Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pčela tikvarica
  • 12.10.2024. 16:00

Populacija jedne vrste pčela porasla zbog intenzivnog uzgoja tikvi

Uticaj intenzivne poljoprivrede na evoluciju korisnih oprašivača slabo je shvaćen. Jedno istraživanje je pokazalo zanimljive rezultate

Foto: Shutterstock/Devan Rawn
  • 106
  • 48
  • 0

 

Nova studija, pod vođstvom Univerziteta Penn State otkrila je da se pčela tikvarica (Eucera pruinosa) razvila kao odgovor na intenzivan uzgoj tikava iz roda Cucurbita. Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, prvo je koje je pokazalo da poljoprivreda deluje kao evolucioni faktor na divlje oprašivače.

"Kada razmišljamo o insektima koji imaju koristi od intenzivne poljoprivrede, obično pomislimo na štetočine poput određenih vrsta moljaca, muva i buba", rekla je profesorica entomologije na Penn Stateu, Margarita López-Uribe

Istakla je da je ovo prvo istraživanje koje identifikuje adaptivne procese oprašivača kao odgovor na ljudsku poljoprivrednu praksu. Kako kaže, pokazuje da je ona u Severnoj Americi imala dubok uticaj na evolucionu istoriju insekta koji je ključni oprašivač tikava.

"Međutim, uticaj intenzivne poljoprivrede na evoluciju korisnih oprašivača slabo je shvaćen. Otkrili smo da je omogućila povećanje populacije ove pčele, a to bi mogao biti slučaj i s drugim oprašivačima“, navodi.

Oprašivač tikava se prilagodio (Shutterstock/Focused Adventures)

Sam Šeiner, direktor programa Nacionalne naučne fondacije SAD-a, koja je delimično finansirala ovo istraživanje, objasnio je da je oprašivanje ključan proces koji utiče na većinu hrane koju konzumiramo. 

"Ovo istraživanje naglašava kako pripitomljavanje biljaka može imati važne indirektne efekte na organizme koji oprašuju te biljke", rekao je Šeiner. Naglasio je važnost razumevanja kako ljudske aktivnosti, poput poljoprivrede i urbanizacije, utiču i nastavljaju da utiču na oprašivače, što je ključno za prehrambenu sigurnost. 

Širenje širom Severne Amerike

U prošlosti je divlja tikva Cucurbita foetidissima, veličine bejzbolske lopte, koja je rasla u pustinjskim područjima Meksika i jugozapadnog SAD-a, bila glavni izvor polena za pčelu tikvaricu. Tikva je, uz kukuruz i pasulj, bila jedna od "tri sestre" - ključnih kultura autohtonih naroda Amerike. Pre otprilike 5.000 godina, domoroci su započeli pripitomljavanje vrste C. pepo, srodnika C. foetidissima.

Cvet tikve veličine bejzbolske lopte bio je glavni izvor polena za pčelu tikvaricu (Shutterstock/The Jungle Explorer)

Široko rasprostranjen uzgoj kultura - koje su uključivale bundeve, tikve i tikvice - započeo je kasnije, pre oko 3.000 godina, a u Severnoj Americi se  intenzivirao pre otprilike 1.000 godina uvođenjem kukuruza.

"Sadeći tikve širom Severne Amerike, ljudi su stvorili stanište za pčelu tikvaricu, što je omogućilo eksploziju njene populacije. Danas se ona nalazi širom SAD-a i jugoistočne Kanade - daleko izvan područja njenog prvobitnog izvora hrane", rekla je López-Uribe. 

Prelaz na poljoprivredna staništa

Kako bi istražili evoluciju ove pčele, naučni tim sekvencirao je njen genom, analizirao genetsku strukturu i tragao za znakovima prilagođavanja. Smanjena genetska raznolikost, prema López-Uribe, može ukazivati na takozvane "selektivne proboje" - proces kojim korisne mutacije postaju dominantne. Tim je takođe razvio algoritam za procenu migracija i veličine populacija.

Otkrili su da je prelaz sa divljih biljaka na poljoprivredna staništa povezan sa smanjenjem genetske raznolikosti u delovima genoma.

"Gotovo 20 odsto genoma pčele povezano je sa ovim probojima", objašnjava López-Uribe.

Posebno su bili povezani proboji u genima povezanim s hemosenzacijom - odnosno prevođenjem hemijskih signala iz okoline u neurološke koje organizam može da interpretira. U ovom slučaju, hemosenzacija se odnosi na njenu sposobnost interpretacije mirisnih jedinjenja koje proizvode cvetovi.

"Pripitomljene biljke roda Cucurbita proizvode cvetne mešavine koje su jednostavnije od onih divljih biljaka roda Cucurbita. Verojatno je da se E. pruinosa prilagodila novoj senzornoj okolini u poljoprivrednim staništima, što joj je omogućilo širenje svog područja i značajan porast broja populacije", zaključuje.


Tagovi

Bioraznolikost Pčela tikvarica Margarita López-Uribe Cucurbita foetidissima SAD Entomologija Evolucioni faktor


Autor

Tin Junušić

Više [+]

Magistar novinarstva s iskustvom rada u domaćim i stranim medijima, ljubitelj prirode.