Oktobar je za pčelare mesec koji naizgled deluje mirno, ali je zapravo ključan

Oktobar je za pčelare mesec koji naizgled deluje mirno, ali je zapravo skriveno ključan. Pčelinja aktivnost znatno se smanjuje, a zajednice se tiho pripremaju za predstojeću zimu. Iako se obim posla postepeno smanjuje, svaka radnja direktno utiče na to da li će pčelinja zajednica uspešno prezimiti i hoće li u proleće započeti novu proizvodnu sezonu snažnim društvom.

Danju temperature mogu biti još relativno blage, ali noću se već oseća hladnoća. Ritam aktivnosti pčelinje zajednice se menja, matica postepeno smanjuje ili potpuno prestaje sa polaganjem jaja, a poslednja generacija zimskih pčela postepeno izlazi iz zidova. Te pčele, izležene u avgustu, septembru i početkom oktobra, nose odgovornost za održavanje temperature zimskog klupka tokom cele zime i za negovanje novih pčela u rano proleće. Njihovo zdravstveno stanje i brojnost direktno određuju uspeh zimovanja pčelinje zajednice.

Prirodno formiranje zimskog klupka

Kada spoljašnja temperatura padne ispod 11 do 12 stepeni Celzijusa, pčele počinju da se okupljaju u zimsko klupko unutar košnice. Klupko se obično formira na području zadnjeg legla koje instinktivno smanjuju dolaskom hladnijih dana i bespašnog dela godine, prave ga na dakle saću gde se nalazi poslednja generacija legla. Ako leglo još postoji, skupiće se oko njega; ako je leglo već potpuno izašlo, odabraće poslednje saće iz kojeg su pčele izašle kao središte klupka.

Struktura klupka ima izuzetnu organizaciju. Centar je uvek mesto gde se nalazi matica, a oko nje su mlađe radilice, dok su na spoljašnjem sloju starije radilice. Spoljašnje pčele povremeno menjaju mesta sa unutrašnjim kako bi se smenjivale u grejanju. Temperatura u središtu klupka održava se između 25 i 30 stepeni Celzijusa, dok se na ivičnom području spušta na oko 10 stepeni. Bez obzira na to koliko spoljašnja temperatura padne, pčele će trošenjem meda proizvoditi toplotu kako bi održale taj temperaturni gradijent.

Pčelinja zajednica u oktobru potroši oko 2 kilograma meda, ali taj broj može varirati zavisno od godine, snazi zajednice i vremenskih uslova. Što je zajednica jača, to je bolja njena sposobnost zadržavanja toplote, a potrošnja meda po pčeli je niža, upravo zato je uspešnost zimovanja jakih zajednica znatno veća od slabih.

Poslednje unutrašnje prilagođavanje zajednice

Radilice obavljaju važan unutrašnji posao: preraspodelu zaliha meda u košnici. Med prenose blizu mesta gde će se formirati klupko, kako tokom zime ne bi morale da putuju na velike udaljenosti do hrane. Istovremeno, pčele propolisom zatvaraju sve pukotine na košnici, što je njihov prirodni odbrambeni mehanizam protiv hladnog vetra i uljeza.

Pčelari u ovom mesecu treba da posmatraju da li je zajednica dovršila te pripreme. Ako se ustanovi da je raspored zaliha meda nepovoljan, može biti potrebna ručna intervencija prilagođavanjem položaja saća kako bi se klupko usmerilo na najbolje mesto. Ipak, ta radnja mora biti izuzetno pažljiva jer prekomerno uznemiravanje remeti već uspostavljeni ritam temperaturne regulacije zajednice.

Poslednji pregled i nužne radnje

Period je kada pčelar obavlja poslednji temeljan pregled. Svrha tog pregleda je samo jedna: potvrditi ima li zajednica maticu. Zajednica bez matice zimi gotovo sigurno neće preživeti, a umesto da polako ugine tokom zime, bolje ju je što pre spojiti sa zajednicom koja ima maticu.

Pregled treba obaviti tokom sunčanog dana, bez vetra, a radnja mora biti brza. Otvaranje košnice u tom periodu rasipa dragocenu toplotu i može izazvati pljačku - pčele iz drugih zajednica mogu ući u košnicu i oteti med. Zato vreme pregleda treba skratiti na najmanju moguću meru, a pažnju usmeriti samo na to postoji li matica i da li ima dovoljno meda, bez detaljnog pregledanja svakog saća.

Ako se tokom pregleda ustanovi da je zajednica izgubila maticu, pčelar mora odlučiti brzo. U oktobru više nije moguće uzgojiti novu maticu, a jedini izlaz je spojiti zajednicu bez matice sa susednom zajednicom koja je ima. Pri spajanju treba zadržati samo jednu, obično mlađu i onu sa boljim rezultatima polaganja jaja. Spajanje treba obaviti u večernjim satima, koristeći klasičnu metodu sa novinama kako bi se mirisi dveju zajednica postepeno stopili i izbegao žestoki sukob koji izaziva direktno spajanje.

Za zajednice koje su očigledno preslabe, ali još imaju zdravu maticu, pčelar takođe može da razmotri njihovo spajanje sa jakom zajednicom. Slabe zajednice same po sebi nose izuzetno visok rizik zimovanja, a spajanjem se ne samo osigurava sposobnost prezimljavanja jake zajednice, nego i pčele iz slabe zajednice mogu dati svoj doprinos u jakoj zajednici. Tu odluku treba doneti do početka oktobra kako bi spojena zajednica imala dovoljno vremena ponovo da organizuje zimsko klupko.

Uređivanje i zaštita saća

Mesec je ovo takođe ključnog perioda za uređivanje i skladištenje viška saća. Letnje nastavke i saće koji su se koristili za skladištenje meda trebalo je do tog trenutka već skinuti sa košnica, jer ako se prazno saće ne obradi na vreme, izuzetno je podložno napadu voštanog moljca.

Larve voštanog moljca buše saće, ostavljajući za sobom isprepletene tunele i niti, a u težim slučajevima celo saće može postati nepregledna masa neupotrebljivog voska. Pri oktobarskim temperaturnim uslovima aktivnost voštanog moljca možda još nije potpuno prestala, a ako se saće čuva na toplijem mestu, šteta će se nastaviti.

Suzbijanje voštanog moljca na prirodan način

Prostor za čuvanje saća treba da bude suv, prozračan i hladan. Tradicionalne metode uključuju sumporisanje, ali treba imati na umu da sumpor ubija samo odrasle jedinke i larve voštanog moljca, a ne i jajašca, pa se sumporisanje mora ponoviti nakon dve nedelje. Mogu se koristiti i druge proverene metode zaštite od štetočina, ali bez obzira na odabranu, redovno proveravanje uskladištenog saća je neizostavno. Ako se ustanovi da je voštani moljac ponovno aktivan, potrebno je odmah ponoviti postupak.

Saće koje još sadrži manje količine meda može se staviti izvan pregradne ploče ili iznad poklopca jake zajednice, kako bi ga pčele očistile pre skladištenja. Ipak, uslov za tu radnju je da je zajednica zdrava i dovoljno jaka, inače proces čišćenja može izazvati pljačku.

Toplotna izolacija i provetravanje košnice

O tome treba li u oktobru dodati toplotnu izolaciju košnici, u pčelarskim krugovima postoje različita mišljenja. Tradicionalni pristup naginje tome da se izolacioni materijal počne dodavati, ali savremena pčelarska praksa pokazuje da preterana izolacija može biti štetna za zajednice normalne snage. Uz klimatske promene, i taj deo postaje nepotreban.

Temeljno načelo izolacije košnice je sledeće: pomoći zajednici da smanji temperaturne oscilacije, a ne stvoriti toplu sredinu unutra. Preterana izolacija dovodi do toga da se klupko prerano raširi, aktivnost pčela se povećava, potrošnja meda ubrzava, a vlaga u košnici teško izlazi. Najveća opasnost unutar zimskih košnica često nije hladnoća, nego vlaga. Tokom proizvodnje toplote trošenjem meda, pčele za svaki kilogram potrošenog meda proizvedu oko 1 litar vode. Ako se ta vlaga ne može pravovremeno izbaciti, kondenzuje na zidovima košnice i saću, što dovodi do vlaženja pčela, pojave plesni i bolesti.

Zato u oktobru težište izolacije treba staviti na zaštitu od vetra i vlage, a ne na puko postizanje temperature. Za Langstrotove košnice, na poklopac se može staviti nekoliko slojeva novina ili talasastog kartona kao jednostavan izolacioni sloj; za AŽ košnice, slični materijali mogu se staviti iznad matične rešetke ili iznad ventilacione mreže. Svrha tih mera nije zagrevanje košnice, nego usporavanje gubitka toplote iz košnice, uz istovremeno omogućavanje izlaska vlage kroz ventilacionu strukturu.

Regulacija provetravanja jednako je važna. Ventilacioni otvori na poklopcu Langstrotove košnice mogu se okrenuti u poluotvoreni položaj, prema prednjoj strani košnice, čime se osigurava protok vazduha, ali se izbegava direktno uvođenje hladnog vetra. Pukotine na samom telu košnice ne treba potpuno zatvarati jer je odgovarajuća izmena vazduha nužna za sprečavanje kondenzacije u košnici.

Mere protiv glodara i vlage

Pre prvog mraza pčelar mora da obavi jedan važan posao: da postavi zaštitnu rešetku na letu košnice. Miševi u jesen traže topla mesta za zimovanje, a košnica je za njih izuzetno privlačna. Ako miš uđe u košnicu, glodaće saće, na dnu košnice nagomilavati otpad, a stalno uznemiravanje sprečiće zajednicu da održi stabilno zimsko klupko, što na kraju može dovesti do slabljenja, pa i uginuća zajednice.

Veličina oka zaštitne rešetke na letu treba da bude takva da pčele mogu normalno ulaziti i izlaziti, ali da spreči prolaz mišu. Vreme postavljanja ne sme biti prerano jer bi to moglo uticati na poslednju fazu jesenje paše, ali ni prekasno - mora se završiti pre nego što noćna temperatura stabilno padne ispod granice mraza.

Istovreneno treba prilagoditi i nagib košnice. Treba da bude blago nagnuta prema napred kako bi kondenzovana voda iz košnice mogla oticati kroz leto, a ne nakupljati se na dnu. Ako je košnica postavljena na ravnom terenu ili nagnuta prema nazad, zimska voda unutar košnice namočiće dno i donje saće, što će ozbiljno naštetiti zajednici.

Jesenje suzbijanje varoe

Oktobar je ključan period za suzbijanje varoe. U tom je trenutku broj poklopljenog legla u zajednici znatno smanjen, a mnoge zajednice potpuno prestaju sa polaganjem jaja, što znači da veliki broj varoa gubi skrovište i izlaže se na telu pčela, pa se efikasnost akaricida znatno povećava.

Šteta koju varoa nanosi nije samo u sisanju hemolimfe. Novija istraživanja pokazuju da varoa uglavnom hrani masno telo pčela - tkivo ključno za skladištenje energije, regulaciju imuniteta i detoksikaciju. Hranjenjem varoe ozbiljno slabi imuni sistem pčela, a istovremeno se prenose brojni virusi, među kojima je najopasniji virus deformisanih krila. Pčela koju je varoa ugrizla ne samo da ima skraćen životni vek nego i drastično smanjenu otpornost na bolesti.

Suzbijanje varooze nakon mednih paša - nemojte propustiti najvažniju stavku

Strategija suzbijanja treba se zasniva na prethodnim rezultatima praćenja. Ako je u septembru sproveden efikasan tretman, težište oktobra treba da bude na potvrđivanju učinka suzbijanja i, ako je potrebno, na dopunskom tretmanu. Dostupni preparati uključuju oksalne kiseline i timolne proizvode, ali treba paziti na temperaturne uslove. Oksalna kiselina najbolje deluje u periodu bez legla, dok timol zahteva određenu temperaturu za isparavanje.

Svaki postupak suzbijanja varoe treba strogo da sledi uputstva proizvođača kako bi se izbegla prekomerna upotreba koja dovodi do prekoračenja ostataka lekova u pčelinjim proizvodima. Ne preporučuje se slepo sprovođenje tretmana bez podataka iz praćenja jer prekomerna upotreba ne samo da rasipa resurse nego može ubrzati razvoj otpornosti varoe na akaricide.

Uređenje okoline pčelinjaka

Oktobarski pčelarski poslovi uključuju i održavanje same okoline pčelinjaka. Bojenje i popravke košnica treba obaviti u tom razdoblju, dok je aktivnost pčela smanjena, a zajednice još nisu potpuno ušle u stanje zimovanja. Pri bojenju treba koristiti proizvode niske toksičnosti za pčele i osigurati da se potpuno osuše pre nego što pčele dođu u dodir sa njima.

Orijentaciju i položaj košnica takođe treba ponovo razmotriti. Idealan zimski položaj je zaklonjen od vetra i okrenut prema suncu, ali treba imati na umu: ako je košnica zimi izložena direktnom sunčevom svetlu, to može podstaći pčele da izleću iz košnice tokom hladnih dana. Pčele koje izađu, a padnu na sneg ili hladne predmete, ubrzo gube sposobnost kretanja i uginu. Zato "toplota" zimskog sunca može biti zamka.

Ako u blizini pčelinjaka postoji potreba za vodom, može se postaviti pojilica. Ipak, treba paziti da se, kako temperature padaju, pčele u hladnoj vodi lako utapaju. U pojilicu treba staviti plutajuće predmete poput slame ili drvenih pločica kako bi pčele mogle sigurno da stoje na ivici vode i piju. U vodu se može dodati mala količina meda kako bi se pčele privukle, ali količina mora biti minimalna jer bi inače izazvala pljačku.

Zimske pripreme pčelara

Kako se obim posla u pčelinjaku smanjuje, oktobar je i period kada se pčelar okreće unutrašnjem radu i pripremama za sledeću godinu. Čišćenje, popravke i zamena pčelarske opreme mogu se obaviti u tom periodu. Okviri, matične rešetke, hranilice i drugi pribor korišćen tokom sezone treba temeljno očistiti, ukloniti propolis i vosak, a oštećene delove popraviti ili zameniti.

Za samog pčelara, deseti mesec je dobro vreme za sređivanje evidencije i analizu učinka protekle sezone. Koje su zajednice bile najbolje, koje matice treba zameniti, koje mere upravljanja treba prilagoditi, ti zapisi će tokom zime postati osnova za planiranje sledeće godine. Pčelarstvo je delatnost koja uveliko zavisi od iskustva i posmatranja, a svaki sezonski uspeh ili neuspeh vredan je pažljive analize.

Zimskim zajednicama nije potrebno često uznemiravanje. Poslednji važan posao u tom mesecu možda je upravo naučiti "pustiti" zajednicu da u miru dočeka zimu, nakon što su obavljene sve potrebne pripreme. Pčele bolje od svakog pčelara znaju kako da prezime; zadatak je njegovov da im pre oktobra stvori što bolje uslove, a zatim veruje njihovom instinktu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor