• Invazivni stršljen
  • 09.12.2019. 10:00

Orijentalni stršljen u regionu - pretnja pčelama i pčelarima

Ovaj stršljen je poput evropskog, ali je drugačijih boja i drugačijeg uzorka. Kutikula je crvenkasta, sa žutim prugama na leđima i žutim mrljama na glavi. Oni svoja gnezda grade pod zemljom dok evropski gnezda grade na visini.

Foto: Depositphotos/tassos
  • 717
  • 45
  • 0

U Sloveniji se ove jeseni pojavio orijentalni stršljen (Vespa orientalis), invazivna vrsta koja bi na proleće mogla napraviti velike štete u pčelinjacima, piše stručni časopis "Slovenski čebelar", a prenose mediji u toj zemlji. 

U Sloveniju došao iz Trsta?

Orijentalski stršljen živi u jugozapadnoj Aziji i severnoj Africi, Madagaskaru i u nekim delovima jugoistočne Evrope. U Sloveniju je mogao doći iz Trsta, gde su viđeni prošle godine. Iako ima upečatljivo svojstvo zbog čega ga nazivaju živom solarnom elektranom, pčelari i voćari nisu zadovoljni zbog njegove pojave jer im nanosi značajnu štetu.

Njegovu pojavu prijavio je pčelar 13. septembra ove godine, u mestu Ankarana, a da se radi o orijentalskom stršljenu, potvrđeno je u Nacionalnom institutu za biologiju, pišu u stručnom časopisu. 

Drugačijih boja i uzoraka 

Ovaj stršljen je poput evropskog, ali je drugačijih boja i drugačijeg uzorka. Kutikula je crvenkasta, sa žutim prugama na leđima i žutim mrljama na glavi. Oni svoja gnezda grade pod zemljom dok evropski gnezda grade na visini - drveću, tavanima, nadstrešnicama. 

Poput azijskih koji su se već proširili na delove Evrope, ovi predatori uzrokuju znatnu štetu u pčelarstvu jer u proleće upadaju u košnice, uzimaju med, polen, ali i pčele pa ih nose u svoja gnezda kako bi nahranili svoj podmladak. Posledice su jasne - smanjenje broja pčela u jednom društvu, manje meda i polena. Štete prave i u voćnjacima i vinogradima u leto i ranu jesen, ali uzimaju i mlado lišće i grančice koje koriste u gradnji gnezda. 

Uništavajte ih, ali čuvajte domaće, evropske stršljenove

Stručnjaci pozivaju pčelare koji na proleće u blizini svojih pčelinjaka primete invazivne stršljenove da ih uništavaju, ali da vode računa da su domaći evropski stršljeni korisni.

U suzbijanju je najbolje potražiti gnezda i uništiti ih pre nego što se u njima izlegu matice, preporučuje "Slovenski čebelar".

Dr. Danilo Bevk iz ljubljanskog Instituta za biologiju upozorava da različite vrste stršljena treba razlikovati po obliku i bojama, ali i prema načinu građenja gnezda, kako se ne bi uništavali domaći stršljeni koji su u prirodi korisni jer uništavaju neke štetočine. 


Tagovi

Orijentalni stršljen Ivanzivni stršljen Predator Opasnost za pčele


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.