"Konačno normalno proleće!" - Bagrem dao do 35 kg po košnici

Kraj je juna, a sa njim dolazimo i do prvih saznanja o prinosu glavnih prolećnih paša za ovu godinu. Prema rečima naših pčelara jedno je sasvim sigurno - odavno nismo imali tako dobru godinu kada je reč o uljanoj repici, bagremu, voćnoj ili livadskoj paši.

Rekordan prinos bagremovog meda

Predsednik udruženja pčelara opštine Kovačica Jan Durgala iz Padine kaže da je lipa trenutno i dalje aktuelna ali da u nekim krajevima naše zemlje i ona polako završava.

"Nakon toliko godina, konačno imamo normalno proleće! Zapravo cela godina, bar ovo što smo do sada videli, je takva kakva bi trebalo da bude", sa osmehom na licu kaže Durgala iz Padine dodajući da je prinos meda po košnici rekordan kada je bagrem u pitanju.

Prema rečima našeg sagovornika, prinos ovog meda je po košnici bio od 20 do 30kg dok su neke njegove kolege pčelari uspeli da izvuku i do 35kg bagremovog meda po košnici, naravno sve u zavisnosti od toga ko je svoje košnice gde nosio. Na primer, na Goliji, verovali vi ili ne, barem i dalje traje.

"Bagrem je cvetao nekih 25 dana, naravno opet zavisi od nadmorske visine gde se nalazi. Na 400m se nalazi jedna paša, pa na 600m opet druga paša i tako bagrem se može 'razvući' na preko 20 dana cvetanja", objašnjava našim sagovornicima iskusni pčelar iz Padine nedaleko Pančeva takođe dodajući da manje od 20 do 25kg po košnici bagremovog meda nije bilo što je nezabeležena situacija na našem terenu u proteklih nekoliko godina.

Trovanje pčela zabranjenim pesticidom

Kako kaže Durgala, zima je prošlo dobro, uz minimalne gubitke pčela koje su opet, definitivno stradale od posledice upotrebe pesticida. Za to je odgovoran pesticid gaučo-kruzer-pončo koji je na našem tržištu ilegalan i jako šteti pčelama, što su francuski pčelari dokazali u više navrata, a naši poljoprivrednici ga i dalje uveliko koriste za zaštitu svojih biljaka.

"Tokom februara i marta se razvija nova generacija pčela. One već tada počinju da koriste fermentisana polenova zrna tj. pergu za svoju ishranu. Pčele su tokom leta donele u košnicu taj polen kada se sve živo prskalo", ističe ovaj pčelar dodajući da su mlade pčele uginule od pesticida koji se rastopio u samoj pergi što je i dovelo do akutnog trovanja pčela tokom zime.

Naš sagovornik napominje da je pčela filter i da sama pčela nikako ne može zagaditi med, to može samo pčelar. Zato treba treba biti oprezan i najbolje bi bilo da budete sigurni u ljude od kojih kupujete med. Naš sagovornik svaki svoj med odnosi na analizu i ima dokaz iz laboratorije da je sve u redu.

"Nije samo bagremova paša odlična, sve su! Uljana repica, na primer. Natprosečna. Cvetanje trajalo i preko 30 dana što dugo nije bio slučaj u našoj zemlji", informiše naše čitaoce padinski pčelar dodajući da je upravo ova paša izuzetno važna za ishranu pčela i za produkciju novih rojeva. Pčele su se lepo razvile, zdrave su, a prinos meda od uljane repice po košnici je bio od 10 do 20kg.

Med od nektara višnjinih cvetova

Ono što je još važno napomenuti je da je sve veći broj plantaža višanja po Vojvodini koje uglavnom cvetaju kada i uljana repica, zbog čega dolazi do preklapanja i mešanja ove dve paše, pogotovo u samoškom ataru kraj Padine. Višanja ima i nedaleko Alibunara, Janošika, Titela, Silbaša i mnogih drugih mesta po Vojvodini.

"Sada po Vojvodini ima toliko plantaža višanja da se može očekivati i med od nektara višnjinih cvetova, ukoliko su pčele spremne. Mada tada su pčele još uvek u razvoju, ali ko zna", optimističan je naš domaćin dodajući za kraj da je momentalno aktuelno cvetanje lipe, bagremca, livade, a uskoro počinje i suncokret.

Pčelari, proveravajte eSanduče radi brže isplate podsticaja

Lipa može da bude jako nezgodna u smislu da nekad jako "zamedi", a nekad ne. Upravo zbog normalnog proleća, redovnih padavina, dnevnih temperatura do 30ºC i noćnih iznad 15ºC, biljke konstantno proizvode dovoljnu količinu nektara zbog čega i možemo očekivati natprosečni prinos lipovog meda po košnici ove godine.