• Proizvodnja meda
  • 13.09.2021. 07:30

Požari u Grčkoj uništili sektor meda - stiže jeftin uvoz i lažni med?

U sledećih 30 godina Grčka bi mogla da ostane bez 300 hiljada tona meda jer je toliko potrebno da se obnovi šuma borova stradala u požaru.

Foto: Depositphotos/mac_sim
  • 111
  • 47
  • 0

Požari su prema procenama ovog leta u Grčkoj uništili više od 10 hiljada pčelinjih košnica.

"Iz tog razloga grčko tržište ostalo je bez isto toliko tona borovog meda", kazao je za euractiv Fereiko Fačin, savetnik za politiku i stručnjak za med u Evropskom udruženju poljoprivrednika Copa-Cogeca.

Izgorela su područja koja su najproduktivnija u toj proizvodnji kao što je ostrvo Evija koji čini čak trećinu tamošnje proizvodnje ove namirnice. Grčka je 2019. godine proizvela nešto više od 22 hiljade tona ovog proizvoda, stoji u podacima UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri čemu borov čini 70 odsto ukupne proizvodnje.

"Za sektor koji je već pod pritiskom, ovo je dodatan udarac", naglasio je Fačin. Pčelari će dobiti podršku u iznosu od 70 evra po košnici iz nacionalnog programa osiguranja kao i 12 evra od Evropske unije. Ali, savetnik napominje da je to samo kratkoročno rešenje istaknuvši da je za obnovu borove šume potrebno 30 godina.

Zbog toga je procenjeno da će ta zemlja u tom periodu izgubiti čak 10.000 tona meda godišnje što je ukupno 300 hiljada u narednim decenijama. Problem stvaraju i klimatske promene koje bi stvar mogle dodatno da pogoršaju.

Povećanje uvoza u EU

Gubitak stabala izazvao je zabrinutost zbog porasta uvoza donoseći sa sobom povećan rizik od potencijalnih prevara.

"Izgubićemo velike količine meda, ali potrošači će nastaviti da ga traže na policama trgovina. To će svakako povećati njegov uvoz u EU", pojasnio je savetnik Copa-Cogece.

EU je drugi najveći svetski proizvođač ovog proizvoda nakon Kine, sa oko 280 hiljada tona godišnje. Osim toga, ovaj sektor je od vitalnog značaja i za oprašivanje useva. Grčka najviše meda uveze iz Ukrajine i Kine i to oko 40 odsto.

Iako je udruženje poljoprivrednika naglasila da nije protiv trgovine, Fačin je istakao kako preplavljanje tržišta jeftinim medom predstavlja rizik za celi sektor. Prema njemu, prosečni troškovi proizvodnje u EU iznose od 3,8 do četiri evra po kilogramu, dok kilogram uvezenog razređenog može koštati samo 1,45 evra.

"Profesionalni pčelari ne mogu da se takmiče sa tako niskim cenama", kazao je Fačin upozorivši na ponudu jeftinog proizvoda koji se najčešće razređuje šećernim sirupom.

Potrebno bolje označavanje

"U današnje vreme koriste se tehnike za krivotvorenje koje je teško otkriti jer su metode zastarele", napomenuo je. Kritikovao je i činjenicu da trenutno ne postoje smernice za celu EU koje postavljaju zajedničke kriterijume za laboratorijsko ispitivanje. 

Još jedno područje koje bi pomoglo u jačanju sektora je ponovno razmatranje označavanje porekla, a svi potrošači žele bolju informisanost o proizvodima na policama trgovina.

Kako prepoznati prirodni med?

Prema Fačinu na etiketama je označeno da li proizvod dolazi iz EU, izvan EU ili kao mešavina. Osvrnuo se na činjenicu da proizvođači mogu da pomešaju med koristeći samo jedan odsto iz zemalja EU, a preostalih 99 odsto iz trećih zemalja, ali na etiketi će pisati da on i dalje ima poreklo iz EU, što može da zbuni potrošače.

On se, naime, ne protivi mešanju već je pozvao na označavanje koje će proizvođačima biti jasnije.

"Ono je jednostavno i efikasno će pomoći unutrašnjem tržištu i proizvodnji u EU, a potrošačima će dati više informacija", zaključio je. 


Tagovi

Grčka Požari Med Borov med Krivotvoreni med Uvoz


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.