Melenački med kao brend

Interesovanje za pčelarstvo se povećava, kažu u društvu pčelara "Rusanda" iz Melenaca. Posebno ih raduje interesovanje mladih ljudi. Shvatajući značaj edukacije, u planu je osnivanje škole pčelarenja i to u saradnji sa seoskom osnovnom školom.

Neophodno ulaganje

Pčelara bi verovatno bilo više, da je više i para. Ljudi žele što pre da dođu do većeg broja košnica. To iziskuje određena sredstva, kaže Milan Popov, predsednik Društva pčelara "Rusanda" iz Melenaca i dodaje:

"Da bi se došlo do nekih 100 košnica treba dosta novca. U Melencima trenutno ima preko 2.000 košnica. Najveći pčelar ima više od 200 košnica. Ja imam 80, a pčelarstvom se bavim 12 godina. Nije nam problem da prodamo med. Problem su cene".

Objašnjava da interesovanja za otkup "na veliko" ima, a ima i dosta proizvođača koji prodaju med "na malo". Cilj im je da od svog proizvoda naprav brend.

Ljudi sve više kupuju med i pčelinje proizvode

Osim čistog meda, potrošači sve više kupuju i propolis, polen, medovaču. Sve su im interesantniji i proizvodi koji su kombinacija meda i voća, meda i žitarica. Ovo nam je na "Pčela festu" u Melencima rekla Zorka Jakobović iz Novog Sada. Ona se pčelarstvom bavi dvadesetak godina i ima 50 košnica.

"Nismo veliki pčelari. Imamo taman dovoljno za naše potrebe i da možemo da učestvujemo na ovakvim manifestacijama. Ne prodajemo med 'na veliko', jer se ne isplati tako ga prodavati. Med u kombinaciji sa voćem i žitaricama sam dobila na poklon od jedne prijateljice koja mi je teglu donela iz Grčke. Onda sam došla na ideju da bismo i mi mogli da ponudimo tako nešto. Prvo sam imala muku gde da nađem ambalažu. Onda sam samo ubacivala voćke unutra, pa sam došla na ideju da bih mogla to malo lepše da ređam. Bio je problem i gde naći kandirano voće, gde naći semenke da nisu užegle", priča naša sagovornica.

Prema njenom iskustvu, ljudi najviše traže livadski med. Mnogi vole i bagrem, jer se on sporije kristališe. Svaki med je dobar, samo ako je prirodni, kaže Zorka:

"Cena kilograma 'na veliko' je od 1,8 evra, zavisno od vrste. To je ispod svake cene. Na malo mi prodajemo med po 700 dinara, samo je bagrem 1.000. Rakije su 700 dinara. Ali, sve su stvarno od meda. Medovača je dobijena destilacijom meda. Tu su još i rakije od aronije, višnje i orahovača. Kandirano voće je zaliveno bagremovim medom i teglica zavisno od veličine košta od 400 do 1.000 dinara".

Zorka najčešće prodaje po izložbama, a kaže da su stranci posebno zainteresovani.

"Skoro je jedna gospođa kupila ove proizvode da nosi za Abu Dabi. Kaže, da šeik vidi. Možda ćemo, kaže, raditi i više. Sad čekam šeika, ali ako on dođe moraću da zaposlim još ljudi", kroz smeh dodaje naša sagovornica.

Recept iskusne pčelarke o tome kako polen vraća u život: "U čašu vode se stavi kašika jabukovog sirćeta, kašika meda i kašičica polena. To se razmuti i pije se gutlja po gutljaj. Bukvalno vraća u život".

Žičanje ramova - takmičarska disciplina u Melencima

Žičenje ramova je najveći posao u pčelarstvu. Svaka košnica ima od 20 do 30 ramova i sve to treba užičiti, rekao je Ivica Halas iz Melenaca, koji se već 20 godina bavi pčelarstvom. On je na takmičenju najbrže ožičio dva rama.

"Najveći problem kod žičanja ramova je što se to ručno radi. Postoji jedan sistem armiranih ramova koji brže ide, ali mi to slabije praktikujemo. Jedan ram može da se ožiči za minut, minut i po. To je mnogo lakše kada ste kod kuće, nego sada kada je takmičenje. Jer, na takmičenju, ipak, ima i malo treme. I prošle godine sam pobedio na takmičenju, ali smo nagradu ustupili gostima. Pravilo je da se žica provuče kroz svaku rupu i da se učvrsti", objašnjava Halas.

Ivica Halas iz Melenaca najbrže je ožičio dva rama

Podsticajna sredstva stižu iz Pokrajine

Vojvodina je ove godine za subvencije izdvojila 15 miliona dinara. Uslovi su gotovo identični kao i prošle godine. Novina je što preko pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede može da se uzme kredit pod povoljnim uslovima sa kamatom od 1,5 odsto i grejs periodom od 18 meseci.

"Tokom tog perioda ne postoje nikakvi troškovi. Ne postoje ni skriveni troškovi prilikom konkurisanja. Pčelari imaju mogućnost da sa pokrajinskim sredstvima započnu proizvodnju i da potom konkurišu i za bespovratna sredstva. Povrat je 50 odsto uloženog novca", kaže Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Objašnjava - da bi se upisao u registar pčelara, poljoprivrednik mora da ima najmanje 10 košnica. Upisom u registar poljoprivrednik može da se javi u pokrajinski sekretarijat da bi ostvario podsticaje.

"Interesovanje pčelara je veliko i mi želimo da podstaknemo pčelarstvo, jer je to važna grana poljoprivrede. U početku je ideja bila da podržimo samo nabavku opreme, ali pčelari su nam sugerisali da bi trebalo da finansiramo i nabavku pčelinjih društava i rojeva. Tako da smo i to uključili u ovogodišnji konkurs", kaže Petković.

Analize su pokazale da je melenački med vrhunskog kvaliteta. Na Novosadskom sajmu dobili su zlatnu medalju za kvalitet. Postali su šampioni u klasi suncokretovog meda.

Pčelarstvo vodi ka API turizmu

Seoske manifestacije od ove godine imaju i punu podršku Turističke organizacije Zrenjanina. Clj je da se razvije ruralni turizam i gostima predstave potencijali svih naseljenih mesta u okolini grada. Osim za razvoj poljoprivrede, pčelarstvo otvara mogućnost i za razvoj turizma u selima. U susednim zemljama, api turizam je uzeo maha.

"Pčelarstvo, kao jedna grana agroturizma, trebalo bi da postane sve popularnije zbog toga što promoviše zdrav život. A zdrav život su i med i svi ostali pčelinji proizvodi. Mi ćemo u narednom periodu pčelarstvo staviti na turističku mapu grada. Pokušaćemo da prezentujemo pčelarstvo kao turistički potencijal", tvrdi Jaroslav Stevanov, saradnik TO Zrenjanin za ruralni turizam.

Dodaje da je cilj da turisti dođu da obiđu pčelinjake i da probaju proizvode. Radiće se i na edukaciji pčelara, da urede parkove i pčelinjake.

"Trebalo bi raditi i na otvaraju pčelarske komore - API komore. To postoji u Ukrajini, Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj. U njima ljudi koji imaju problema, na primer, sa bronhitisom mogu da dođu da udišu vazduh iz košnice", objašnjava Stevanov.

Foto: Jasna Bajšanski