biologiju ovih životinja koje se uzgajaju u određenom kraju. To znači, na kojoj temperaturi izlaze na pašu i kako se ponašaju u koje doba godine i dana. Takođe, bitno je poznavati anatomiju cveta određenih biljnih vrsta te izabrati biljke s lako pristupačnim prašnicima i nektarom. Cvet zvonastog oblika dobar je za neke insekte s dugačkim stabljikama, ne baš za naše pčele. Poželjno je saditi biljke sa ljubičastim cvetovima jer pčele ovu boju vide intenzivnije od drugih. 

Kako se klima menja, već nekoliko godina kasnije ulaze u zimovanje i u periodu nakon zadnje velike paše npr. posle zlatošipke izlaze još nedeljama van. Ali, tamo nema nikakve paše za njih. Zato je bitno posaditi bar dve biljne vrste koje će cvetati i kasnije u zimu, kao i biljke koje počinju da cvetaju prve nakon zime. 

Najbolje biljke za polenovu pašu

Važna je blizina listopadne hrastove šume i to već od kraja februara. Korisne vrste su dren, grab, jova, brest, hrast, leska i druge. Od drvenastih vrsta, pčelama će dobru polenovu pašu još obezbediti šumarci vrbe, javora, topole, bazge, trešanja i srodnog voća, divljih jabuka, jasena i dr. Od zeljastih biljaka, prvu polenovu pašu važnu za početak razvoja zajednice daju kukurek, sase, šafrani, zlatice, ljubičice, zimzelen i drugi.

U nizijskim krajevima gde nema šuma, važan je biljni pokrov livada i pašnjaka gde se ističu vrbe, topole, trnjina i kupina, a od zeljastih biljaka važne su visibabe, dremovac, podbel i druge. Suncokretov polen sakupljen u košnicama ima nizak procenat belančevina u odnosu na polen drugih vrsta pa i o tome treba voditi računa. Velike površine amaranta takođe su dobar izbor. 

Najbolje biljke za nektarovu pašu

Izdvajaju se okrugla sikavica (Echinops sphaerocephalus) koja može da da i do 1.000 kg/ha nektara za pčele po sezoni, a jednostavna je i nezahtevna za uzgoj. Cvetovi se dugo održe u drugoj polovini leta. Obična lisičina (Echium vulgare) je biljka iz porodice Boraginaceae. Kada se seje, često se meša sa facelijom. U proseku sa nje se mogu skupiti oko 300kg/ha, ali u dobrim godinama rod ide i do 1.300kg/ha nektara. Potpuno je otporna na štetočine, lako je prilagodljiva te dekorativna. 

Lipa cvate u rano leto i proizvodi bogatstvo nektara, ali ako je vreme u mesecu pre cvetanja hladno, njegova proizvodnja može skoro da izostane. Nama dobro poznati bagrem (Robinia pseudoacacia) raste do 12 metara visine, cveta od maja do juna i proizvodi masu nektara (550-800kg/ha). Žuti kokotac, ponekad se zove i žuta detelina, raste samoniklo, ali može da se uzgaja kao zelenšno đubrivo obogaćujući zemljište azotom. Cveta dugo, od jula i avgusta, a med sakupljen sa ove biljke ima izvanredan ukus i dugo ne kristalizira. Po hektaru pčele sa ove biljke mogu da skupe 140-600kg/ha nektara (600kg/ha ako je sejana).

Od biljnih vrsta koje u dobrim sezonama mogu da daju 300 i više kilograma nektara po hektaru su facelija čija proizvodnja nektara se ne smanjuje tokom lošeg vremena, popravlja zemljište i med dugo ne kristalizuje pa je važna pčelama za prezimljavanje, zatim miloduh koji koristimo kao začin, vrbica (Lythrum salicaria) koja često raste uz obale potoka i jezera, različak (Centaurea cyanus), mačja trava (Nepeta sp.) koja je jako omiljena pčelama, boražina (Borago officinalis) koja nastavlja da cveta dugo nakon pojave mrazeva. Razne metvice (Mentha sp.) daju od 100-350kg/ha, kadulje (Salvia sp.) od 130-400kg/ha, različak (Centaurea jacea) do 280kg/ha, crvena detelina (Trifolium pratense) daju do 240kg/ha.

Od biljaka koje mogu da daju do 200kg/ha nektara za pčele, izdvajaju se ženski cvetovi vrbe ive (Salix caprea), svi javori, timijan i njegovi srodnici (Thymus sp.), lavanda (Lavandula sp.) čiji med dugo ostaje tečan. 

Maslačak (Taraxacum officinale), gavez (Symphytum officinale), cikorija (Cichorium intybus), plućnjak (Pulmonaria officinalis) mogu po hektaru površine da daju do 100kg/ha. 

Suncokret (Helianthus annuus) i uljana repica (Brassica napus subsp. napus) daju do 50kg/ha, ali med uljane repice brzo kristalizuje. 

Najbolji izbor za medljikovac

U medljikovcu ili šumskom medu nema polena, ali je visoko cenjen. Često ga pčele sakupljaju s jela, hrastova, vrba, topola, bukve, breskve i šljive. Ponekad medljiku možemo naći na javoru, leskama, glogu, jabukama i raznim vrstama četinara.

Šta izabrati za prevenciju pčelinjih oboljenja i teranje glodara

Za esencijalno ulje timijana, paprene metvice i baštenskog čubra naučnici tvrde da deluju akaricidno što bi se moglo upotrebiti protiv varoe. Istraživanja su potvrdila i da bi se ekstrakt cimeta mogao upotrebiti u borbi protiv ove bolesti. U Kazahstanu je obavljeno istraživanje sa mešanjem gorkog pelina i gospine trave u šećerni sirup, koji je dodavan pčelama za stimulaciju i rezultati su bili odlični za smanjenje zaraze.

Korijandar (Coriandrum sativum) se seje zbog cenjenog meda sa aromom korijandera, ali se istovremeno zna da varoa ne voli miris ove biljke. U Ukrajini pčelari tradicionalno dodaju tinkturu pelina u sirup kod prihrane pčela. Med od heljde iskazuje slična svojstva protiv bakterija Staphylococcus aureus i Pseudomonas aeruginosa.

Glodari ne vole biljke jakih mirisa kao što su lavanda, luk, hrizantema, kadulja, limunska trava ili kamforovo drvo pa je i njih dobro imati uz košnice.