Naučnici u Ujedinjenom Kraljevstvu uspešno su testirali dve napredne tehnike za brzo i precizno prepoznavanje lažnog meda
Sve više se povećavaju napori za suzbijanje lažnih proizvoda. Naučnici sa Univerziteta Cranfield u Ujedinjenom Kraljevstvu uspešno su testirali dve nove metode za utvrđivanje autentičnosti meda, čime su otvorili put za brza i precizna testiranja, prenosi Science Daily.
Med se, ističu, često falsifikuje dodavanjem jeftinih šećernih sirupa. Kako navode, izveštaj Evropske komisije iz 2023. godine pokazao je da je 46 odsto od 147 testiranih uzoraka verojatno bilo pomešano sa jeftinim biljnim sirupima.
Naime, vrlo je teško otkriti lažne proizvode budući da se karakteristike meda razlikuju zbog izvora nektara, sezone berbe i geografskih razlika. Metode provere autentičnosti su, objašnjavaju, skupe i vremenski zahtevne. Zato raste potreba za pouzdanim testiranjem i donošenjem novih pravila za borbu protiv prevara.
Istraživački projekt pod vođstvom dr Mari Anastasiadi sa Univerziteta Cranfield, u saradnji s Agencijom za standarde hrane i Većem za nauku i tehnologiju, koristio je specijalizovanu tehniku svetlosne analize za otkrivanje lažnog meda bez otvaranja tegle.
Uzorci meda iz Ujedinjenog Kraljevstva, obogaćeni sirupima od pirinča i šećerne repe, testirani su neinvazivnom tehnikom Ramanove spektroskopije (Spatial Offset Raman Spectroscopy ili SORS). Ona je prvo razvijena za farmaceutsku i sigurnosnu dijagnostiku, a pokazala se vrlo preciznom u otkrivanju šećernih sirupa u ovoj namirnici. Naučnici su kombinovali SORS sa mašinskim učenjem (machine learning) kako bi uspešno identifikovali šećerne sirupe iz različitih biljnih izvora.
"Med je skup i tražen - i može biti meta prevaranata, zbog čega pravi proizvođači ostaju bez zarade, poverenje potrošača se potkopava. Ova metoda je efikasna, pa je brz alat za identifikaciju sumnjivih uzoraka, što pomaže industriji da zaštiti potrošače i proveri lance snabdevanja", objasnila je dr Anastasiadi.
Ovaj alat je prijenosiv i jednostavan za implementaciju, što ga čini idealnim za ispitivanje duž lanca snabdevanja.
U drugoj studiji, u saradnji s Agencijom za standarde hrane i Institutom za globalnu sigurnost hrane na Kraljičinom univerzitetu u Belfastu, korišćeno je DNA barkodiranje za otkrivanje pirinčanih i kukuruznih sirupa u medu iz UK.
"Do sada se DNA metode nisu široko koristile za ispitivanje autentičnosti meda. Ipak, naša studija je pokazala da je ona osetljiva i pouzdana za otkrivanje falsifikovanja i potvrđivanje porekla sirupa dodatih u med. Velika varijabilnost njegovog sastava čini ga posebno teškim za proveru autentičnosti. Zato bi ova tehnika mogla smanjiti problem prevara", rekla je dr Anastasiadi.
Naučnici su analizirali 17 uzoraka od pčelara i četiri uzorka kupljena u supermarketima i onlajn prodavnicama iz različitih delova UK-a. Uzorci, različitih izvora cvetnog nektara i sezona, obogaćeni su kukuruznim i pirinčanim sirupima iz različitih zemalja. DNA barkodiranje, metoda koja se već koristi u proveri autentičnosti hrane za identifikaciju biljnih vrsta u proizvodima, pokazalo se efikasnim u otkrivanju sirupa, čak i pri niskim nivoima od jedan odsto.
"Važno je imati uzorke poznatog porekla i čistoće kako bi se metode mogle potvrditi, pa smo zahvalni udruženjima pčelara sa kojima blisko surađujemo na našim projektima", zaključila je doktorantkinja sa Univerziteta Cranfield, Sofi Dod.
Tagovi
Autor