Pčele se bude - vreme je za detaljan pregled košnica

Tek sada u našim krajevima, a nikako pre, otprilike od sredine meseca pa na dalje, zavisno naravno o godini i od lokaciji pčelinjaka, vide se ukupni rezultati prošlogodišnjeg jesenjeg uzimljavanja pčelinjih zajednica. Teško je unapred odrediti datum kada odraditi nešto bez obzira radi li se o određenoj ili više lokacija. To treba proceniti svaki pčelar za sebe. U ovom mesecu prerano je gore nego da malo i "zakasnite" sa prelistavanjem okvira u košnici. Eventualne gubitke možete proceniti i preko leta košnice isto kao i ima li u nekoj meri premalo pčela. 

Dakle, zimski su gubici, nažalost, uobičajena pojava te ih pčelari pokušavaju svojim aktivnostima tokom uzimljavanja svesti na najmanju moguću meru. U martu na njih nemate gotovo pa nikakav direktan uticaj.

Uslovi koji nam ukazuju na stanje košnice:

• Prisutne sve faze legla (dakle ne tražimo maticu), larvi i pčela;
• Matica ima dovoljno mesta za zaleganje;
• Ima dovoljan broj pčela svih starosnih skupina kako bi se mogle brinuti i o podmlatku i o unosu nektara i polena;
• Na pčelinjaku je prisutna voda u higijenskim pojilicama;
• Uvek ima dovoljno hrane unutar i/ili izvan košnice;
• Prostor je prikladne veličine zavisno od brojčanog stanja košnice.

Preporuka je i dalje nedeljno pratiti stanje zajednica ne bi li na vreme uočili eventualne probleme. Naravno da za sve gubitke pčela tokom zimovanja nisu nužno krivi sami pčelari, oni se događaju i u prirodnim staništima možda i u većoj meri samo se za njih ne zna toliko niti ih je moguće u potpunosti pratiti.

Pregledajte košnice detaljno

Najvažniji posao u martu, iako su naravno svi poslovi uvek sami po sebi važni, je kada to vreme omogući detaljan pregled stanja preostalih uspešno prezimljenih zajednica i uklanjanje onih košnica koje to nisu uspele. Tek nakon detaljnog pregleda stanja uz sanaciju gubitaka možemo kasnije početi s planiranjem sezone koja nas očekuje.

Taj prvi pregled ne obavljamo za vreme previše vetra i ne kod temperaturama ispod 15-16°C što će zavisiti ne samo od smeštaja pčelinjaka, da li u hladu ili na suncu već i od nadmorske visine.

Kako detaljno pregledati?

Pre pregleda svu potrebnu opremu prethodno približimo košnicama koje smo taj dan imali namere da pregledamo. Uostalom sve radove u pčelinjaku uvek moramo da počnemo na takav način. To je osnovni uslov da ćemo brzo, bez nepotrebnog uznemiravanja pčela i preteranog "provetravanja" legla i zajednice uraditi pregled.

Prvo ustanovimo na osnovu pronađenog legla u svim stadijumima unutar okvira ima li zajednica maticu. Legla dakle treba da budu u svim stadijumima: jaje, savijena i ispružena larva, poklopljeno leglo. Stanje ocenjujemo prema tome da mora biti pokriveno neprekinutim plohama unutar ćelija saća. Kod okvira na kojima se nalazi i poklopljeno, središnji deo legla je poklopljen dok se prema krajevima nalazi mlađe leglo.

Kod procene zdravstvenog stanja pažnju usmeravamo i na okvire odnosno satonoše i saće. Na njima ne bi smelo da bude nikakvih mrlja te ukoliko ih ima zaključujemo da je ta zajednica prezimila na nekvalitetnoj hrani (medu) i u neprikladnim uslovima.

Okvire sa starim saćem zamenimo unapred pripremljenim novim okvirima koje će pčele doraditi čime preventivno sprečavamo neke od bolesti i pčelinjeg legla pa utičemo na zdravstvenu ispravnost svih proizvoda.

Osigurajte hranu pčelama

Početkom marta zalihe hrane su takođe, uostalom kao i tokom cele godine, bitne. Ali, u martu tim više jer u tom mesecu izlaze prve brojnije generacije pčela koje će nam kasnije uneti u košnicu određene zalihe pčelinjih proizvoda. Nema li zajednica dovoljno hrane koju ocenjujemo odokativno, dakle oko šesto do osam kilograma meda na okvirima početkom marta i moguće pet do šest krajem, tada zajednicama dodajemo dodatne spremljene okvire s medom kako bi imale u svako doba dovoljne zalihe. Uvek možemo koristiti i Veićevu metodu "autoprihrane pčela" preostalim medom iz košnice ili nešto što je vama dostupno, a ovim životinjicama prihvatljivo.

Kod prvog prolećnog pregleda poređenjem preko postojećeg legla beležimo plodnost matice. Slabe ili bolesne zajednice utiču direktno i na to jer virusi i bolesti (nozemoza, varoza, bolesti legla…) koji se mogu javiti u pčelinjoj zajednici prema istraživanjima utiču i na nju.

Slabije zajednice, bez razmišljanja pripajamo drugim jačim ili istima u cilju dobivanja jačih. Razlog je da se uložen trud u razvijanje takvih najčešće ne isplati jer će jače daleko pre doseći snagu da nam sakupe proizvode i da ih možemo umnožiti po potrebi. Pre postupka pripajanja dakako treba utvrditi jesu li obe zajednice zdrave pa time i sposobne za dalje prolećno širenje i jačanje.

Pčelinjim zajednicama koje imaju od pet do sedam zaposednutih ulica prilikom prvog pregleda smanjujemo prostor košnice po potrebi. U onom prevelikom one će neuspešno grejati leglo prilikom hladnijih noći, a poznata je stvar da se ugodnije osećaju u skučenijem nego u prevelikom prostoru. Zajednice iznad osam ili devet okvira su sposobne za samostalan napredak i njima ako je potrebno samo dodajemo nove okvire sa satnim osnovama i hrane po potrebi. Broj okvira nemojte shvatati doslovno. Jedan više ili manje neće igrati preveliku ulogu u stanju važe zajednice i lako će ga pčele "odraditi".

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor