Loša godina za suncokretov med

Niske jutarnje temperature nekarakteristične za  jun, kao i obilje kišnih dana, stvaraju probleme pčelama prilikom ispaše, što će ostaviti posledice na količinu suncokretovog meda, pa je realno da ova vrsta meda podbaci. Sa druge strane, bagremova paša je u većem delu Srbije prošla vrlo dobro. Prinosi najtraženijeg pčelinjeg proizvoda na ovim prostorima su sasvim solidni, ali ove činjenice najverovatnije neće bitnije uticati na cenu meda u Srbiji. Zašto?

Izvoz utiče na cenu

Prethodne sezone su pokazale da, bez obzira na to kakva je sezona i koliko se meda proizvede, njegova cena varira u vrlo uskim okvirima od 600 do 900 dinara po kilogramu, što zavisi od vrste meda, ali i dela zemlje u kom se proizvodi i prodaje. Na cenu ovog pčelinjeg proizvoda sve više utiče i izvoz.

"Tržište Evropske unije prepoznalo je Srbiju kao zemlju u kojoj se proizvodi kvalitetan med. Naš med cenjen je u Nemačkoj i mnogim zemljama EU, u Velikoj Britaniji, a javljaju se u manjem obimu i nove destinacije, poput Saudijske Arabije. Postoji sasvim solidna  inostrana tražnja, izvoz raste iz godine u godinu tako da to utiče i na cenu meda koje se plasira na domaće tržište", kaže dr Ivan Pihler profesor pčelarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. 

Bagremova paša poranila

Na prinose ovogodišnjeg meda sigurno će uticati i niske jutarnje temperature tokom marta, koje su dostizale -10 stepeni Celzijusovih, u nekim krajevima i -15. Tada su neka pčelinja društva ostajala bez legla. Usledilo je naglo otopljenje u aprilu, pčele su ojačale na paši uljene repice, te su spremne dočekale pašu na bagremu, koja je ove godine poranila.

U somborskom kraju, prinos bagremovog meda bio je sasvim solidan i kretao se između 10 i 15 kilograma po košnici. Nakon bagrema usledila je lipa, po čemu su Somborci čuveni. "Grad ima dosta lipe, pa mnogi pčelari ostavljaju nekoliko košnica u okviru svojih domaćinstava", kaže poznati somborski pčelar Bojan Stanković i dodaje: "Zbog toga nema potrebe za selidbom pčela na Frušku goru, što je za nas ekonomski neopravdano".

Podbačaj suncokretovog meda

Očekuje se podbačaj prinosa suncokretovog meda, s obzirom na to da pčelinja ispaša na ovoj uljarici trenutno traje, a njoj mnogo više odgovaraju sunčani dani i temperature između 27 i 30 stepeni, od promenljivih kišnih dana sa niskim jutarnjim temperaturama. Kada su vremenske prilike takve da se živa na termometru spušta do desetog podeoka, staje i proizvodnja nektara. Da zlo bude veće,  prognoze kažu da će do početka jula preovladavati niske jutarnje temperature, uz povremene padavine.

Med (ni)je jeftin

Cena meda u Srbiji, kako smo naveli, varira između 600 i 900 dinara po kilogramu. Niska cena, koja ide ispod 500 dinara, a po nekada se spušta i na 300, prvi je indikator da se najverovatnije radi o falsifikovanom medu. Ipak, kada je cena na donjoj granici, iz elementarnih ekonomskih razloga, pre svega niske kupovne moći većeg dela stanovništva, to kod neupućenih kupaca stvara sumnju.

Kako oceniti da li je med pravi?

Kako kaže Stanković, dešava se da potencijalne mušterije dobace: "Kako prodajete med za 600 dinara, kada cena ne može da bude ispod 700? Ko zna šta stavljate u njega!". Na to obično odgovaram: "Nema problema, platite mi onda 1.000 dinara za kilogram meda".