Rojenje pčela - zašto do njega dolazi i kako ga sprečiti?

U svetu pčela, rojenje je prirodan i vitalan proces koji osigurava opstanak i razmnožavanje kolonija. Kada kolonija postane prevelika i gužva u košnici postane neizdrživa, deo pčela, na čelu sa maticom, napušta košnicu i traži novo mesto za život. I to bez razlike, kako u prirodi tako i na pčelinjacima. Ovaj fascinantni prirodni fenomen često je za sve koji mu prisustvuju  jednostavno spektakularan prizor za pamćenje, a za pčelare ponekad može biti i izazov.

Zašto se pčele roje?

Postoji nekoliko razloga za rojenje. To su: 

• Prenaseljenost: Glavni razlog je prenaseljenost košnice, odnosno naseljavanja ukoliko je reč o pčelama u prirodi. Kada se kolonija proširi i košnica postane pretesna, pčele se roje kako bi deo njih otišao i pronašao novo mesto za život oslobađajući pri tome prostor za buduća legla novih pčela u košnici.
• Nedostatak hrane: Ako im nedostaje hrana, one mogu izaći u potrazi za bogatijim izvorima nektara i polena. U Africi postoje vrste pčela 'nomada' koje krajem jedne paše nastavljaju seobu za boljom pašom. Naravno, to nije klasično rojenje, ali tako izgleda u očima posmatrača.
• Gubljenje matice: Ako matica ugine ili se ne vrati iz oplodnje u košnicu, pčele mogu u određenim okolnostima napustiti mesto stanovanja u potrazi za novom maticom.
• Bolest ili paraziti: Ako je kolonija zaražena bolešću ili parazitima, pčele osećaju da su ugrožene i mogu je napustiti u potrazi za zdravijim okruženjem za život.

Kako se inače roje? Kada je vreme za rojenje, matica će privremeno prestati polaganje jaja i napustiti košnicu s velikim brojem pčela radilica. Ove pčele, kao roj, obično se okupljaju na obližnjoj grani ili drugom mestu. Ako je matica starija mesto je bliže starom staništu.

Roj pčela šalje svoje izviđače u potrazi za novim domom. Kada ti izviđači pronađu odgovarajuće mesto za koje smatraju da bi moglo poslužiti svrsi, roj će se preseliti na tu novu lokaciju. Ponekad u nedostatku adekvatnog smeštaja, roj pčela može putovati i nekoliko dana prelazeći i nekoliko kilometara u potrazu za novim smeštajem.

Šta pčelari mogu učiniti za sprečavanje rojenja?

Pčelari mogu preduzeti korake kako bi sprečili rojenje svojih kolonija. To uključuje:

• Osiguranje dovoljno prostora u košnici: Mogu dodati satne osnove ili cele nove nastavke zavisno od vrste košnice kako bi se kolonijama pružilo više prostora za život, napredak i rast.
• Osiguranje redovnog dotoka hrane: Mogu prihraniti svoje kolonije sirupom za hranjenje, posebno u periodima kada prirodnih izvora hrane nedostaje.  U tome se ne sme preterati.
• Praćenje zdravlja kolonija: Pčelari mogu redovno kontrolisati svoje kolonije na znakove bolesti ili parazita i preduzeti mere za njihovo lečenje i suzbijanje.
• Uzgoj novih matica: Mogu uzgajati nove matice kako bi zamenili stare ili bolesne matice ili jednostavno kupiti nove od pčelara koji se bave njihovm uzgojem.

Rojenje je dakle prirodan i ponekad nužan - neizbežan deo života pčela, kako u košnicama tako i u šupljinama stabla, odnosno, nebitno od vrste staništa. Međutim, pčelari za razliku od pčela u prirodi, mogu na pčelinjacima preduzeti korake kako bi samo rojenje smanjili na najmanju moguću meru i osigurali zdravlje i prosperitet svojih kolonija.

Razumevanjem rojenja i njegovih uzroka, mogu da osiguraju da ova fascinantna i korisna stvorenja nastave da napreduju i oprašuju ​​cveće širom sveta.