Pčelarenje učio od mentora preko vibera, sada nudi bogatu paletu proizvoda od meda

U vranjskom kraju ljudi često znaju da kažu da ko jednom iskoreni pčele u svom dvorištu teško će ih ponovo zapatiti. To, međutim, nije slučaj sa porodicom Dragana Kostića. Kada je njegov deda prestao da ih čuva on je silno želeo da nastavi porodičnu tradiciju. Za to smogao je snage pre sedam godina uz pomoć dobrih ljudi koji su mu poklonili tri košnice. Jednu je dobio od kolege iz svog kraja, a druge dve od dvojice prijatelja iz Niša.

Težak početak

Kada se seti toga naš sagovornik obavezno istakne da je to bio baš težak početak zato što nije imao od koga da uči pčelarenje. Zbog toga je preko vibera angažovao mentora, koga je uključivao na video poziv kad god je trebalo nešto da uradi u pčelinjaku.

"Najpre bih mu preko videa pokazao unutrašnjost košnice, a potom bi mi on govorio šta treba da radim. Rad u pčelinjaku u takvim uslovima je bio veoma težak, ali sam taj nedostatak nadoknađivao čvrstom rešenošću da uspem", priča Dragan prisećajući se svog neverovatnog pčelarskog početka.

U međuvremenu je upoznao neke tamošnje pčelare koji su bili spremni da mu pomognu pa je rad u pčelinjaku za njega prestao da bude stresan. Naprotiv svaki odlazak za njega je predstavljao pravo zadovoljstvo. Ovo pogotovo kada bi otvorio košnicu i bacio pogled na pčelinju zajednicu koja besprekorno funkcioniše. Počeo je polako i da povećava broj pčelinjih društava u čemu je imao veliku podršku od svoje porodice.

"Povećao sam broj košnica jer sam želeo da ozbiljno pčelarim. Sa tri to ne može. Može iz njih da se izvrca med za kućne potrebe i "kolačiki", a za mene koji sam želeo više to nije bilo dovoljno."

Ništa bez dobre literature i prakse

U tom periodu imao je sreću da svoje znanje nadogradi pored jednog profesionalnog pčelara koji je videći koliko voli pčelarenje počeo da ga upućuje u sve tajne ovog zanata. Išao je na njegov pčelinjak da mu pomogne, ali i da kroz praksu vidi koliko zapravo zna. To mu nimalo nije palo teško jer je u međuvremenu pročitao ozbiljnu literaturu o pčelarenju do koje je došao tako da je kada je krenuo sa njim da radi shvatio da ima dobru osnovu koju samo treba da nadograđuje.

On i danas, kada u svom posedu ima 45 pčelinjih društava, uči o pčelarenju i proširuje svoje znanje. Kaže da je to mnogo važno jer novi klimatski uslovi diktiraju načine pčelarenja kojima svaki pčelar mora da se prilagođava.

"Pčelarstvo se uči tokom čitavog života i opet ne može da se nauči sve", ističe naš sagovornik.

U požaru izgubio polovinu pčela

Tokom proteklih godina on je u svom pčelinjaku koji se nalazi u selu Suvi Dol imao dosta izazova. Najveći se dogodio u vreme velikog šumskog požara koji je prošle godine zahvatio i rastinje oko njegovog pčelinjaka. Sva sreća što je dan pre toga pokosio travu u pčelinjaku sa više od 40 košnica zahvaljujući čemu je polovina pčela uspela da preživi.

Požar u Deliblatskoj peščari - jak vetar otežava gašenje

Gubitak pčela je uspeo ove godine da nadoknadi i ponovo dovede pčelinjak u ekstra stanje zbog čega se posebno oseća motivisano. Nije imao problem ni sa varoom koju je u startu počeo da čisti. Bilo mu je bitno da ojača svoja društva pa im je iz tog razloga ostavio bagremovog meda u košnicama onoliko koliko im treba zato što mu je stalo da svoje pčele zazimi na prirodnom medu.

Solidan bagrem, zbog vrućina ništa od livade

Ističe da je ova godina, u odnosu na prošlu, bila solidna što se tiče bagremove paše. Kaže da ne očekuje livadski zbog velikih vrućina, ali ga pored bagremovog meda ima u ponudi po ceni od 1.200 dinara. Po toj ceni ga je prodavao i na Manifestaciji "Dani Vranja" gde je promovisao svoje proizvode poput oraha u medu, kandirano i suvo voće u medu, saće u medu, vosak, propolis kapi, propolis sprej i kremu za lice na bazi propolisa.

Spremanje ovih proizvoda su u domenu ostalih članova porodice i supruge Vesne koja ističe da posetiocima gotovo uvek zapadne za oko kandirano i suvo voće u medu koje je blagodetno za jačanje imuniteta. Ovo tim pre što se u njemu nalazi 11 vrsta suvog i kandiranog voća počevši od badema, indijskog oraha, brusnice, lešnika, ananasa, suve smokve, papaje …

U letnjim mesecima aktuelna je i njihova krema za suvu i ispucalu kožu. Čini je propolis koji je prirodni antibiotik i neven koji spada u red najlekovitijih biljaka, a koji je našao primat u lečenju rana i opekotina. Ona je svom suprugu od velike pomoći i u pčelinjaku prilikom obavljanja nekih jednostavnijih poslova. Pored njega je prevazišla i strah od uboda pčela tako da ima sve predispozicije dobrog pčelara.

Ovo dvoje ljudi imaju dosta planova za budućnost u vezi pčelarstva. Pored ovih proizvoda od meda želeli bi da rade i sapune na bazi meda, ali i pčelinje otrove. Cilj im je da postanu vlasnici još jedne platforme koju će ispuniti pčelama. Oni već imaju dve, a kada ispune i nju planiraju da na stacionaru imaju negde oko sto proizvodnih društava.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor